Anoreksija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je stanje uma, preterana i izoblicena opterecenost sopstvenim izgledom, takve osobe nemaju realnu sliku o svom telu, vide sebe potpuno drugacije....
Veoma bitna stvar jeste spoznati problem i imati volju da se on resi... Vecina devojaka koje boluju od anoreksije, su svesne svog problema, ali i dalje misle da treba u njemu da istraju, iako su svima u okolini mrsave i samim tim i neprivlacne, one su same sebi dovoljne i lepe. Postoji mnogo vrsta anoreksije, anoreksija nervoza, anoreksija bulimija... Tu je uvek po pravilu potrebna strucna pomoc, ali ako osba nije spremna da saradjuje, ne vredi nista, stanje se mora imeniti u glavi, da bi se dobio fizicki boljitak... Ima zena koje obozavaju da gledaju svoje kosti i dive se njima, misle da je to lepo, ali se tada stvara unutrasnji konflikt prouzrokovan dejstvom okoline i njenim dijametralno razlicitim misljenjem od iste, ona vidi da se muci, ali i dalje se grcevito drzi svojih izvitoperenih ubedjenja da je biti kostur lepo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa to je tesko pitanje,pogotovu za nas koji bolujemo od toga!
Razmisljala sam dugo o tome,jer sam ja uvek vazila za osobu koja cvrsto stoji na zemlji,uvek isplaniram vreme,previse ozbiljna za svoje godine,tako da niko nije mogao da veruje u moju dijagnozu,ukljucujuci i mene!
Koliko smo zakljucili to traje vec godinu dana,valjda,a pocela sam kada sam imala nameru da smrsam do 3kg. a posle je naisao tezak period za mene(inace sam uvek bila malo depresivna i uvek resavala probleme sama pa me je to i jako zabolelo jer covek pukne na kraju) i ja vise nisam mogla da izdrzim!
Sve ono sto sam bila je nestalo.Ja vise nisam ista osoba i u proslosti se gledam kao neka druga osoba.Vise nisam mogla da izdrzim da budem sama,to mi je najveci strah,gubila sam samopouzdanje,hrana je bila na poslednjem mestu,osecala sam da mi nije potrebna!Zelela sam samo da se isticem u necemu,da me primete,da me pohvale,trudila sam da se smejem kako ne bih bila ozbiljna jer me je najvise bolelo kada mi neko pribaci za to!Tako sam mesecima trpela,gubila se,retko stigla nesto da jedem,izgubila sam apetit i smrsala 12kg.Poneki put bih podsvesno izbegla neki obrok,jednostavno kaznila sebe je taj dan npr. nisam bila vesela,nisam bila zanimljiva drugima,to je bio neuspeh za mene!
I sada,ja sam uspela da se promenim malo,trudim se da gledam pozitivnije ali je moralo da prodje puno vremena,sa puno truda,padova,plakanja,krize,ali sam zavsila sa ovom bolescu koja me mnogo kosta.
Trudicu se da se izlecim,iako postoji druga osoba u meni koja me vodi na drugu stranu!
Komplikovano je sve to,ali priznajem da su i ljudi komplikovani i samim tim komplikuju sebi zivot !
Retko ko ovo razume,ko je zdrav,jer ce njihov savet biti samo jedi i gotovo ali potrebno je mnogo truda da mi sebe nateramo da jedemo,da prihvatimo te kilograme,da ne osecamo nervozu i uznemirenje!
Mnogo pricam,da ostavim za drugi put!
Pozdrav!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Anoreksija je psihicki poremecaj. Ni malo naivna bolest. Faktori koji je izazivaju su mnogobrojni, zavisi od osobe..uzrasta..itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Riana,zasto si prestala da pises?Ako ne mozes na ovom forumu da pricas kazi mi dacu ti mejl ili ti meni daj svoj!Nema razloga da se zatvaras jer mi ovo sto pisemo mozda pomognemo nekom a samim tim i sebi!

Dopuna: 29 Jun 2006 19:34

Ponovo se javlja osecaj nesigurnosti,neprijatnosti,prosto ne podnosim samu sebe!Tesko mi je da prihvatim kilograme,i svakim danom me je sve vise strah kako cu da cujem od nekog da sam se popravila!To je uzas za mene!Ovako kako se ja sada osecam ne bih pozelela ni najgorem neprijatelju tako da svi koji budete ovo citali verujem da ce vam biti preko glave sve dijete i sva svoja losa misljenja o sebi!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam imao isti problem sa obrnutim predznakom . Ja sam bio debeo , snazno sam se borio da smrsam zivot je bio u pitanju ( uvek je zivot u pitanju jer je sam zivot borba za opstanak i samoodrzanje . Kod Anoreksije i Gojaznosti je samo razlika u uzroku smrti - jedni umiru od gladi , a drugi od infarkta ili sloga ) . Kada sam dobrano odmakao svi su mi govorili da sam dovoljno smrsao , a po realnim parametrima nisam , i isto je to bio uzas za mene . Jedino sto mosez je da to vidis kao neku borbu , a one koji ti govore ono sto te odaljava od cilja da vidis kao vrstu neprijatelja koji te napadaju ( ako sam dobro shvatio tebe to sto ti govore odaljava od izlecenja jer se lose osecas kada cujes to sto ti govore jer se osecas debelo ) Mozes da zamisljas da oni jednostavno zele da te odvoje od cilja i da im ne smes pruziti to zadovoljstvo . Da se ne bi izgubila u subjektivnim misljenjima koja su irelevantna , bila tvoja ili tudja drzi se realnih parametara ( nutricionista , vaga , body fat indeks ili nesto tako ) .

