Poslao: 06 Jun 2010 12:59
|
offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
Sećam se da sam još pre par godina na sajtu http://www.cookiecentral.com/ pročitao da su proizvođači programa za zaštitu od adware-a, sudskom odlukom morali da izbrišu iz svojih baza neke firme koje se legalno bave reklamiranjem putem adware-a.
Nego, nisam očekivao da ću da počnem da navijam za M$. Razlog je prost. M$ se bavi ozbiljnom proizvodnjom i prodajom softvera, dok Google živi od reklama. Za mene, jedina ozbiljna i vredna stvar koju je Google napravio je sam pretraživač "Google". Sve ostalo je manje više, "već viđeno". Kad bi M$ ponudio besplatno, to što Google nudi besplatno, Google bi se ugasio za 3 dana!
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2010 22:09
|
offline
- bobby
- Administrator
- Pridružio: 04 Sep 2003
- Poruke: 24135
- Gde živiš: Wien
|
real ::Sećam se da sam još pre par godina na sajtu http://www.cookiecentral.com/ pročitao da su proizvođači programa za zaštitu od adware-a, sudskom odlukom morali da izbrišu iz svojih baza neke firme koje se legalno bave reklamiranjem putem adware-a.
Pokusaj u bazu da ubacis AskToolbar, pa ce ti sutradan vec stici pozivnica za sudsku parnicu.
On-topic:
Google se prilicno prosirio, i postaje vec zabrinjavajuce koliko konaca taj gigant drzi u rukama.
I ja mislim da je ova odluka mesavina firmine politike i mozda male zabrinutosti oko sigurnosti (ko ce da kontrolise one silne radnike da li u komp ubadaju zarazene USB stickove ili ne).
Kako-god, mislim da je ovo vise ubiranje politickih poena nego bilo sta drugo.
Isto kao i cela famfa oko HTML5, da li ce video da bude Theora (open-source) ili H264
Apple i MS su naravno podrzali H264 posto i sami ubiraju novaca od licenciranja istog (koristi se deo njihovih patenata).
Na googletu je bila odluka, posto u rukama drzi najveceg distributera video sadrzaja na netu - YouTube.
Google je podrzao H264, na sta su se MS i Apple obradovali, a onda im nedelju dana kasnije nabije kolac u rebra - kupio je VP8 kodek i izdao ga kao open-source. VP8, za razliku od Theore, moze jos kako da se nosi sa H264 kodekom.
Inace, sto se tice H264, takvu licencu jos nista videli do sada - za licencu je odgovoran svako u lancu, od onog koji je kodirao sadrzaj do samog gledaoca. Ukoliko onaj prvi u lancu nije platio licencu, onda se sledeci u lancu tereti za placanje licence.
To bi znacilo, odete na YouTube da odgledate nesto, a Google nije platio licencu za H264, a pusti vam video u tom formatu - onda ste prakticno vi duzni da platite troskove licence za taj kodek.
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2010 17:19
|
offline
- Pridružio: 09 Dec 2004
- Poruke: 6488
- Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***
|
Citat:Nekada, na početku FF booma, to je bila bezbedna alternativa.
Danas je FF ogromna bezbednosna rupa. Čak je i IE za klasu iznad po bezbednosti.
Ček, da li sam te ja dobro razumeo. Kažeš da je sada IE za klasu sigurniji browser od Firefoxa?
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2010 18:36
|
offline
- dr_Bora
- Anti Malware Fighter
Rank 2
- Pridružio: 24 Jul 2007
- Poruke: 12280
- Gde živiš: Höganäs, SE
|
Od tih nekoliko popularnih browsera, FF i Safari imaju daleko najveći broj propusta (gledano u određenom vremenskom periodu). Opera ima najmanje, IE8 je negde između (imati na umu logičnu pretpostavku da je verovatnoća iskorišćavanja propusta direktno srazmerna zastupljenosti na tržištu).
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2010 19:54
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12533
- Gde živiš: Južni pol
|
Pokušaću da sažmem stvari u nekoliko što neutralnijih rečenica.
Osim nagađanja oko toga šta bi bilo kad bi bilo, koja platforma trenutno nosi veći rizik i koliko je taj rizik veći u odnosu na drugu platformu? Postoji li procenjeni broj sličnog tipa malicioznih programa za jednu ili drugu platformu?
Što se tiče open source filozofije, nije ni u poenta u tome da se "vidi kod". Poenta je u transparentnosti za developere i redovne/povremene kontributore.
Broj otkrivenih bugova sa te strane nije baš neki kriterijum. Na kojoj platformi je lakše uočiti bug? Open source ili platformi zatvorenog tipa? Naravno odgovor će većinom zavisiti od ličnog posmatranja. Činjenično zasnovani argumenti se vrlo retko koriste u ovakvim diskusijama. Ali u svakom slučaju je neka pretpostavka da otvorenost platforme podrazumeva i otkrivanje većeg broja bugova, ali i njihovo brže rešavanje. Što ne znači da je zatvoreni tip proizvoda po automatizmu sigurniji ili nesigurniji. Open source softver ima mnogo širi broj developera i kontributora. Samim tim ipak postoji veća mogućnost da se uoče greške ili bagovi. Takođe takav vid razvoja ne ostavlja previšie mesta za poricanje bagova, što nije retka praksa kod zatvorenog softvera.
