Zivot je lep,ali nije lak!

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Dusan, danka-, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::Peca ::koji ipak ne može živeti bez ega...

Zamisli, vecina sveta zivi bez ''ega''..!Retko ko od nas zna, 'ko je zaista''!
Kako to misliš živi bez "ega" ?
Ne zna da ga ima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Peca ::danka- ::Peca ::koji ipak ne može živeti bez ega...

Zamisli, vecina sveta zivi bez ''ega''..!Retko ko od nas zna, 'ko je zaista''!
Kako to misliš živi bez "ega" ?
Ne zna da ga ima?

Pa,i ne zna na kraju..!


U drugoj recenici sam dala odgovor.Ali,ociledno,je nejasno!..

Odakle poceti?

Dakle, ono na sta obicno mislimo kada kazemo''ja'' ,nije ono sto mi zaista i jesmo.I kada sam kazala da vecina zivi bez ''ega''..mislila sam na ovu stvar...Ego koji poznajemo predstavlja pogresnu percepciju onoga sto covek jeste.dakle ego-jednako iluzorni dozivljaj identiteta.Kao takav on je magnet za pogresne interpretacije stvarnosti,svih procesa opazanja,razmisljanja odnosa.Pa tako dobijamo realnost koja je odraz prvobitne iluzije .Ako,ipak nekako uspemo da je kao takvu prepoznamo,ona ce poceti da bledi nagovestavajuci svoj kraj.Dakle,njen opstanak zavisi od naseg pogresnog verovanja da ona predstavlja stvarnost.

Najpre cemo svoje ''ja'' izjednacivati sa sopstvenim imenom(koje smo ranije izjednacili sa sobom,)pa onda dolaze na red misli ''o meni'' i ''mojem'',znaci identifikacija sa objektima,gde stvarima dajemo identitet(zapravo mislima koje predstavljaju stvari)..Zatim tokom zivota ,pridruzuju nam se i druge misli o zanimanjima,polu,religiji,licnim stvarima..pa onda uloge majke ,oca,muza,zene..etc.
Ovo su samo neke od stvari iz kojih izvlacimo dozivljaj identiteta..To su mentalne tvorevine .i kada kazemo ''ja'',ne govorimo ''MI'',vec deo te zamisljene tvorevine..

Umetnost je radzvojiti sebe od svojih misli i time na tren, doziveti promenu identiteta..Od moje igracke,kasnije ce postati moja kuca,automobil,moja odeca..Zbog toga vecina ljudi ne zivi u pravoj stvarnosti,vec u zamisljenoj..

Kada vise nismo u stanju da osetimo svoj zivot,velika je verovatnoca da cemo ga pokusati ispuniti stvarima..Vecina ljudi tek na samrtnoj postelji ,kada stvari pocinju da nestaju,pocinje da shvata, da nijedna stvar nikada nije odredjivala ,sta su oni zapravo..
Na kraju zivota covek shvati da dok je tezio da upotpuni sebe ,ono za cim je zaista tragao'',njegovo bice'',je oduvek bilo tu, skriveno njegovom identifikacijom sa stvarima ,jasnije receno, identifikovanje sa njegovim umom..

Zato neki ljudi ''koji znaju'', dragovoljno se odricu posedovanja,ali naravno ne oslobadjaju se automatski svega.Ego onda ostaje u potrazi za necim drugim sa cime ce se nanovo identifikovati..

E sada ja se pitam:-kako da se oslobodimo vezivanja za stvari?Cini se kao nemoguca misija.Ali,jedino sto preostaje,da bismo stvar resili, je, da pokusamo prestati, da trazimo smisao u njima..

Ego je uvek identifikovanje sa oblikom,potraga za sobom,koja se zavrsava gubitkom sebe u nekom od oblika..Ego predstavlja nagomilavanje misaonih oblika koji se ponavljaju i uslovljenih mentalno-emocipnalnih obrazaca koji su ugradjeni u nacin na koji dozivljavamo sebe.Ego se izdize kada se nas osecaj postojanja ,ili ''ja jesam'',zameni sa oblikom.To je zaboravljanje Bica,primarna greska ,iluzija o apsolitnoj razdvojenosti,koja stvarnost pretvara u moru..

Kada se oblici oko nas razgrade ili se smrt priblizi,nas osecaj postojanja,onoga sto zapravo jesmo,oslobodjen je od veze sa oblikom..
''Duh je oslobodjen od zarobljenista u materijalnom''..

Konacna istina o tome, ko smo,nije ''ja sam ovo''ili ja sam ono,nego jednostavno''Ja jesam''..

Sustinska spoznaja znaci uociti da ono sto vidimo,prozivljavamo,osecamo,mislimo,nije ono sta smo mi ,i da se ne mozemo pronalaziti u stvarima ,jer su one uvek prolazne..

Ono sto preostaje je svetlost svesti u kojoj opazanja,misli,osecanja dolaze i prolaze..To predstavlaj dublje postojanje-stinsko ''ja''.Kada sebe prepoznamo kao takvog,sto god se desilo u nasem zivotu nema vise apsolutni,vec samo relativni znacaj..

Onog trenutka kada postanemo svesni ega u sebi ,svest koja se izdize postaje ono sto smo mi iznad ega,dublje ''ja''..Prepoznavanje laznog je izdizanje stvarnog..

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, danka-
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::E sada ja se pitam:-kako da se oslobodimo vezivanja za stvari?

Osloboditi se vezivanja - znači osloboditi se od ega.

Da li je to moguće?

Moj lični stav je da nije - bar ne potpuno.

I baš sam hteo o tome blog post da napišem - uz pomoć moje prijateljice psihologa.
Mislim da je potpuno oslobađanje od ega nemoguće - i da možemo da pričamo samo o delimičnom oslobađanju.

Zašto?
Zato što bez ega nema volje.
Ljude bez ega možeš naći u mentalnoj ustanovi.

Ako oni koji zagovaraju odbacivanje ega kažu na to da im ne treba volja već "da je ljubav njihov pogon" - onda je moj odgovor sledeći: mislim da ljudi bez ega nemaju volju ni da vole

• 1Ovo se svidja korisniku: Peca
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj zadnji post je napisan sa filozofko-psiholoskog aspekta (prevazilazenje naseg stanja sveti zasnovanog na egu)i primeren naslovu ..Ali,evo upucujem te na moju temu(koju niko nije postovao ,na zalost..a bilo bi lepo da jeste)koja se nalazi u psihologiji..)

http://www.mycity.rs/Psihologija/Slika-Dorijana-Greja.html
Verujem da ces naci odgovore na svoja pitanja.Pisano iz ugla analiticke psihologije..i sustinski govori o ovome o cemu sam ja gore pisala...Identifikacije,persona..etc.

Ego je centralna tacka u svesti,njena sredisnja i mozda najstalnija odlika..
Ego je neka vrsta ogledala u kome se psiha ogleda i postaje svesna.

Svesnost-pozornost,stanje budnosti,opazanja i registrovanja sta se desava u svetu oko nas i u nama..

• 1Ovo se svidja korisniku: Peca
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dug je put dok se izbrusi sopstveni ego i dok se sa njim suocimo.

a onda tek pocinje put ka prevazilazenju istog. i ka cistoj ekstazi. odistinske ekstaze nema dok ego ne iskoraci na stranu. ne pricam o brisanju ega, treba nam za postojanje, ali se mora skloniti da bi Ljubav mogla da nagrne a uz nju i ekstaza...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan od modaliteta pokusaja bekstva od ega..

Tok svesti u stvarima koje radimo predstavlja bitan faktor u dinamici naseg egzistiranja..I ne to sto radimo,vec kako to cinimo,odredjuje da li ispunjavamo nasu sudbinu.A kako radimo to,sto radimo, odredjeno je stanjem nase svesti.
Ponekad u zivotu,u trenucima posebnog elana,svojstvenog kreativnoj aktivnosti ,dozivecemo cudesan osecaj munjevitog''letenja'', letenja ''poput strele'',koja se krece prema meti,i pri tome uziva u svojoj putanji..
To je jedan od modaliteta probudjenog delovanja ,gde svoj zivot zelimo uskladiti sa kreativnom energijom univerzuma..
Jedno od takvih stanja se zove entuzijazam-duboko uzivanje u tome sto radimo,uz dodatni element cilja ili vizije koju zelimo da ispunimo.Medjutim ,kada nam je cilj vazniji od toga sto radimo,dozivecemo
stres,ili nekakvu stresnu situaciju,pa se onda tako odvojeni od kreativne energije univerzuma,suocavamo i borimo ....(ego nas je sustigao)
Entuzijazam i ego ne mogu da koegzistiraju.Jedan podrazumeva odsustvo drugog..
Divan je osecaj izmestanja iz''kandzi mocnog ega'',makar to bio samo tren,ili ''mozda san''...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, danka-
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onaj ko je -pun sebe- egocentričan, ne moze doziveti sve dok je takav da bude -van sebe- tj ekstatičan!

A kada je zivot lep, a ujedno i lak....
Mika Antić je to lepo opisao ovim stihovima:

.Citat:...najvažnije na svetu to je umeti videti vetar i čuti sneg kako pada; umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesečine.....

Zivot je lep i lak kad kad je čovek slobodan duhom, kad ne robuje materijalnom i telesnom jer nas ono sputava i ograničava,