FK Partizan 2018/19.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ФК Партизан саопштио је данас да јеCitat:... стадион Партизана и правоснажно остао у својини ЈСД Партизан.

Пресудом Апелационог суда у Београду преиначена је пресуда Вишег суда у Београду од 7. септембра 2017. године и одбијени као неосновани сви тужбени захтеви тужиоца...Цело саопштење можете прочитати на [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] Свакако је у питању по Партизан веома значајна одлука, док остатак саопштења, прецизније - поданички тон који провејава истим, не заслужује ништа више од презира навијача Партизана.Citat:... O SPORU i STADIONU

Više od dve decenije trajao je spor oko vlasništva nad stadionom u Humkoj ulici, koji nosi ime "Stadion Partizana", nekada "Stadion JNA".

Taj proces je ubrzan u vreme kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac, nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke i u jedno vreme njen predsednik.

Spor je pokrenut još 1997. godine pred Drugim opštinskim sudom, a 1. januara 2010. prešao je u nadležnost Višeg suda, posle uspostavljanja nove pravosudne mreže. Ministarstvo odbrane je na osnovu ovlašćenja Republičkog javnog pravobranioca 20. marta 2007. protiv Sportskog društva Partizan obnovilo tužbu koja je prethodno bila podneta 19. novembra 1997. godine.

Viši sud u Beogradu je još 2013. godine presudio da Partizan nije vlasnik stadiona, pa je Apelacioni sud vratio postupak tom istom sudu na ponovno razmatranje, da bi Viši sud (7. septembra 2017. godine) ponovo doneo istu presudu - dakle, Partizan nije vlasnik stadiona.

Partizan se žalio Apelacionom sudu koji je još jednom cenio ovaj slučaj i ova presuda je konačna. A ona glasi: Fudbalski klub Partizan je vlasnik stadiona.

Sve je počelo davne 1989. godine, kada je tadašnji prvi čovek armije, Savezni sekretar za narodnu odbranu, general Veljko Kadijević, potpisao akt koji je bio u skladu sa tada važećim propisima, a na osnovu kojeg je tada sačinjen kojim je sačinjen ugovor o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima bez naknade.

"Da bi taj ugovor bio validan, general Kadijević je pokrenuo opsežnu proceduru, koju, inače, nije morao da pokreće, na koju nije bio obavezan, jer je imao diskreciono pravo odlučivanja. Dakle, to nije morao da učini, ali je želeo da dobije sva 'zelena svetla' i dobio je 29. decembra 1989. godine, kada je doneo upravni akt koji je imao potpunu pravnu snagu i izvršnost i koji se nikako ne može napadati u parničnom postupku", rekao je ranije Vuletić za MONDO.

Pravno osporavanje ove pravosnažnosti, nastavio je Vuletić, i to samo pod uslovom da nije poštovana procedura, a general Kadijević je u potpunosti poštovao, mogao se napadati samo u roku od godinu dana, dakle do 29. decembra 1990. godine.

O TUŽBI

Tužba je podneta radi "utvrđivanja ništavosti i neproizvođenja pravnog dejstva ugovora o prenosu prava korišćenja na nepokretnostima u društvenoj svojini bez naknade koji je 28. marta 1990. zaključen između tadašnjeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i JSP Partizan.

Ugovor se odnosi na fudbalski stadion, veslački klub, odbojkaški i košarkaški teren na Kalemgdanu, a tokom obnovljenog postupka Drugi opštinski sud je 8. jula 2009. doneo privremenu meru kojom je određena zabrana Partizanu za raspolaganje i otuđenje svih pomenut objekata, do pravosnažnog okončanja ovog parničnog postupka.

"A spor je pokrenut 17 godina kasnije, što je pravni nonsens!", ističe Vuletić.

On je naglasio da JSD Partizan ima pravo svojine nad ovim stadionom i to je, kaže, nedvosmisleno potvrđeno i u parničnom postupku kada je utvrđeno da je JSD Partizan bilo društvena organizacija podobna da joj bude prepušteno pravo svojine, a ne udruženje građana kako je insistirano...

