Upravo sam doživeo nervni slom, pošto sam tokom pisanja ovog teksta nekoliko puta ostao bez struje 'Bem ti 21. vek!
Elem, zahvaljujem na ukazanom poverenju...
Dakle, Woods of Ypres... Teško da mogu biti objektivan kada se radi o ovom kanadskom black/doom sastavu, koji kod nas i u Evropi nije toliko poznat, najverovatnije zbog činjenice da nikada nisu nastupili na starom kontinentu. Bili su aktivni od 2002. do decembra 2011. kada je u saobraćajnom udesu, tokom završnice snimanja njihovog petog po redu studijskog albuma, nastradao Dejvid Gold, jedan od osnivača, najpre bubnjar, a zatim gitarista i vokal benda. Bilo mu je svega 31.
Sasvim slučajno sam naišao na Woods. Možda je teško poverovati, ali samo njihovo ime me je nekako privuklo. Kada sam ih konačno preslušao, bio sam zatečen količinom emocija koja izbija iz njihovog opusa, naročito tekstovima na poslednjem albumu, koji kao da su slutili šta predstoji.
Bilo je teško izabrati pesme kojima bih ih predstavio, pa evo lošeg pokušaja:
sa albuma Pursuit Of The Sun And Allure Of The Earth (2004)
Šteta ako si imao neki veliki tekst, Preporučujem da kucaš tekst u GMailu, on će automatski povremeno spasiti, pa posle kopiraj na forumu.
I meni se to jednom desilo pa sam naučio lekciju (članke svakako pišem sa laptopa ).
Elem, ovde se i ne traži objektivnost (ko može biti objektivan u muzici ) već je poželjan subjektivni doživljaj autora poruke.
(meni je recimo čudno da neko voli Boru Čorbu, ali ima i takvih )
Preslušaću ih malo
~
Control Denied - The Fragile Art Of Existence
Citat:1. Consumed - 00:00
2. Breaking the Broken - 07:24
3. Expect the Unexpected - 13:05
4. What If...? - 20:22
5. When the Link Becomes Missing - 24:51
6. Believe - 30:07
7. Cut Down - 36:16
8. The Fragile Art of Existence - 41:06
Chuck schuldiner je rešio da osnuje više nastrojen progresiv i više melodičan bend sa čistim vokalima.
Rezultat je Control Denied. Iz uvodne solo deonice se može viditi stil Chucka i solaža iz Deatha.
Citat:Šteta ako si imao neki veliki tekst, Preporučujem da kucaš tekst u GMailu, on će automatski povremeno spasiti, pa posle kopiraj na forumu.
Srećom, nije bilo nekog većeg teksta, već sam postavio linkove za dvostruko više pesama nego što sam to uradio na kraju. I inače sam pomislio da sam malo preterao... Bio sam i ranije u sličnim situacijama, ali mi je firefox radio auto-recovery poslednje sesije, a što je danas izostalo!?... a što se tiče GMaila i sl. Pa, ja sam jedan od onih frikova koji ima solidno (da ne kažem neku težu reč i ispadnem hvalisavac) iskustvo sa računarima, ali pritom nema profil ni na jednoj od društvenih mreža. Čak sam i ovde prvo voajerisao neko vreme , pa se na kraju odlučio da prozborim i ja koju.
Citat:(meni je recimo čudno da neko voli Boru Čorbu, ali ima i takvih)
Amen to that, bro'!
Citat:Preslušaću ih malo
To najtoplije preporučujem, mada si verovatno već i sam shvatio kada si predložio da napišem nešto o njima. A što se tiče pokojnog Čaka, Bog da mu dušu prosti, tu je svaki komentar izlišan. Negde na nekoj drugoj temi sam pomenuo, ne znam da li si primetio, da smo 13. maja propustili godišnjicu njegove smrti
Dopuna: 30 Maj 2014 7:25
Sad tek vidim da sam lupio glupost. 13. maja bila je godišnjica njegovog rođenja, a čovek je preminuo 13. decembra. U svakom slučaju
Slušam vrlo malo metal bendova, a i kad ih slušam to je obično jedna do dve pesme, nisam nikad skinuo diskografiju nekog metal benda. Nu, one stvari koje mi se dopadnu obično budu izvrsne.
Evo jednog koji mi ušo pod kožu: "Om".
Pretenciozno ime do zla Boga, ali uspeli su da ga opravdaju za divno čudo(koliko je to moguće).
Čuo sam prvo ovu stvar, koja me fascinirala, ne preporučujem je metal fanovima, jer uopšte nije metal , više je neki ambijental:
Onda sam rešio da skinem prvi album jer me uvek interesuje prvi album benda koji mi se dopadne. I dok sam se klatio i druskao u autobusu Niš-ekspresa koji je smrdeo na požar (srećom nije onaj koji se stvarno zapalio skoro), ovaj album mi je lego ko šamar budali:
Neka suluda kombinacija Tool-a i King Crimsona. Iskreno nisam ni pogledao liriks i nemam pojma o čemu pevaju u pesmama, niti me zanima. Imaju neko hipnotičko/trans dejstvo na mene.
Dvoumio sam se da li da sledeće postavim ovde ili u sekciji o domaćim bendovima. Razlog za to je činjenica da su Сварун počeli kao domaći sastav, dok je danas to prava internacionalna postava.