S druge strane, od krajnjeg korisnika se ne očekuje ništa više od možda prijave baga ukoliko se za to odluči. I to je to. Nema potrebe da prosečni korisnik Linuksa ima bilo kakvu ulogu u ažuriranju sistema osim uključivanja opcije automatskog ažuriranja.
Firefox je kompleksan open source projekat. Nije nemoguće ni da izmakne kontroli s vreme na vreme. Ali generalno FF se redovno unapređuje, krpi i menja u odgovoru na probleme kroz koje prolazi. Već sledeća iteracija će doneti neke novosti na pitanju bezbednosti.
Ipak mislim da je ocena o nesigurnosti malo paušalna. To da li su IE, Opera ili FF sigurniji ili nesigurniji neće zavisiti samo od broja uočenih bagova već i od brzine rešavanja uočenih bagova, kao i efikasnosti njihovog rešavanja. Ako kompanija s vremena na vreme poriče postojanje ozbiljnog siguronosnog propusta iz marketinških razloga, ne znam koliko se može govoriti o većoj sigurnosti softvera. Open source softver je daleko otvoreniji na izveštaje nezavisnih konsultanata. No to je malo i ograničenje načina razvoja. Closed source softver se mnogo više oslanja na ograničeni tim u okviru kompanije, često ne stižući ni da provere navode spoljnih eksperata za bezbednost.
Što se tiče teme, složio bih se da je ovo više "politiciziranje" nego bilo šta drugo. Ali nije u pitanju toliko strašna stvar. Nije Google jedina kompanija koja interno koristi uglavnom Mac OS X ili Linuks. Da su ti operativni sistemi crippleware, vrlo verovatno ih Google ne bi ni koristio. Mislim da ova vest samo potvrđuje da postoje vitalne alternative Microsoftovim proizvodima koje su sasvim dovoljne da ljudi efikasno urade svoj posao.
Da podsetim Google je takođe softverska kuća. Ne samo internet pretraživač. Linuks i Mac OS X mogu sasvim lepo da se nadopunjuju u razvoju web ili aplikativnog softvera, davajući pri tome mnogo moćniju i više developer friendly alternativu Windows operativnom sistemu.
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2010 22:20
|
offline
- dr_Bora
- Anti Malware Fighter
Rank 2
- Pridružio: 24 Jul 2007
- Poruke: 12280
- Gde živiš: Höganäs, SE
|
Citat:Osim nagađanja oko toga šta bi bilo kad bi bilo, koja platforma trenutno nosi veći rizik i koliko je taj rizik veći u odnosu na drugu platformu? Postoji li procenjeni broj sličnog tipa malicioznih programa za jednu ili drugu platformu?
Kao što rekoh, malware = pare, stoga ništa sem Windowsa nije preterano zanimljivo u tom pogledu.
Postoji druga strana priče koja je bitna u korporativnim uslovima, a to je koliko čoveku (ne softveru) treba da "ovlada" nekom mašinom.
Razna hakerska takmičenja (npr. Pawn2Own) jasno pokazuju da je svaka priča o superiornoj bezbednosti OS X-a i linuksa čista nebuloza (pošto isti pucaju u sekundama, isto kao i Win).
Citat:Što se tiče open source filozofije, nije ni u poenta u tome da se "vidi kod". Poenta je u transparentnosti za developere i redovne/povremene kontributore.
A transparentnost za loše momke?
Citat:Broj otkrivenih bugova sa te strane nije baš neki kriterijum.
Možda nam nešto govori o kvalitetu softvera i znanju onih koji ga izrađuju?
Citat:Ali u svakom slučaju je neka pretpostavka da otvorenost platforme podrazumeva i otkrivanje većeg broja bugova, ali i njihovo brže rešavanje.
A njihovo brže iskorišćavanje?
Citat:Open source softver ima mnogo širi broj developera i kontributora.
Jesi li baš siguran u ovo? Na programiranju Windowsa radi prilično mnogo profesionalnih programera (ljudi koji žive od toga). MS nije neka garažna kompanija.
Citat:Takođe takav vid razvoja ne ostavlja previšie mesta za poricanje bagova, što nije retka praksa kod zatvorenog softvera.
MS (a, koliko znam, ni linuks zajednica) ne poriče bugove, bar ne preterano često, to je ipak specijalnost Apple-a.
Citat:Firefox je kompleksan open source projekat. Nije nemoguće ni da izmakne kontroli s vreme na vreme. Ali generalno FF se redovno unapređuje, krpi i menja u odgovoru na probleme kroz koje prolazi. Već sledeća iteracija će doneti neke novosti na pitanju bezbednosti.
Kolega, ovo ti je čista politička izjava. To se lepo kaže: 'ovno je puno rupa, ali se ljudi trude da ih zakrpe". Samo što to mogu i svi ostali da kažu, pa onda i nije neko opravdanje. Zar ne?
Citat:Ipak mislim da je ocena o nesigurnosti malo paušalna.
Ocena? Činjenice, ili: trenutno stanje.
Citat:Linuks i Mac OS X mogu sasvim lepo da se nadopunjuju u razvoju web ili aplikativnog softvera, davajući pri tome mnogo moćniju i više developer friendly alternativu Windows operativnom sistemu.
Citat:Pokušaću da sažmem stvari u nekoliko što neutralnijih rečenica.
Kao što rekoh, stvari nisu baš tako proste...
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2010 22:47
|
offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
Svaki OS je siguran u sigurnim rukama.
|
|
|
|