Postupajući sudija nije poštovao zakon koji propisuje da se bilo kakvo pobijanje pravnosnažnosti može učiniti u roku od godnu dana, a sve je učinjeno 17 godina kasnije, kaže Vuletić i ističe da to "unosi pravnu neisgurnost, a osnovni temelj pravne države je pravo svojine".

On je izneo još nekoliko argumenata u prilog Partizanu.

"Malo je poznato da je stadion Partizana 1989. godine prvo bio ponuđen Gradu Beogradu na upravljanje i na dobijanju prava na korišćenje nepokretnosti... Grad je to odbio. Ko će tada ili danas da plaća troškove održavanja stadiona koje ne koristi? Isto je bilo i sa vojskom. Partizan danas plaća milion evra tekućeg održavanja stadiona", naveo je Vuletić.

Primetio je još jednu bitnu stvar:

"Stadion Partizana nije se našao u prosecu sukcesije među država bivše Jugoslavije kao tema koja bi mogla da bude sporna. Ako ovo nije stadion Partizana zašto se nisu javila ministarstva Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, BiH?".

Vuletić je zaključio ovim rečima:

"Ja sam kao pravnik apsolutno siguran da nema dileme - stadion Partizana pripada Partizanu. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Jovo93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Још један леп, али нажалост ин мемориам текст са Црно-беле носталгије...Citat: Miloš Cvijanović Cvijo - odlazak u najlepša spominjanja

Bio je septembar 2016. godine. Dobio sam jedan mejl u kojem je čovek koji ga je napisao, ispravio jedan podatak koji je pročitao na našem blogu "Crno-bela nostalgija". Odgovorio sam mu, zahvalio mu se za mejl, uzgred ispravljajući pogrešan podatak, a da tada nisam ni pretpostavljao da će ta kratka prepiska biti početak jednog neobičnog, virtuelnog, ali iskrenog prijateljstva.

Miloš Cvijanović Mišo, ili Cvijo, kako su ga svi zvali, bio je čovek koji je poslao mejl. Znao sam tek površno ko je Cvijo - velikan jugoslovenskog, riječkog i hrvatskog novinarstva, dugogodišnji urednik "Novog lista" iz Rijeke, vrsni poznavalac fudbala. Nažalost, nisam do tada dovoljno dobro poznavao njegovu karijeru, geografske okolnosti su uticale na to da riječki "Novi list", u kojem je Cvijanović dugo bio urednik, prelistam na brzinu samo jednom u životu - onog davnog dana kada ga je doneo drug iz vojske u kasarnu. Ipak, iz mejla u mejl, iz meseca u mesec, bio sam u prilici da nadoknadim propušteno, i da shvatim kakav je novinarski doajen, erudita i renesansni intelektualac moj virtuelni (i ne samo virtuelni) prijatelj. Još bitnije od toga - Mišo Cvijanović Cvijo je bio divan čovek, blag, vedar, otmenog ponašanja.


(Foto - screenshot TV Istra)

Nekoliko dana pre nastanka ovog teksta, konstatovao sam da je prošlo više od mesec dana od naše poslednje prepiske. Ali, verovao sam da će u najskorije vreme stići mejl naslovljen, kao i do sada, sa "Cvijo se javlja i poručuje...". A onda, juče ujutru me je šokirala i duboko rastužila vest na internet portalima: "Umro je riječki novinar Mišo Cvijanović"...

Mene je, isprva, šokirala činjenica da takav novinarski as uopšte čita "Crno-belu nostalgiju". Kasnije sam, iz njegovih mejlova, shvatio da je redovno čitao naše tekstove. Malo je reći da mi je godila ta činjenica. A gospodinu Cviji je verovatno godilo to što sam u momentu uvažio tu njegovu ispravku i sugestiju, bez ikakve sujete. A i ko sam ja, da sumnjam u znanje čoveka koji je drugovao s Bobekom, intervjuisao i crtao Euzebija i Bekenbauera, bio živa enciklopedija grada Rijeke i jugoslovenskog fudbala...

