offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
Inenade ( ili samo nenade ) ja cu pokusati da ti objasnim, ali ne znam da li ce moci bas samo onako laicki vec ce morati da bude malo i strucno, a tebi ako nesto ne bude jasno ti slobodno pitaj.
Pazi ono sto mi zovemo racunar u stvari nije racunar vec racunarski sistem, koji se sastoji od racunara u uzem smislu i perifernih uredjaja. Periferni uredjaji se dele na ulazne ( mis, tastatura i sl ), izlazne ( monitor, stampac ... ) i ulazno - izlazne ( recimo DVD rezac ). Racunar u uzem smislu se sastoji od CPU-a ( cental processing unit ) koji se opet sastoji od ALU ( Algoritmic logic unit ) glavnog dela svakog procesora i racunarskog sistema uopste zaduzenog za odbradu i proracune, niza registara i bafera, CU ( Control unit ) sinhronizuje rad svih delova, kao i interne memorije. Van CPU-a se nalazi niz mikrokontolera, specializovani uredjaji, komunikacioni vodovi, memorije kao i napojne jedinice. Od mnostva mirkokontrolera najvazniji je svakako DMA ( Direct memory access ) koji omogucava da dugi uredjaji koriste sistemsku memoriji bez koristenja resursa CPU-a, zatim tu su kontroleri za komunikaciju sa masovnim memorijama ( IDE, SATA ... ),kontroleri za razne portove ( AGP, PCI, ISA, PCIx ... ), razni clock generatori sa mnoziocima frekvencije i slicno. Pored toga postoje jos i specializovani uredjaji koji su praktincno zaokruzene celine ( cipovi za zvuk, mreze i sl ), ko i vodovi ( magistrale ili sabirnice ) i kola za fino filtriranje napona kao i obezbedjivanje njegove stabilnosti.
Eee sada, sve se to nalazi van CPU-a, a bez toga sistem ne moze da funkcinise pa posto je to logicka celina ona se inkorporira zajedno i dobija izgled uredjaja koji mi zovemo maticna ploca ( motherboard ) iako je jasno da to nije, vec je to skup uredjaja.
Nacin na koji ce kontolerska logika implementirati na ploci, kao i nacin na koji ce se sami kontroleri projektovati direktno zavisi od kompanija koje to rade, tacnije receno od inzenjerskih timova i njihove sposobnosti, kao i od kolicine novca kojim te kompanije raspolazu. Danas je, mahom, vecina kontrolera integrisana u par cipova ( Northbridge i southbridge su najpoznatiji i najvazniji i oba su multifunkcijski ), sto opet znaci da je njihovo projektovanje u mnogome otezano ( citaj skupo ). Vecina proizvodjaca se specializovala za odredjeni deo trzista ( ne govorim o Asus-u ili Palit-u, oni nista ne proizvode vec samo implementiraju gotova resenja ) pa tako recimo Via radi cipove koji nemaju nesto mnogo funkcija ( naravno sve osnovne moraju imati svi ) ali je zato relativno puzdana i jeftina ( Mahom office varijante ), Sis isto to radi, dok nVidia i Intel rade nesto ozbiljija resenja ( mada i oni imaju onih losijih, da bi se mogao pokriti i taj deo trzista ). Sta znaci bolje i losije resenje ( sada govorimo o chipset-u ), bolja resenja su ona koja pored osnovnih funkcija nude i neke druge koje nisu bitne za sam sistem, kao i kvaliteta samog projektovanja kontrolera ( brzine izvrsavanja instrukcija, broja instrukcija koje moraju da izvrse, kao i kvaliteta komunikacije sa drugim kontolerima i uredjajima ), losija sto je i logicno nemaju gotovo nista van default okvira, ali imaju jednu prednost, dosta su jeftinija ( sto je i logicno da bi se napravio cip koji ima advanced arhitekturu, treba izuzetno jak inzenjerski tim, skup, kao i kasnije mnogo su tezi za proizvodnju ). Proizvodjaci maticnih ploca ( Od DFI-a do ECS-a, citaj svi ), ne prizvode nista! Oni samo inkorporiraju vec gotove cipove, naravno u zavisnosti od namene ploce kao i ciljane grupe korisnika. Tako da se na jeftinije ploce stavljaju losiji cipovi, losije pratece komponete ( kondezatori, tiristori, tranzistori, oscilatorana kola i sl. ), pa su ploce nepouzdane u nekom radu sa puno opterecenja, jednostavno nisu projektovane za to. Dok na ozbiljne ploce idu najbolji cipovi, kvalitetne pratece komponente i dosta se vodi racuna o pratecim software-skim resenjima ( bios ). Mada i najbolje ploce vremenom zastare i njihovi chipset-ovi jednostano nemaju vise podrsku za novije procesore, neki se dovijaju, pa software-ski daju podrsku za novije arhitekture, ali procesori nikada nece raditi na maximumu svojih sposobnosti kao na chipset-ovima koji su projektovani za tu generaciju ( jednostavno ne mogu da postignu odredjene frekvencije na magistrali za koje je taj procesor projektovan ili nemaju, hardware-sku, podrsku za standarde drugih komponenti, recimo ATA133 i ATA100 ili SATA i SATA II, hard je ATA 133, a IDE kontroler ima podrsku za ATA 100 onda ce i hdd da radi u ATA 100 modu i nije maksimalno iskoristen njegov resurs ).
Zbog svega toga, izbor maticne ploce je najvazniji izbor! Odabrati plocu koja ce moci da u potpunosti opsluzi artekturu izabranog procesora i pratecih komponenti je od krucijalne vaznosti, naime ako se uzme ploca koja moze da ispuni trenutne i dolazece standarde, masina lako moze da se nadogradi u buducnosti, kao i da besprekorno radi u svim uslovima. Zato je bolje dati vise para za dobru plocu, a uzeti malo losiji procesor ( ili neku drugu komponentu ) jer se snaga racunara ne meri u megahercima vec u tome sta i koliko on moze da uradi!
Malo je preopsirno, ali sta cu ne znam drugacije ...
|
a i ne moram ici ima i kod nas jedno 9 radnji sa komp. opremom, ali ova je najjeftinija pa zato sam se odlucio za nju 
