U potrazi za smislom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hermetični sporazum između -inteligibilnog karaktera- i -empirijskog karaktera- kod Kanta sigurno je pogrešan(Loce: Kant je prevideo život),pogrešan isto tako kao izjednačavanje: transcendentalna apercepcija-subjekt uvek po svojstvima - umesto samo bivstveno identičan,kad u svakom pojedinom slučaju postoji različito individualno određenje suštine.Nadvremenska ličnost je u potpunosti -individualna-,a ipak nije supstancijalna.U svesti o sebi ona samu sebe shvata i razumeva-i onda kada je to sadržinski pogrešno-s obzirom na njeno bivstvo samo.Bivstvovanje p osebi ličnosti sposobno je za potpuno prosvetljenje samoga sebe,svog bivstva u samoprosvetljavanju-i u mogućem bivstvovanju istinitosti ličnost je samo utoliko ukoliko samu sebe u potpunosti ima i samoj sebi je jasna,prosvetljena.
maks šeler

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Hermetični sporazum između -inteligibilnog karaktera- i -empirijskog karaktera- kod Kanta sigurno je pogrešan

Mislim da inače ne postoji sporazum izmedju ovo dvoje odnosno da se retko kog čoveka -sporazumevaju-....Uvek preovalada jedno tj najčešće ovo drugo - emprijsko; Ravnoteže teško da ima i mislim da je ovo inteligibilno ono primarno, pra suština (kod Platona to je nadčulno, svet ideja viši duhovni svet, stvar po sebi kod Kanta što ne podpada pod zakon uzročnosti) to dvoje inteligibilno i empirijsko su kao nesamosvesna(religija,filosofija, misticizam, ezoterično) i samosvesna (nauka kao oblik svesti) inteligencija... koje su uvek u sukobu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ličnost je bivstvo koje-možda-imajući udela u svojoj suštini-ne može da -bude-,a da nema samo sebe i da eventualno to i zna.Tek odatle rezultira moguća samosvest-kao primarna vrednosna samosvest.Pojačana refleksija je posledica manjka ličnosti svojstvene -naivne- samosvesti.Samo-svest pretpostavlja samostalnost.

maks šeler,-stepeni pribiranja-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razlika izmedju -gomile-, -javnosti- i -zajednice-

U javnosti pojedinac je ništa,tu nema pojedinačnog,numeričko je konstitutivni princip pretvaranja u generatio aequviocia (spontana generacija). Izvan javnosti pojedinac je ništa kao što ni u njoj, u dublem smislu nije ništa.
U zajednici pojedinac jeste dijalektički , on je značajan kao apriorni uslov za formiranje zajednice a unutar te zajednice on je kvalitativno esencijalan i može u svakom momentu da nadraste tu zajednicu..Ono što drži tu zajednicu na okupu je to što je svako individualan. Kohezija javnosti ili njena labavost je da je u njoj brojnost sve. Svaka individua u zajednici garantuje zajednicu javnost je ipak himera. U zajednici pojedninacna individua je mikrokosmos koji se kvalitativno ponavlja u makrokosmosu; ovde je slucaj unum moris omnes "kad znate jednog znate sve" u valjanom smislu.
Kjerkegor, Delovi iz dnevnika

