Poslao: 12 Maj 2006 12:19
|
offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
U pravu je beli, odmah kod psihologa. Svest o bolesti je prvi korak ka izlecenju. Drugi je VOLJA pacijenta. Mozda taj psiholog kod kojeg budes otisla ima jos nekog pacijenta sa slicnim problemom pa i tu mozes cuti iskustva drugih ljudi
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 05 Jun 2006 20:04
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2006
- Poruke: 68
|
Sve vise slusam o tome kako je anoreksija sve vise zastupljenija danas,a
ovde nema nikog sa takvim problemom ?????????Mislim da,ako takva osoba procita ovo i napise mi nesto,mnogo bi mi znacilo.Ja sam sada bolje,bolje jedem ali se vise bavim sportom .Medjutim nesto me ubija iznutra,ponekad osecam samocu i duboku depresiju dok nekad imam toliko snage i volje da uradim sve sto pozelim.Pisite,i oni koji su depresivni i svi koji su se mozda nekako pronasli ili mozda pomislili nesto pametno
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2006 13:41
|
offline
- dr Dre
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 13 Avg 2005
- Poruke: 29
|
Znam o cemu pricas, posto sam i ja to isto prozivela, visoka sam 1.70 i imala sam isto 40g, u prvom razredu gimn.Razlog sto se osecas depresivnom i praznom je sto ne unosis dovoljno hranljivih materija u organizam- vitamine, minerale, proteine, slozene ugljene hidrate, masti..)Da malo dramatizujem sta znaci ne unositi dovoljno hranljivih materija, posluzice jedan primer.'Ako u organizmu ima manje nego sto je potrebno bilo oje esencijalne amino-kis, ili ako je uopste nema, delotvornost svih ostalih amino-kis bice proporcijalno umanjenaDa bi organizam delotvorno koristio i sintetizovao proteine, sveesencijalne amino-kis moraju biti prisutne i to u odgovarajucim proporcijama.Cak i privremeno odsustvo samo jedne od esencijalnih amino-kis moze stetno da utice na sintezu proteina. U stari, ako bilo koje od esencijalnih amino-kiselina ima manje nego sto je potrebno ili je uopste nema, to ce proporcijalno umanjiti delotvornost svih ostalih!' ( citat iz knjige 'Vitaminska biblija' Erla Mondela). Usled nedostatka recimo amino kiseline fenilalanin koja se u organizmu preobraca u a.k. tirozin dolazi do pojave teske depresije. Do depresije dolazi i usled nedostatka magnezijuma, kalcijuma ,vitamina B-grupe, ali svaka hranljiva materija je potrebna organizmu da bi pravilno funkcionisalo.Dosta sam isla u knjizare i gledala knjige iz oblasti zdravlja, i to mi je pomoglo, puno sam eksperimentisala sa sobom tim gladovanjem i to me je kostalo dosta negativnih iskustava i loseg zdravlja.Sve sto si navela i mene je pogadjalo, ali kad sam shvatila koliko vaznu ulogu hrana igra u bolesti, oporavila sam se.Hrana nije samo gorivo ona je i lek.Treba da krenes da jedes prvo voce, povrce, zitarice, ribu...,da se bavis sportom, ja sam krenula na aerobik, vrlo je vazno kojim ces se sportom baviti, nemoj nikako baletom i sportovima gde se zahteva mrsavost sto je i logicno.Odabrala sam aerobik jer me on asocira na zdravo, zategnuto telo i motivise me da budem zgodna i da se zdravo hranim.Ali neobicno je koliko je anoreksicnim osobama potrebno vremena da shvate kako je hrana vazna, i da uzrok zasto se osecaju lose je sto nejedu!Imam jos mnogo toga da pisem o tome ako te interesuje kontaktiraj me preko mejla, objasnicu ti mnogo vise.Bilo bi dobro da ides u knjizaru da vidis malo knjige poput ove sto sam navela 'Vitaminska biblija', ili pozajmis od nekoga pa izvuces informacije koje su ti bitne, ali u toj knjizi sve je bitno.