Pozdrav i srecno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne znam zasto ste prestale da pisete ali ako je nekako moguce da mi odgovorite dacu vam svoj mail,jer imam pitanja koja su mi veoma vazna sada,pa ako ste u mogucnosti samo javite da hocete i dacu vam!
pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Draga "neko kao ja", znam da je svima lako da ti govorimo jedne te iste stvari, kako to ne treba, ali problem je stvarno veliki i njemu treba pogledati u oci. Ja nisam imala probleme sa tim, ali sam prolazila kroz krizu iz nekog drugog razloga koji nije vezan za ishranu. Istovremeno sa tim, upoznala sam devojku koja je odbacila hranu smatrajuci da ce se tako dopasti decku sa kojim je nekoliko godina i da ce im tako biti lepse i prijatnije. Onda sam tada shvatila i jednom za svagda, DA SVE DOLAZI IZ GLAVE!!! Ja sam odbacila sebe i sve sta sam postigla, smatrajuci da sam pogresila put kojim idem, a ta devojka je odbacila hranu i na nju je gledala kao na mucenje. I jedna i druga smo razgovarale sa istim psihologom, a to je bila najprijatnija osoba koju sam ikad upoznala! Dakle, bitno je da nadjes osobu koja je prijatna, druzeljubiva, ljubazna i opustena, nekoga koga neces gledati kao na osobu kojoj MORAS da poveris svoje muke, neko kao prijatelja kome mozes sve reci. Meni je takva jedna osoba puno, puno pomogla, kao i toj devojci. Nadam se da si shvatila sta zelim da kazem, da nije ovde primat tvoja figura, telo vec ono cime razmiljas, glava koja te je dovela u takvo stanje. Jako bih volela da ti pomognem jer je i meni bilo tesko, iako nam se krize nisu manifestovale na isti nacin. Cinjenica je da stetis najvise sebi i nemoj sebe osudjivati. Naravno, obavezno je da znas sta ti je raditi da bi poboljsala svoje naruseno zdravje, ali bih ja volela da ti pomognem kako da lepse i zdravije razmisljas. Zelim ti puno srece, volela bih da stignes da procitas ovo i ako ti bude pomoglo, javi mi. Pozzzzzzzzzzz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na savetu!Iskreno,razmisljala sam i ja na taj nacin,i znam da niko nece da me razume ko nije doziveo nesto slicno,nesto sto ima veze sa sopstvenim mislima,neko ko nije bio izgubljen sam sa sobom.
Verovatno si procitala da ne volim da budem sama i da mi je to veliki strah tako da si potpuno u pravu!Mislim da bih se bolje osecala sa nekim kome mogu nesto da kazem ali i da dobijem razuman i veliki savet!
Moj psihijatar nije takav,iskreno skoro uopste ne razgovaramo ali se nadam i oslanjam na svoju neku razumljivost i shvatanja koja mi ponekad nestaju zbog ove bolesti!
Znam da je sve na meni,i ne trazim od nikog da mi drzi predavanja samo da saznam jos necija iskustva,znas, da nisam sama u necemu sto je besmisleno!
Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav! Hocu da znas da nisi sama i da nisi jedina.Moja drugarica se pre 4 godine razbolela od anoreksije.Imala je samo 35kg na 167cm.Lecila se u Palmoticevoj.Sve to je dugo trajalo da bi ona iz anoreksije presla u bulimiju sa kojom se i danas bori.Ali ni ona, ni njena porodica, ni njeni prijatelji ne odustaju.Redovno ide u dispanzer na razgovore i prima odredjenu terapiju zbog depresije.Ona nastavlja da se bori,ima svu mogucu ljubav i podrsku,i ja znam da ce ona potpuno ozdraviti. To isto vazi i za tebe.Nemoj da se predajes,glavu gore i bori se.Bori se ako treba i protiv sebe.To nije lako,ali kada pobedis svoje strahove i nesigurnost u vezi hrane znaces da si ozdravila.Eto,nadam se da sam ti barem malo pomogla.
MIZZA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozes li mi reci,kakve su bile njene posledice u vezi menstruacije,kako je to izlecila,koliko nije imala tj.na koji nacin se sve normalizovalo jer je meni to sada najveca briga?
Pozdrav