offline
- Bokkie
- Ugledni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2006
- Poruke: 358
- Gde živiš: UE---BG
|
Citat:Brazilski „pancer“, nemačka „karioka“, igračina...i ljudina!
Iako su fudbaleri Partizana, svi do jednog (!), pokazali u derbiju maksimalnu sportsku agresiju, požrtvovanje i poštovanje prema crno-belom dresu i grbu kojeg na tom dresu nose, jedan od njih je zaslužio naš poseban naklon...
U originalu ispisano: Antonelo Juliano Roberto – Juca!
Ili ti na srpskom: Antonelo Žulijano Roberto – Žuka!
Kakav je to samo dobitak za naš klub...
Kakav je to samo pun pogodak onih koji su ga prošlog leta doveli u Humsku...
Brazilac koji na terenu svih 90 minuta „rilja“ poput tenka (na nemačkom se za tenk kaže „Panzer“), ali i Brazilac koji istovremeno i ume i zna da igra fudbal, koji se po tome nimalo ne razlikuje od drugih brazilskih virtouza koje u fudbalskom žargonu tako često nazivamo „kariokama“...
„Jug“ mu je u nedelju klicao, „jug“ ga je u nedelju slavio, „jug“ ga je u subotu definitivno „proizveo“ u svoju novu crno-belu ikonu! A odigrao je tek nekih 30-ak takmičarskih utakmica za Partizan, ne više do ovog momenta.
Ne pamtimo da je u skorijoj prošlosti iko tako brzo, poput njega, uspeo u takvoj i tolikoj meri da fascinira i opčini one koji vole Partizan, one koji iz vikenda u vikend, iz utakmice u utakmicu, kliču svom Partizanu, koji ga bodre i koji drhte nad njegovom sudbinom na terenu.
Žuka je u subotu postigao u derbiju gol za Partizan, gol koji će možda ispasti i presudan kada se krajem maja budu svodili računi prvenstvene trke 2007/08. Međutim, nije Žuka zbog tog gola postao tako omiljen, niti bi danas bio manje omiljen da je taj gol on „samo“ pripremio, ili da recimo kod tog gola uopšte nije učestvovao u akciji! Ne, opčinjenost svih nas njime (Žukom) nema veze sa tim golom, već isključivo sa nečim što je Žuka u derbiju „samo“ po trideseti put ponovio otkad igra u Partizanovom dresu...
Pred derbi je imao problema čak i da navuče dres Partizana na sebe! Tesni su nekako ti novi dresovi, takav im je taj njihov moderni dizajn, još kad je šaka i podlaktica (u njegovom slučaju desna) mnogo „gabaritnija“ nego obično, još kad ta podlaktica tako prokleto i puno boli...
Jedan lekar mu je par dana pre utakmice savetovao da operiše ruku. A on će lekaru:
„Nema šanse, derbi je u subotu!“
Drugi lekar mu reče da nema baš preke potrebe za operacijom, da je dovoljno, makar u prvo vreme, i samo dobro zaštititi ruku ali da je ipak ogroman rizik igrati sa takvom rukom, da je bolje da ne igra. A on će:
„Nema šanse, derbi je u subotu!“
Klupski lekar Partizana (Dr. Sead Malićević) mu je, kao čovek koji istina radi u Partizanu ali koji je pre svega lekar i čija profesija jednostavno zahteva krajnju iskrenost prema pacijentu, takođe najdobronamernije preporučio da je za njega bolje da ne igra. A on će:
„Nema šanse, derbi je u subotu!“
Trener Jokanović je čuo od njega da on hoće da igra, pitao je ga da li i može. A on će:
„Šefe, ja i hoću i mogu – a i derbi je u subotu!“
I onda je čovek takav „ranjen“, bukvalno imobilisan, obukao s mukom naš crno-beli dres (tesni su ti novi dresovi, tog modernog dizajna...), izašao na travu našeg stadiona zajedno sa 10 svojih saigrača i „ginuo“ za Partizan tih 90 i „kusur“ minuta rizikujući najstrašnije svoje zdravlje i svoju daljnju karijeru!
(Ja baš znam o čemu pričam...Moj danas pokojni otac je zbog slične povrede ruke, druge zaredom, morao krajem 60-ih godina prošlog veka da prestane sa aktivnim igranjem fudbala...)
U tih 90 i „kusur“ minuta derbija je Antonelo Žulijano Roberto – Žuka uklizavao u duelima jedno „X“ puta protivniku u noge, padao ko zna koliko puta na travu, dizao se isto toliko puta na noge... Negde sredinom drugog poluvremena je „stigao“ i da hvata „makazice“ u protivničkom šesnaestercu... A znate li vi koliko se jedan gipki i okretni fudbaler (kakav je on, njegovo veličanstvo Žuka!) izdigne u vazduh kada hvata „makazice“? Znate li vi kojom silinom telo pada na zemlju, sa kojim ubrzanjem to čini ako pada sa visine od 2-2,5 metra?
Pa šta je onda čudno u konstataciji da je Žuka danas postao IDOL „JUGA“ i da će to ostati sve vreme – ne samo dok igra u Partizanovom dresu već i posle, kada jednog dana ne bude više u našim redovima? Ništa tu nije čudno. „Jug“ voli borce za „Partizanovu stvar“, „jug“ posebno ceni i poštuje one koji „ginu“ za Partizan i takvima je suđeno da budu voljeni od strane svih onih koji vole Partizan!
Nijedan fudbalski tim na svetu ne čine isključivo oni koji fudbalu pristupaju i koji se fudbalom bave tako kako to čini Roberto Žulijano Antonelo – Žuka. Ne, jednostavno je nemoguće da svi po „default“-u (čitaj – po rođenju) imaju identične karakterne crte. Nije to slučaj naravno ni u današnjem Partizanu. Svaki igrač je individua, tj. priča za sebe.
Ali se ja ipak pitam: Zašto su onda u subotnjem derbiju nekako SVI IGRAČI PARTIZANA bili maksimalno „napaljeni“, zašto su neki od njih „kidali“ na terenu još puno više nego što smo to ranije navikli da gledamo od njih?
Pitam se i istovremeno odgovaram sam sebi (i svima vama koji sami ne naslućujete odgovor): Zato što su igrali u timu sa ROBERTOM ŽULIJANOM ANTONELOM – ŽUKOM!
Živ i zdrav nam bio još puno leta i da te gledamo u našem dresu što je moguće duže – IGRAČINO I LJUDINO JEDNA!
Vlada Ćujić
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