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2006 10:02
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2006
- Poruke: 68
|
Hvala ti puno na savetima.Ja dosta pijem vitamine,jedem voce,pijem i pivski kvasac....ali moj problem je sto ne zelim da se ugojim jer ne smatram da sam previse mrsava,jedem samo da bih dobila menstuaciju koju nemam vec godinu dana!!!Vecina mi pricaju da se ugojim,da treba vise da jedem,sto i radim vec sest meseci a ugojila sam se mozda do 2 kg.!Znam da se ne svidjam sama sebi i to mi je veliki problem,ali jos veci je kad budem u drustvu i uporedjujem svoje telo sa ostalima,jednostavno me to previse opterecuje i dovodi do ludila.Zao mi je sto se i moji najblizi sekiraju zbog mene,prolaze kroz tezak period a najteze je sto sam ja krivac.Oduvek sam krivila sebe sto nisam mogla da se promenim kako bih drugima bila bolja,uvak su mi prebacivali da sam previse ozbiljna za svoje godine i to me je jako bolelo.Nisam imala nameru da promenim toliko svoje telo a to sam jedino i postigla,moje ponasanje je ostalo isto!
Jedem zbog drugih,ali ima trenutaka kada izbegavam obrok a uobicajeno je da izbegavam masnu hranu.Nekad mi se smuce tudji komentari i onda nemam meru koliko pojedem pa mi je posle muka,jela sam cak i placuci.
Plasim se da se ugojim,a plasim se i za svoje zdravlje.
Volela bih da mi pises i dalje!Imam dosta toga da kazem,dosta sam zbunjena i uplasena jer ne znam kako da se odrzim na pravi put.Verujem da i ti imas puno toga da mi kazes,pa pocni od pocetka!Kazi mi koliko si se lecila,sta si tacno jela i koliko puta dnevno?Koliko sada imas kilograma i kako se osecas?Puno pozdrava!
|
|
|
|
Poslao: 15 Jun 2006 15:45
|
offline
- dr Dre
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 13 Avg 2005
- Poruke: 29
|
Ispricacu ti sve detaljno posle prijemnog, za dve nedelje, svasta imam da ti kazem, i sigurno ce ti biti bolje, posto je moj pristup ovom poblemu totalno drugaciji od uobicajenih, videces i sama, mozda se oporavis i ovog leta! treba da pricam sa jos jednom devojkom koja isto pati od anoreksije, moji i njeni roditelji se poznaju, idem sad, pozdrav! p.s. -ni ne treba da jedes masno( burek, slanina, pomfrit... steti zdravlju, u Americi MC Donalds mora na svojim reklamama da napise da je njihova hrana opasna po zdravlje( bas kao i cigare) jer prouzrokuje gojaznost-bolest od koje nastaju mnoge druge sa teskim posledicama). Pogledaj na netu, ima puno zdravih recepata( soseva, salata, kuvanih jela koja ce ti jako pomoci.A imas i specijalne forume koje se bave ovim problemom, mada se nemoj previse opteecivati time kako je drugima bilo, bice ti jos gore.Bavi se sportom ,nateraj sebe(aerobik najvise), nadji neko drustvo koje voli sport, pa zajedno vezbajte,Treba mnogo da jedes da bi ti bilo bolje, jer je tvoj organizam sad iscrpljen i treba ti mnogo vise hranljivih materija nego obicnom coveku. Ali to neznaci da jedes nekvalitetno, super je ovako kako si krenula , a kalorije ces potrositi redovnim vezbanjem.
Ima mnogo niskokaloricnih zdravih namirnica( jagode, brokoli, karfiol, tresnje, visnje, narandze...) od kojih se neces nesto ugojiti, ali gledaj da se malo ipak ugojis jer bices lepsa, srecnija i mnogo zadovoljnija.Kad sam pocela da jedem nenormalno puno pod prisilom, dobila sam ponovo apetit, uzivala u hrani i jaaaaaaaaaaako sam se leeeepo osecalaaaaaaaa!I sad se lepo osecam jer jedem, idem na aerobik svaki dan i raduje me pomisao na more , nadam se da cu ici ovog leta.Ne zaboravi potrebno ti je mnogo hranljivih materija, da bi dobila apetit potrebno je oko nedelju dana intezivnog uzimanja zdrave hrane ( bice placa mozda, besa, al posle nedelju dana -izdrzi, bices raspolozenija toliko tek da nastavis i posle mesec dana osecaces se bolje, posle mesec jos bolje, posle 3 jos bolje, radovaces se zivotu i imaces energije da radis.Jedi kvalitetno jer se neces mnogo ugojiti, a podmirices potrebe. Meni je bilo potrebno 5 meseci intezivnog hranjannja da bi se osecala extra, jedva sam cekala more, na koje sam otisla u maju vec, a pocela sam da jedem dve nedelje pre Nove g.to je