offline
- vasa.93
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Dec 2007
- Poruke: 14822
- Gde živiš: Niš
|
Za početak, i sam sam par puta imao želju da pokrenem ovakav topic, ali sam odustao zbog toga što vidim da je malo ljudi zainteresovano za ovakvu diskusiju, a malo i zbog nedostatka vremena.
E sad, mislim da ima ljudi koji bi mogli da se uključe u ovakvu diskusiju, ali...  Stoga ću ja da počnem. 
Pre svega, fotografija je i kod mene hobi. Volim da "beležim" lepe i zanimljive trenutke, ljude, volim da fotografišem i pejzaže. Makro fotografija mi se takođe sviđa, ali nemam adekvatnu opremu. Najviše volim long-exposure fotografije, fotografije gradova noću (), fotografije zvezdanog neba (mada još uvek nemam ni jednu fotografiju kojom sam zadovoljan). Međutim, ima jedan problem u svemu tome. Uglavnom svoje fotografije čuvam za sebe. Jednim delom je zato što sve fotografije shvatam nekako lično i kao da ne želim da otkrivam to. Sa druge strane, ima i toga da se plašim kritike, što nije dobro. Znači, prvi savet od mene ti je da se ne plašiš kritike. Samo uz dobru kritiku možeš da unaprediš kvalitet svojih fotografija.
Što se opreme tiče, kroz moje ruke je prošlo par kompaktnih fotoaparata. Ništa konkretno, ništa preterano vredno pomena. To su uglavnom bili "porodični" fotoaparati i svi smo ih zajedno koristili.
E sad, čačkajući jednom prilikom po nekom ormaru, pronađoh neki stari SLR fotoparat. Radilo se o analognom fotoaparatu Zenit 11:
Sećam se da sam se mojima na glavu popeo fotografisanjem u prazno, bez filma.  I tako se i stvorilo prvo ozbiljnije interesovanje. Počeo sam da istražujem šta sve taj fotoaparat može. Međutim, od kada sam ga pronašao, ni jednom nisam film stavio u njega.  Jednostavno sam istraživao kako sve to funkcioniše i ostalo. Onda sam uzeo digitalni kompaktni fotoaparat i video da nema ama baš nikakva ručna podešavanja pa mi zbog toga isti i nije bio zanimljiv preterano. Međutim, počeo sam da ga nosim sa sobom, da tako fotkam malo, pa je bilo i nekih zanimljivih fotki, barem za tadašnje kriterijume. 
Svakako, tada se javilo interesovanje...i ne znam kako, kao da se ne sećam perioda u međuvremenu, dobijem DSLR Nikon D3100:
Dobro, nije to bilo baš tako sponatano. Brat od strica je imao Canon 1000D pa sam tada prvi put isprobao DSLR. Tada su mi se dopale sve te njegove mogućnosti, a razlika u kvalitetu fotografija je bila uočljiva čak i laiku kao što sam bio. I tad poželeh da i ja imam isti. Štedeo sam jedno vreme novac, i uštedeo pola fotoaparata. Drugu polovinu sam od mojih dobio za rođendan i tako dođoh u posed jednog primerka.
Što se tiče ovog modela, više informacija možeš da pronađeš na: http://www.photographyblog.com/reviews/nikon_d3100_review/
Pored ovoga, sajt na linku je jedan od najboljih sajtova, za koje ja znam, koji se bavi tematikom fotoaparata.
Što se tiče orjentacije fotografija, nema pravila. Viđao sam i uspravne i položene fotografije podjednako dobrog kvaliteta.
Šta imaš ti od ručnih podešavanja na tom fotoaparatu?
|
