|
I ja sam imao probleme sa napadima slabosti. Jednom zamalo nisam napravio saobraćajnu nesreću zbog toga. Naime, jurcao sam kolima autoputem ka Novom Sadu kad me je uhvatio takav napad - glava pada od slabosti, ruke drhte kao u starca, u grudima kao da je balon pun vazduha, sav prebledim, znoj probija, srce udara... Srećom, zaustavio sam odmah kola na žutu traku, spustio sedište i, kao što mi je uvek pomagalo, nastojao da legnem u položaj za povređeni trbuh, tj. da legnem, noge savijem u kolenima i stavim nešto pod glavu da je podignem malo. Kod mene se to pojavljuje vrlo naglo, ali ne traje dugo. Nekada ne duže od minuta. Bilo mi je čudno da to bude napad panike kao što su svi govorili, jer mi se to dešavalo i usred smeha, zabave, priče itd. dakle, u dobrom raspoloženju. Sa druge strane, položaj za povređeni stomak je bio poprilično efikasan protiv tih napada, što mi je govorilo da je problem tu negde. Da ne dužim sada, slučajno mi je na ultrazvuku otkriven 2 cm kamen u žuči, puno mulja, peska, taloga čegaliveć, a da uopšte nisam znao da imam lošu žučnu kesu. Sve sam mogao normalno jesti, od prasetine do kajgane. Ili sam ja bar mislio da mogu. Navodno, žuč je redovno slala simptome da nešto nije u redu, samo što nijedan od tih simptoma nije bio bolan. U svakom slučaju, laparoskopijom mi je odstranjena žučna kesa, a samim tim i svi napadi slabosti. Nikad ih više nije bilo.
|