bilo 2003.Sad jedem zdravo i jako mi je lepo.Odredjena hrana, kao sto su orasi, lesnici, bademi, zeleno lisnato povrce jako poboljsavaju raspolozenje jer sadrze dosta minerala koje mozak najvise treba i sto sadrze vitamine Bgrupe.Ima i mnogo recepata (kulinarskih) koji poboljsavaju raspolozenje jer se sastoje od bas takvih namirnica.Ima i mnogo drugih namirnica koje poticu iz Indije, Kine, koje se stavljaju u jela.Znaci to ti je jedna zivotna filozofija.Bitno je da tokom te 'terapije' jedes svaki dan, uredno, nepreskaces obroke i nepravis prevelike pauze izmedju obroka, neprejedas se nikako, jer hrana ostaje kao olovo u stomaku, nevari se kako treba i opterecuje organizam.Znaci redovno,sa malim razmazcima izmedju obroka, bitno je da stalno imas nesto da varis-to ti je jako bitno-stalno nesto da grickas i imas hranu sa sobom( pa makar sargarepu, jabuku koje su jako nisko kaloricne).Ja ni dan danas nejedem burek, picu, slaninu, hrenovke, trudim se da nejedem salamu-vec ribu i piletinu.Citala sam na stranim sajtovima da ta hrana izaziva agresivnost.To su dokazali dva naucnika tako sto su ispitivali zatvorenike dajuci im zdravu hranu u kantini, a postojecu( crveno meso, przenu hranu..) izbacili sa menija.Asocijalno ponassanje je drasticno smanjeno. Al ako te interesuje mogu ti poslati te clanke, pa ako znas eng, ili ako imas recnik mozes prevesti.Ima dosta toga pisacu ti za dve nedelje, stvarno mi je frka, napisala sam nacin na koji je meni bilo bolje.I kad sam jela totalno sam se predala hrani, nerazmisljajuci kolko cu se ugojiti ( neces se puno ugojiti ako budes ovako radila).Sad imam 58kg a od aerobika se utegnem.
|
|
|
|
Poslao: 15 Jun 2006 18:02
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2006
- Poruke: 68
|
Hvala sto si nasla vremena da mi odgovoris,cekacu tvoj odgovor za dve nedelje a zelim ti puno uspeha!
Slazem se da je zdrava hrana ok,ali zar nije malo preterano da sve to izbacim iz jelovnika jer znam da sve treba da se jede ali umereno!Ja kada odbijam neku hranu moji odmah polude,tako da moram da jedem,osim ako je bas masno niko ne moze da me natera.
Ja redovno jedem vec sest meseci,sad imam 41kg.Nekada sam toliko jela da sam mislila da cu sutradan da imam 5kg vise,ali nije tako bilo,kao da sam u pocetku sve vise mrsavila iako sam jela ali izgleda da je moj organizam malo poceo da deluje.
Jedva tvoju novu poruku i zanima me sve!!!Kao prvo da li si ti uopste imala dijagnozu anoreksije(ja imam anoreksuju nervoze)?Da li si isla kod psihijatra i sta ti je prepisivao(ja idem ali lekovi mi pomazu vise da spavam,inace ranije nisam mogla ni da spavam)?Koje si uopste godiste i kako su tvoji roditelji i prijatelji pomogli tebi?Da li si imala neki strah?
Mene je mnogo stah da ostanem sama,to me vise plasi od mraka i bilo cega drugog!Trazim samo toplinu i nekad sam toliko izgubljena(mislim na izgled)da mi je potrebno da me neko podseca ili nagovestava na moj problem!Nekada nisam svesna svog problema,odbijam da sam bolesna ali kada se setim svojih misli i ranijih napada panike porazmislim se malo!
Jednom sam imala takav napad da sam pocela da se gusim,nisam mogla da se smirim,plakala sam kao luda,cucala ispred ogledala i govorila sebi kako sam dospela uopste dotle,zasto se ne svidjam sebi ,kako nemam kome da se pozalim ili sam svima na teretu i sl.
Ma ima puno toga,ali kad mi budes pisala razmenicemo nasa iskustva i nadam se pomoci jedna drugoj!
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2006 14:48
|
offline
- riana
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Jun 2006
- Poruke: 1
|
cao,
ja imam istu diagnozu kao ti,visoka sam 182cm,imam 56 kg i 19 godina,moj problem je sto ja ne verujem da sam bolesna,poludim svaki put kada mi neko kaze da sam premrsava,cesto znam i da vicem na sve oko sebe,cak i dok ovo pisem hvata me neka vrsta besa,jednostavno menjam misljenje svaki minut i nikada bas nikada nikome nisam priznala da sam bolesna,bila sam dva puta kod psihologa,jer su me moji naterali,ali covek mi nije moga pomoci,jer ja nisam svesna da mi treba pomoc,a i sve sam ga lagala(uzas)!!!