Sve u svemu, ovaj simfonijski metal bend počeo je svoj put 2008. godine u Novom Sadu. Spiritus movens benda je Nikola Pacek Vetnić, bubnjar, kompozitor i tekstopisac. Kako sam prethodno pomenuo, u početku je to bio čisto domaći sastav, dok ga danas, sem Nikole, čine i Viktorija Karjagina i Rodion Kitajev (vokali, Rusija), Bojan Vukoman (gitara, Srbija) i basista Ejnar Storlien (Norveška).
i koja govori o danskom razaranju Arkone, centra Kneževine Rujana i poslednjeg slovenskog paganskog uporišta, pod kraljem Valdemarom i biskupom Absalonom 1168. godine.
i radi se o ruskoj verziji pesme ''Крунидба'' sa prethodno pomenutog albuma ''Славија'' i koja govori o smrti poslednjeg paganskog kneza Kijevske Rusije Jaropolka i krunisanju njegovog brata i ubice Vladimira 980. godine, a koji će kasnije postati prvi ruski hrišćanski vladar.
Teme pesama su, kao što možete videti, slovenskо paganstvo i istorija. Rekao bih prava kombinacija za metal na našim prostorima...
ThePhilosopher ::... kako da te nateram da više pišeš u ovom forumu
Pa, možda ćeš posle sledećeg teksta zažaliti što si to rekao tj. napisao
Ranije tokom ove godine moja bolja i lepša polovina i ja nestrpljivo smo iščekivali koncert Amorphis u Beogradu. Međutim, neposredno pred gostovanje sjajnih Finaca, svi u kući smo se razboleli. Umesto koncerta, počeo sam da besciljno lutam po netu i na jednom odličnom blogu o Finskoj (ako nekog interesuje, javite se za link) naišao sam na
WTF!? Kada sam malo dublje zagrebao, shvatio sam da su Hevisaurus grupa namenjena deci mlađeg uzrasta! Članovi benda nose kostime dinosaurusa, imaju svoja dečja dino-imena, a tekstovi su zapravo dečje pesme, uz metal i hard rock muziku. Iako je moje znanje finskog jezika jednako mojim šansama da jednog dana budem prvi Srbin u svemiru, verujte mi, to nije nikakva prepreka za uživanje u njihovoj muzici. Naša ćerka ih obožava! A ako rešite da odvojite malo vremena za njih, primetićete i neke poznate melodije i akorde, svojevrsni omaž istoriji roka i metala. Koliko je cela stvar ozbiljna, govori i podatak da je grupa dobila posebno odobrenje finskog Ministarstva prosvete.
Citat:Therion (formerly Blitzkrieg, Megatherion) is a Swedish symphonic metal band founded by Christofer Johnsson in 1987. Its name was inspired by the Celtic Frost album To Mega Therion. "To Mega Therion" is Greek for "The Great Beast" and was a title used by Occultist Aleister Crowley.[1][2] Originally a death metal band, Therion adjusted its musical style by adding orchestral elements, including choirs, classical musicians, and even a full orchestra at their concert performances. As a result, it has popularized the symphonic metal genre.[3] In their biography, they state they have been cited as "the most adventurous metal band at present".[4]
Dosta toga ima da mi se sviđa od ovog benda, a to je bio prvi bend koji je tako lepo ukomponovao hor, klasičnu muziku i ostale instrumente + heavy zvuk.
Bendu dosta doprinosi izuzetan i školovan vokal Lori Lewis, koja baš razvaljuje kako dobro peva.
Studio albumi:
Of Darkness... (1991)
Beyond Sanctorum (1992)
Symphony Masses: Ho Drakon Ho Megas (1993)
Lepaca Kliffoth (1995)
Theli (1996)
A'arab Zaraq - Lucid Dreaming (1997)
Vovin (1998)
Crowning of Atlantis (1999)
Deggial (2000)
Secret of the Runes (2001)
Lemuria (2004)
Sirius B (2004)
Gothic Kabbalah (2007)
Sitra Ahra (2010)
Les Fleurs du Mal (2012)
Od čega mi se mnogo sviđa secret of the runes. Prvi albumi su praktično death metal koji je vrlo loš pa ne preporučujem slušanje. Ostale pesme, Lemuria, Arrow from the sun i To Mega Therion treba poslušati. I obavezno Secret of the runes i dve izuzetne obrade sa tog albuma (Scorpions i nezaobilazna ABBA).
Crying days je tako dobro obrađen da bukvalno dovodi do ekstaze.
Therion su fenomenalan sastav, a moram se pohvaliti da je jedan od retkih originalnih diskova u mojoj maloj fonoteci ''Vovin''. Sećam se da sam bio nokautiran na prvo slušanje...
E, sad ću se na neki način nastaviti na post sa jedne druge teme (Metal nekad i sad), gde smo pominjali druge jezike u metalu. Jedan od novijih bendova koji mi je privukao pažnju je Курск.
Nećete pogrešiti ni ako njihovo ime napišete latinicom Kypck ili KYPCK, pošto su svi ti načini prihvaćeni i od samog benda. A u pitanju je finski doom sastav koji peva na - ruskom...
Vokal i frontmen benda je Erkki Seppänen, inače lingvista po struci, svojevremeno zaposlen u finskoj ambasadi u Moskvi, pa se i tu, pretpostavljam, može pronaći njegova fasciniranost Rusijom. Tek ponegde se, pažljivijim slušanjem, može primetiti malo tvrđi izgovor... Jedan od kurioziteta vezanih za ovaj bend je i da basista J. T. Ylä-Rautio svira jednožičani bas!
Nastali su 2007. i do danas su objavili tri albuma:
2008 - Черно
2011 - Ниже
2014 - Имена на стене
Ako rešite da im date šansu, predlažem da počnete sa nekom od sledećih pesama:
'Bem ti 21. vek!
, više je neki ambijental:
