Ranije sam se igrao time. Koristio sam Dragon 6. Odličan, moćan alat. Međutim, shvatio sam jednu stvar: nije mi prijatno da ga koristim kada sam sa nekim. A onda sam ukapirao da radije kucam nego govorim jer nikad čovek ne zna kada ga 'prisluškuju'. Nisam paranoičan, samo nisam ljubitelj toga da cela kuća zna svakog trenutka šta radim, a i stvara zabunu u kući jer niko ne zna kome se tačno obraćaš Druga mana tog sistema jeste što često moraš da mu ponavljaš ono što si mu rekao, a onda ti bude lakše da ustaneš i klikneš ono što si hteo nego da mu 'objašnjavaš'
Što se telefona tiče, neka promena oblika bi bila kul. Ovako su svi isti. Razlikuju se samo po tome što nekom pri vrhu piše LG, nekom Samsung, a nekom iPhone. Nije tajna da generalno nisam ljubitelj pametnih telefona - troše previše energije na nešto što mi nije potrebno, a ne rade ono što mi jeste potrebno. Zgodni su bili ranij i modeli gde su kombinovali fizičku tastaturu i tač skrin, recimo N97 čini mi se, a bilo je i dosta Motorolinih modela s takvim principom. Od svih tih proizvođača, jedino je preskupi blackberry zadržao tastaturu, a verujem da to ne smeta samo meni. Drugo, ovo što prave nisu telefoni nego mobilni televizori, Fableti... Ako 'oćeš telefon, kupiš telefon, ako 'oćeš tablet, kupiš tablet. Kompromis obično znači da ni jedna strana nije u potpunosti zadovoljena.
Možda neki novi konccept. Tipa, pametni sat čiji ekran može da se 'razvuče' i skupi po potrebi i radi samostalno, a ne kao produžetak telefona...
Ili , sasvim nova stvar: Baterija koja može lako da se izvadi i 3,5 mm džek za slušalice
Mada, baterije su prioritet. Ovo nema smisla.Reklamiraju telefone čija baterija traje čak (ČAK!) 2 dana bez ponovnog punjenja?! Koliko razumem, mobilni telefoni sa početka devedesetih godina su imali sličnu autonomiju. Walkmen-u baterija duže traje. Da ni jedan ne može da izdrži bar pet dana...
A, možda sam i ja malo nerealan. Ljudi više ne kupuju telefone, već prenosne džepne računare koji jedu struju i greju ti ruke kad zahladni napolju...
U ostalom, na njima je da o tome razmišljaju. Kad me budu platili da razmišljam za njih, možda i dođem do nečeg korisnog
|