Sada nemam ni prijatelje,osim jedne drugarice koja me jos trpi,jer sam celo vreme ubedjena da su svi ljubomorni na mene.
Ali kada sam sama cesto mi se desava se toliko mrzim da nemogu kontrolisati svoje misli i postupke,cesto placem kao luda,a kada bi me neko pitao zasto ne bih znala da odgovorim,mama me cesto pita zasto pacem kada sam zadovoljna i kada nisam bolesna.
Sve je to pocelo kada sam pocela da radim kao model,zelela sam da budem kao ONE...
I sto sam bila mrsavija sve sam sebe videla debljom,mada mi se desava isto da budem jako ponosna na svoje telo,jer jos uvek radim kao model,a mislim da njima nikada necu biti premrsava...
Jednom sam bila u bolnici 15 dana,jer sam pala u nesvest,to me jako uznemirilo,pa sam pocela da jwedem,ali cim sam osetila da dobijam na kilazi pocela sam da ludim i da se osecam uzasnom i ruznom.
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2006 15:28
|
offline
- FlightSpeed
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 18 Jun 2006
- Poruke: 11
|
Moras da shvatis da imas iskrivljenu sliku o sebi, i da ljudi oko tebe samo zele da ti pomognu. Savetujem ti da odes opet kod psihologa, samo, ISTINU ovog puta ...
|
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2006 12:34
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2006
- Poruke: 68
|
Pozdrav i tebi Riana!
Drago mi je sto si se pridruzila!Mislim da si ipak svesna svoje bolesti,onda kada ti je tesko,a kada si dobro mislis da nemas nikakav problem,ludis kada te smatraju za bolesnika!Ja se tako osecam,u pocetku sam se vikala na majku sto me vodi kod takvih doktora,govorila sam da oni ne znaju nista,da mi daju dijagnozu samo olako,jednostavno ja nisam bila,niti sam sada sebi toliko mrsava!
Ne znam kakve ti probleme,posledice imas ali kao sto sam navela ja duze nemam "zenske"probleme(vec godinu dana)i mnogo se plasim posledica.
Ja idem vec nekoliko meseci kod psihijatra,samo mi preporucuje lekove i hranu,ali je zadnji put poludeo sto se sve sporo odvija,situacija u kuci je uzasna,ja znam da sam nepodnosljiva drugima a i sebi i imala sam uzasne krize i trenutke besa,ocaja...Nekada sam osecala da se gojim,uzasan osecaj,opipavam sebi,trazim neko salo dok mi drugi kazu u lice za moj los izgled.
Nemoj da dopustis da drugi vladaju tobom,ne primaj tudje komentare jer ih mi uvek pogresno shvatimo(uvek se kao odnose na nase telo,koje je nama debelo),barem ja tako mislim.
Preporucujem ti da ostavis manekenstvo ili nesto slicno tome,kao sto je rekla devojka u tekstu gore,nemoj da se bavis necim sto trazi mrsavo telo i sl.
I ja volim sport,imam kondiciju,i kad god nesto pojedem smisljam nacin kako da istrosim te kalorije ali sada sam svesna da to nije dobro,jednostavno nekad ne mogu da kontrolisem svoje misli.Kazi mi kako ti je sada,pricaj mi o problemima i koje su tvoje misli?
Ja sam se popravila kilogram i nesto i to sam jako tesko prihvatila,znam da ce mi biti tesko da prihvatim i ostale kilograme koje moram da imam da bih mogla da budem zena i imala neku buducnost.Doktor mi je zapretio da ce da me ostavi na kliniku da ponovo primam infuziju ako malo ne ubrazam proces,a ne mogu vise da izdrzim da me bodu i da se osecam strano u drustvu,da skrivam ruke i ostalo....
Sta se tebi desavolo u poslednje vreme?Pricaj slobodno o svemu?
Moramo da pomognemo i sebi a na taj nacin i ljudima koji su sa nama i koji nas trpe!
Pozdrav
|
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2006 10:49
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2005
- Poruke: 341
- Gde živiš: Beograd
|
Kako se uopste dobija anoreksija , kako se ljudi nadju u toj situaciji ?
|
|
|
|