Mene gomila asocira na malogradjane, javnost na elitu, a zajednica kao gradivna jedinica pojedinca iz koje i potice gomila i javnost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Свако треба'',рекао је Кјеркегор,''да само обазриво ступи у везу с `другима` и да суштински говори само с богом и са самим собом''.А он је то `Треба` изговорио с обзиром на циљ и задатак који поставља човеку: да постане појединац.Привидно,Хајдегер поставља човеку исти циљ.Међутим,`постати појединац` код Кјеркегора значи само претпоставку за ступање у однос према богу: тек кад је постао појединац,човек може ступити у тај однос.Кјеркегоров појединац је отворен систем,премда је сувише отворен једино према богу.Хајдегер не зна за такав однос;а пошто не зна ни за какав други суштински однос,код њега `постати сопство` значи нешто сасвим друго него код Кјеркегора `постати појединац`.Кјеркегоров човек постаје појединац за нешто,наиме за ступање у однос према апсолуту,Хајдегеров човек не постаје сопство за нешто,јер он не може да пробије своје границе,његово учешће у апсолуту,уколико такво учешће за њега постоји,постоји у његовим границамаи ни у чему другом.Хајдегер говори о томе да човек постаје `раскривен` за своје сопство;али по својој суштини,само то сопство,за које он постаје раскривен,јесте –затвореност.Кјеркегоров став се овде појављује модофикован:''Свако треба суштински да говори само са самим собом''.Међутим код Хајдегера и ово ''Треба'' у основи отпада.Оно што он мисли,јесте:''свако може суштински говорити само са самим собом,оно што он говори с другима,не може бити суштинско – тј. реч не може трансцендирати суштину појединца и преместити га у друго суштаство,у оно кје тек настаје између бића и путем њиховог суштинског међусобног односа.Хајдегеров човек је свакако упућен на бивствовање са светом и не разумевајући и збрињавајући живот с другима; међутим,у свој суштаствености тубивствовања,свуда где тубвствовање постаје суштаствено,он је сам.Човекова брига и стрепња су код Кјеркегора постале суштаствене као брига за однос према богу и стрепња пред пропуштањм тог односа, оне код Хајдегера постају суштаствене као брига за постојање властитости и стрепња пред пропуштањем те властитости.Кјеркегоров човек стоји у својој бризи и стрепњи `једино пред богом`,Хајдегеров ћовек стоји у својој бризи и стрепњи пред самим собом,ни пред чим до пред самим собом,а пошто се у крајњој стварности не може стајати пред собом,то он у својој бризи и стрепњи стоји пред оним Ништа.Кјеркегоров човек се мора одрећи суштинског односа према другоме,да би постао појединац и да би ступио у однос појединца према апсолуту,ако што се сам Кјеркегор одрекао суштинског односа према другоме,према својој вереници – одрицање,које чини велику тему његових дела и његових дневника; Хајдегеров човек нема никакав суштински однос кога би се одрекао.У Кјеркегоровом свету постоји Ти према другом човеку,Ти које се изриле са самом суштином,макар и само зато да би се том човеку непосредно (као у једном Кјеркегоровом писму његовој вереници дуго времена после раскидања веридбе) или посредно(као више пута у његовим књигама)рекло зашто се одустало од суштинског односа с њим; у Хајдегеровом свету не постоји такво Ти ,никакво истинско,од бића ка бићу,целим властитим бићем изречено Ти.Човеку,око кога се настоји чистим збрињавањем,не каже се ово Ти.

( ... )
мартин бубер

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod unutarnjih borbi koje covek vodi sa samim sobom i sa
nepoznatim silama u sebi, vazi vise nego igde pravilo: ne predaj
se nikad! - Ni predaje, ni ustupanje! A pre svega, sto kazu u
Bosni: ne vezi tugu za srce!
Biti uvredjen nepravdom ljudi menje je nego biti u bedi,
a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan jos
nije: umreti. Ali i kad je covek uvredjen nepravdom, tesko
bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da "pusti
rdji na se". Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu
i malodusnost. Izdrzati trenutak, a vec iduceg casa covek je
ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveci i najsi-
gurniji osvetinik.
(Ivo Andrić)

Dopuna: 02 Avg 2008 14:16

Kad god želite nešto da postignete, širom otvorite oči, usresredite se na cilj, i budite sigurni u ono što želite. Niko ne može da pogodi svoju metu zatvorenih očiju..

Pobede i porazi su sastavni deo života svih ljudi izuzev kukavica, jer kukavice nikad niti šta gube niti dobijaju..Kukavice koriste druge da bi rešile svoje nedoumice..
P.K.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh, kukavice... A šta je to "stajati pred samim sobom"? Da li može postojati "ti" bez "ja"? I da li čovek može izdržati trenutak bez unutarnjeg predznanja o vremenu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas je puno onih koji su kukavice koji ne rizikuju, koji ne umeju ne smeju da se suoče sa samim sobom i sa drugima..
Moram se ispraviti tačnije dodati za ovaj deo citata da kukavice koriste druge da bi rešili svoje nedoumice..koriste al...Mislim da na kraju ne treba osudjivati ni one koji iskorišćavaju, i to je neka vrsta inteligencije na kraju već one koji dozvole da ih iskorišćavaju....Da nema ovih drugih ne bi bilo ni onih prvih...

Citat:-Stajati pred samim sobom-,
znači biti svestan sebe, biti siguran u sebe, i odgovarati za svoje postupke, to mi je trenutno palo napamet...

Citat:Da li može postojati "ti" bez "ja"?
Jednom sam pročitala da -Ti- i -Ja- čine -Mi- tj trebalo bi da čine Mi, mislim da je u tome izmedju ostalog smisao, opstanka....čoveka...zajednice....Sam čovek ne može da opstane.

Citat:I da li čovek može izdržati trenutak bez unutarnjeg predznanja o vremenu?
Može jer i taj trenutak je delić vremena koji je ,upravo sada, ubrz on će
biti prošli trenutak, al i budući...

Predznanje je osnova za dalju nadogradju....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Citat:Da li može postojati "ti" bez "ja"?
Jednom sam pročitala da -Ti- i -Ja- čine -Mi- tj trebalo bi da čine Mi, mislim da je u tome izmedju ostalog smisao, opstanka....čoveka...zajednice....Sam čovek ne može da opstane.

Što bi rek'o Berđajev (možda si taj deo pročitala), "promene 'ja' se mogu određivati spolja, ali samo 'ja' se ne može određivati spolja, iz 'ne-ja', ono se određuje iznutra i aktivno reaguje na svako delovanje spolja". U vezi toga da egzistencija čoveka pretpostavlja egzistenciju drugih ljudi, Berđajev ovako razmišlja: "Apsolutna usamljenost 'ja' u odnosu na svakog drugog, u odnosu na svako 'ti', jeste samouništenje.
...
'Ja' poseduje vlastitu egzistenciju samo ukoliko se ne objektivira i ne socijalizuje u svetu. Ali 'ja' poseduje vlastitu egzistenciju samo ukoliko transcendira sebe , ako u svojoj unutarnjoj egzistenciji izlazi ka drugom i drugima, ka 'ti', ka drugom čoveku, ka Božijem svetu."

Dakle, nema egocentrizma ako prihvatimo i saznajemo da postoji 'ti', drugi čovek, a ne 'neko', drugi, utopljen u amorfnu masu koja predstavlja "svet", odnosno sve drugo osim nas. Sjedinjavanje u prostoru i vremenu odvija se prilikom naših obavljanja poslova, druženja u kafićima i kafanama (lično preferiram ovo drugo ), ali to je svakidašnjica bez istinske egzistencije, bez istinske zajednice. Berđajev sjajno izvlači poentu, ukazuje na srž problema i ujedno daje pravo rešenje: "Usamljenost se prevladava samo na planu egzistencije, ona se ne prevladava susretom s 'ne-ja', već susretom s 'ti' koje je takođe 'ja', ne susretom s objektom, već susretom sa subjektom" (Berđajev; Ja i svet objekata).

Ako sve podleže objektivaciji, onda je i društvo objektivirano, i u njemu je svako objekt, tako da nema prijatelja. "Društvo" nije zajedništvo između ličnosti. Usamljenost najčešće i dolazi kao posledica skrivanja od objektiviranog sveta, od "društva", pri čemu svako 'ja' iskonski želi da sebe razotkrije i potvrdi u 'ti'. Dakle, pravo zajedništvo uopšte nije sporno sa stanovišta 'ja', niti se u njemu gubi ličnost i originalnost. Sva naša muka dolazi otuda, što teško postižemo pravo zajedništvo, i bežimo u imitaciju, u "svet", u "društvo", osećajući pri tom sve veću prazninu i okivajući ustreptalo 'ja' u lance egocentrizma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da dodam na ovo jednu rečenicu koja mi se danima motala po sivim ćelijama..
Nije bitno koliko imamo prijatelja, bitno je kome smo mi prijatelj...