Vidi, znam o čemu pričaš ...
Ja sam fudbal trenirao par treninga kada sam imao 6 godina, par treninga kad sam imao 10 godina, a između toga košarku 5 godina ( od 8 do 13 godine ) ... fudbal sam počeo ponovo sa 16 godina, to je bilo pre skoro tačno 2 godine, u početku jer mi je bilo dosadno a mrzelo me sam da trčim, ali sam nakon nekog vremena ušao u formu i krajem 2017 sam bio jedan od najboljih među kadetima.
Ja kada osećam strah, pokušam da uradim nešto dobro odnosno korisno za svoju ekipu i digne mi se samopouzdanje ( ne znam da li je tako kod tebe ) , dobar prodor, pas, protivniku kroz noge ... to me digne da odigram dobro u narednih par minuta dok se ne ohladim. Onda ponovo i tako stalno .. ( iako za skoro 3 godine treniranja nikad nisam igrao celu utakmicu, maks. 45 minuta ) .
Talenat nisam, neću biti novi Mesi ni Ronaldo ali ako ništa bar se nečim zanimam iako su mi roditelji protivnici mog treniranja ( citiram svog oca ,, šta ti treniraš tako mator, nisi profesionalac, samo bacaš pare! '' )
Ako hoćeš da se vratiš fudbal, uradi to, možda uspeš - to se nikad ne zna. Ako ništa, kad budeš bio svoj čovek i zaposlen, bar ćeš imati zanimaciju vikendom da odigraš utakmicu za voljeni amaterski klub, selo itd... nečeš morati da trčiš u krug i da se dosađuješ ili da obilaziš teretane, a to možda ne voliš
|