... Nesebično je delio svoje bogato znanje, svaki njegov mejl je kipteo od podataka, zanimljivosti, pikanterija i finesa. Svojom neposrednošću, sklonio je barijere preda mnom, pisao mi je o svojoj porodici, bio je pun ljubavi za svoje najbliže, a posebno za unuke. Poimence mi je navodio svakog od svojih najbližih, radovao se njihovim uspesima. Tako se otvoriti pred neznancem, to mogu samo ljudi apsolutno čiste duše. Iz njega je izbijala smirenost, otmenost i blagost.


Mišo Cvijanović: Partizan 1964/65, objavljeno u "La voce del popolo"

Karijera Miloša Cvijanovića bila je neverovatna. Rođen je na Kordunu, kao dečak se sa roditeljima preselio u Crikvenicu, a kasnije u Rijeku. Još dok je bio gimnazijalac, njegove karikature su objavljivali "Sportske novosti", "Partizanov vesnik", "La voce del popolo" (list italijanske manjine iz Rijeke), penziju je 2011. dočekao u "Novom listu" ali je tokom čitave karijere sarađivao, kroz autorske tekstove ili karikature, sa najpoznatijim beogradskim medijima - "Politikom", "Sportom", "Borbom", "Fudbalom", "Dugom", "Ježom", ali i sa onima iz Zagreba i Sarajeva. Nacrtao je hiljade i hiljade karikatura, napisao isto toliko tekstova. Objavio je knjigu "Đir po korzu", koja je svojevrsna hronika grada Rijeke. Lično mi je otkrio da priprema knjigu o pozorištu, "S ove strane rampe". Bio je veliki zaljubljenik u svet glume. O fudbalskim asovima koje je lično intervjuisao i poznavao, nema svrhe govoriti...

... Cvijo je imao dva kluba u svom srcu - Rijeku i Partizan...

U jednoj od naših poslednjih prepiski, s tugom je konstatovao kako je preminuo bivši igrač Partizana Pavle Kiš, a ujedno se i osvrnuo na ne baš sjajna izdanja Partizana u domaćem prvenstvu. Imao je jedan specifičan izraz, kad god bi pomenuo nekoga ko nije više među živima: otišao je u dobra spominjanja.

Slučaj je hteo da prethodni tekst na blogu bude posvećen Miletu Kosu, prijatelju Miše Cvijanovića. Dugo sam razmišljao, i pre ove tužne vesti, ko bi mogao biti pandan Miši Cvijanoviću u beogradskom novinarstvu? Ko je beogradski Cvijo, ko još poseduje toliko znanje o fudbalu i umetnosti, postoji li erudita njemu ravan u svetu novinarstva, postoji li takav otmeni gospodin? I shvatam da je jedino Mile Kos bio velikan tog kalibra...

Počivajte u miru, dragi Cvijo. Velika je čast što ste me zvali prijateljem, a sebe doživljavali kao saradnika našeg bloga. Vi biste, divni prijatelju, rekli da ste otišli u dobra spominjanja. Ne, Vi ste otišli u najlepša spominjanja. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prelep tekst.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Feb 2019 20:14

Настављено је такмичење у Суперлиги Србије.

Партизан је у 22. колу био сигуран на гостовању у Бачкој Паланци где је резултатом 3:0 савладао Бачку. Црно-бели и даље заузимају трећу позицију са 15 бодова мање од водеће Цревне звезде, односно шест мање од нишког Радничког.

Тешко је рећи на основу првог званичног меча након зимске паузе да ли постоји бољитак у игри. Резултат свакако лепо изгледа на папиру, али ни Бачка, уз све поштовање, није тим на основу којег се може доносити неки суд.

Још осам утакмица до краја првог дела, након којег се, да подсетим, лига дели у две групе, а бодови деле на половину освојених уз заокруживање на први већи број ако је број освојених бодова непаран. Не знам чиме се и даље правда такав систем који се игра већ, ево трећу сезону, али какав савез, такво и такмичење

У 23. колу Партизан дочекује екипу новосадског Пролетера.

