Prve tri pesme ('That Was Just Your Life', 'The End of the Line' i 'Broken, Beat & Scarred') su zaista dobre, mada ne i savršene, ali bih prvu (ujedno i prvopomenutu) izdvojio kao najbolju od tog trojca.
Četvrta (tj 'The Day That Never Comes') me je totalno osvojila, mada verovatno zato što je umnogome drugačija, više mainstream, od ostalih, te zato što je duže i slušam (bend ju je odavno već objavio, davši je na skidanje sa zvaničnog sajta).
Sledeća pesma, 'All Nightmare Long', je verovatno (ubedljivo) najbolja na albumu, barem za bilo koga ko je imalo sklon pravom Metalu. 'Cyanide' je nekako najslabija karika ovde, ali i ona mi se sve više svidja... 'The Unforgiven III' je počela vrlo obećavajuće, epski, i iako nije loša stvar, predstavlja mi prosek (bar uporedivši je sa ostalim pesmama sa albuma); mada mi se mnooogo idejno (čitaj: tekstualno, lyric-wise) svidja, kao i James-ovo pevanje. Pet bambija za to!
'The Judas Kiss' je malo gadna, katkad nedopadljiva, ali zaista dobra... OK su refren i solo, sasvim...
'Suicide & Redemption' je opet čudnjikav instrumental, ali mi se poprilično svidja, možda baš zbog toga.
Najzad, poslednja pesma ('My Apocalypse') je prava thrash stvar, koja me baš i ne oduševljava, ali svakako ima dobrih momenata (totalno gotivim onaj Slayer-ovski lick koji se kasnije ponavlja)...
Sve-u-svemu, album je baš 'masan', potpuno prožet odličnim riff-ovima (ako mene neko pita; za to je očito zaslužan James), dobrim prelazima (verovatno Lars-ov uticaj; on uglavnom aranžira, radi skelet pesama) i solažama (iako Kirk više smara svojom ograničenošću na pentatoniku i wah efekat/pedalu)... još je i Rob sasvim primetnog udela (uzevši u obzir uskogrudnost Metallica-e pri pružanju prostora Jason-u otkako je ovaj postao član benda, do samog trenutka kad je [i razloga zbog kog je] otišao). Jedino što ponekad smeta je ili isforsirana repeticija (ostinato) ili predugačka varijacija odredjenih segmenata... mada mi je cool što je album zato i maaalo progresivan. Drago mi je da su sklopili 'teži' (heavy, thrashy) album... i što su uspeli u tome (tj što je apsolutno dovoljno dobar, bar u mojim očima, pardon - ušima ).
And another thing - it's gonna grow on me even more.
Slušaću ga, itekako, još dugo i puno... 8 (možda i 8,5) od 10
a sad čekam novi Trivium i Dream Theater za devetku ili čistu desetku
|