Које мучење синоћ. Осјећао сам се као да сам пошао на неко гостовање у Њемачку, Пољску... од Ниша до Београда 6 ипо сати. Али... било је вриједно!
Марко је направио нешто невјероватно од овог клуба. Када се из ове тачке гледа, није ни први ни последњи тренер који ће Партизану доносити титуле, али када се погледа мало са стране...
Када се сјетимо у каквој ситуацији је Марко преузео клуб, у великом бодовном минусу, послије сезоне у којој смо имали -32, подјеле у управи, подјеле на трибинама које су и онако биле празне... Сада? Сада имамо да ми навијачи причамо и организујемо се за Раднички као да играмо против Реала. Имамо обновљена пријатељства, помирења, само размишљамо о чистом фудбалу... а на терену је поново тај танго смрти који тако дуго чекамо.
Јуче када смо дали гол, све је пало, као да смо дали гол за Лигу шампиона... гледам људе око себе, и причам у себи да ли је могуће да је оволика емоција присутна када дамо гол у СЛ, мора да је ово случајно... а онда пада други и још веће лудило. После њега сам имао само једну мисао...'' Ех да, то је Партизан''
Идемо на дуплу круну, Лигу шампиона! Додај гас Ћелави!
Dopuna: 18 Maj 2017 15:53
Е о овоме сам причао. Да ли можете да повјерујете да је ово утакмица против Радничког из Ниша? Утакмица домаћег првенства? Хвала ти Марко!
Јуче је у Атини у 87. години преминуо Тодор Тоза Веселиновић, један од најбољих стрелаца југословенског и српског фудбала свих времена.
Током своје две деценије дуге каријере најдубљи траг оставио је у ФК Војводина, али златним словима остаје забележено и да је током 1952. и 1953. године носио и дрес Партизана...
(фото преузет са блога Црно-бела носталгија)
... са црно-белима, другом најубедљивијом победом у историји дербија Партизана и Црвене звезде (6:0, стрелац последњег гола) Веселиновић је освојио Куп Југославије 1952. године.
Осјећао сам се као да сам пошао на неко гостовање у Њемачку, Пољску... од Ниша до Београда 6 ипо сати. 
Али... било је вриједно!