Dopuna: 24 Feb 2019 11:18

Још једном 3:0 и готово да могу да препишем претходни пост - лепо делује, али били су то Бачка и Пролетер...

Оно главно тек долази...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1:1, не знам шта да мислим, још мање шта бих смислено написао...

Борбено и ништа више од тога. Нервозно и лоше одиграно... Реми је, с обзиром на табелу, раван поразу, а опет... Били смо чвршћи у првом полувремену и управо из те чврстине је и стигло вођство, мада понајвише захваљујући Звездиној смушеној одбрани... и онда у другом полувремену поново, по ко зна који пут, повлачење у одбрану...

Меч који ће брзо бити заборављен. Већ у среду на ЈНА долази нишки Раднички који мора пасти. Све остало једноставно није прихватљиво...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neće biti zaboravljen jer je Zvezda oštećena za gol.
Takođe za gomilu žutih i crvenih kartona jer je Partizan igrao vrlo prljavo.
Po meni, Zvezda je moralni pobednik, bez obzira na poen.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако ћемо баш да цепидлачимо, Звезда није оштећена за гол, пошто се судија огласио пре него што је Бен шутирао. Даље, у тренутку када је упућена лопта у шеснаестерац Партизана, главни судија је окренут леђима, а помоћни види двојицу играча у офсајду... може ли се са сигурношћу рећи према коме лети та лопта?...



... мада, чињеница је да Грујић није контролисао утакмицу. Поделио је пар жутих картона на обе стране када за то није било резона, заправо да будем прецизнији, када нисам видео разлога за то, осим покушаја некаквог наметања ауторитета, а вероватно је пропустио да искључи неколико играча, нарочито када су се дохватили пред крај утакмице.

Генерално, каква утакмица, такво и суђење... а Звезди признајем ''моралну победу'' само ако видим табелу приказану у екселу

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::Даље, у тренутку када је упућена лопта у шеснаестерац Партизана, главни судија је окренут леђима, а помоћни види двојицу играча у офсајду... може ли се са сигурношћу рећи према коме лети та лопта?...

Naravno da ne može, ali pomoćni sudija mora da prati kom igraču će lopta doći. To nije dobra volja, već njegova obaveza, a Pravila mu daju mogućnost da sačeka sa donošenjem odluke.
Po onome što sam video, doneo je pogrešnu odluku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::Skywhaler ::Даље, у тренутку када је упућена лопта у шеснаестерац Партизана, главни судија је окренут леђима, а помоћни види двојицу играча у офсајду... може ли се са сигурношћу рећи према коме лети та лопта?...

Naravno da ne može, ali pomoćni sudija mora da prati kom igraču će lopta doći. To nije dobra volja, već njegova obaveza, a Pravila mu daju mogućnost da sačeka sa donošenjem odluke.
Po onome što sam video, doneo je pogrešnu odluku.

...Као и онај што је дозволио играчу ''Црвене звезде'' да врати лопту из голаута. Људи, једноставно, греше, само што је то у Србији неопростиво (кад то неко други уради, а кад ми погрешимо - следи изговор типа ''.еби га'') .

Сећам се да једном ''Ливерпулу'' није признат гол , а лопта је преко пола метра била у голу! Десило се, уз сву технологију и бројност судија, да сви буду тако размештени да је то видела само једна камера. Мислите да је неко од тога правио питање?? Нико! Овде је одмах кренула хајка - намештено, украдено,итд, итд....
Српски фудбал има много већи проблем - то што је на константној низбрдици. ''Звезда '' је требало да туче ''Партизан'' са шест-седам голова разлике с обзиром на разлику у бодовима и форми. Тако то у свету бива, сем код нас. Код нас је наслов - ''Звезда ипак победила у Сурдулици'' (!!!).

ПС
Ако некоме нешто значи -ја сам у прошлом животу био партизановац...