|
ZBORNIK RADOVA Predrag Begovi
ISHRANA I ZDRAVLJE Viši Dipl.Nutricionist
Dijeteticar
DIJETETSKA BILJNA VLAKNA I BOLESTI
EDITA STOKI
Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma,
Institut za interne bolesti Medicinski fakultet Novi Sad
Opstipacija
Iskustva znaanog broja stidija pokazala su veliki znaaj primene dijetskih
biljnih biljnih vlakana u lenju konstipacije. U svakodnevnoj klinikoj praksi primena
dijetskih biljnih vlakana je prva mera koja se savetuje u leenju problema sa pražnjenjem
debelog creva, pa ak i u deijem uzrastu.
Divertikuloza
U bolesnika sa divertikulozom jedna od mera u terapijskom tretmanu
podrazumeva i primenu dijetskih biljnih vlakana. Rezultati jedne velike studije pokazali
su da primena dijetskih biljnih vlakana može preventirati divertikuloze. Studija je
sprovedena u 40.000 bolesnika, srednje i starije životne dobi, a kao rezultat potrvrdila je
da visoki sadržaj dijetskih biljnih vlakana u ishrani smanjuje rizik simptomatske
divertikuloze.
Karcinom debelog creva
Nekoliko studija pokazalo je povoljne efekte primene dijetskih biljnih vlakana u
redukciji rizika razvoja karcinoma debelog creva, dok su druge iskljuile ovu povezanost.
U prilogu povoljnog efekta primene dijetskih biljnih vlakana u redukciji rizika razvoja
karcinoma debelog creva su pokušaji objašnjenja mogu.ih genetskih mehanizama efekta i
to pove.avaju.i volumen stolice, smanjuju.i vreme prolaska sadržaja kroz crevo, ime se
smanjuje trajanje ekspozije crevnog zida kancerogenim sadržajima. Iako su neke studije
potvrdile protektivne efekte dijetskih biljnih vlakana na razvoj karcinoma debelog creva,
ostalo je nejasno da li su ti efekti iskljuivo vezani za njih, ne iskljuuju.i mogucnost da i
neki drugi sastojci hrane – antioksidanti, ili druge biološki aktivne komponente, mogu
imati takve efekte. Rezultati EPIC studije (European Prospective Investigation into
Cancer and Nutrition), pokazali su da u populaciji sa smanjenim prosenim unosom
dijetskih biljnih vlakana, dvostrostruko pove.anje njegovog unosa može redukovati rizik
kolorektalnog karcinoma za 40%.
Hiperlipidemije
Neke studije su istakle hipoholesterolemijske efekte primene dijetskih biljnih
vlakana. Uz dijetski režim ishrane, vlakna – naroito rastvorljiva – su jedna od preporuka
u leenju lipidskih i lipoproteinskih poreme.aja. Za rastvorljiva biljna vlakna je dokazano
da dovode do sniženja nivoa ukupnog holesterola za 6-7% u zdravih i 10-19% u osoba s
hiperholesterolemijom. To je istovremeno pra.eno i sniženjem aterogenog LDLholesterola
i apo B-100. Mehanizmi kojima se objašnjavaju ovi efekti su pove.anje
ekskrecije zunih kiselina vezivanjem za katjone u stvorenom gel filtracionom sistemu,
što ima za posledicu smanjenja holesterolskog “pool”-a a za izradu žunih kiselina, ime
se smanjuje njihova enterohepatina cirkulacija. Kao posledica ovoga, dolazi do
pove.anja broja specifinih LDL- receptora ili apo B.E receptora na hepatocitima i
pove.anog preuzimanja holesterola u krvi.
Ishemijska bolest srca
Mnogobrojne studije, pokazale su povoljne efekte primene dijetskih biljnih
vlakana na razvoj ishemijske bolesti srca, ali u svetu povoljnih efekata na faktore rizika:
gojaznost, hiperholesterolemiju, hipertrigleciridemiju, poreme.aj glikozne tolerancije, ali
i direktnim efektima na razvoj ateroskleroze. Me?utim, neke studije su pokazale da
primena dijetskih vlakana per se ne može dovesti do redukcije kardiovaskularnog
morbiditeta. Sa druge strane njihova zastupljenost u ishrani može biti odraz pravilne
ishrane i stila života, te u tom kontekstu dolazi do snižavanja rizika razvoja ishemijske
bolesti srca. Tako?e, nije zanemarljivo prisustvo antioksidativnih materija nadjenih u
hrani bogatoj dijetskim biljnim vlaknima u prevenciji ishemijske bolesti srca.
Šeerna bolest
Tokom osamdesetih godina prošlog veka vladalo je mišljenje da primena dijetske
ishrane izuzetno bogate dijetskim biljnim vlaknima, posebno onim solubilnim, dovodi po
povoljnih efekata na glikoregulaciju u dijabetesnih bolesnika. Me?utim, kasnije studije su
pokazale da tek višestruki sadržaj od preporuenog unosa dijetskih biljnih vlakana ima
povoljne efekte na glikoregulaciju u dijabetesnih bolesnika. U skladu sa rezultatima
novih studija, American Diabetes Association je nainila reviziju sadržaja dijetskih
biljnih vlakana neophodnih u ishrani dijabetesnih bolesnika, poput onih bez insulina na
20-35g na dan. Primena rastvornih dijetskih biljnih vlakana usporava pražnjenje želuca,
proces varenja i apsorciju glukoze sa smanjenjem postprandijalne glikemije, što dovodi
do bolje glikoregulacije u dijabetskih bolesnika. U insulin-zavisnom obliku še.erne
bolesti konzumacija 50g vlakna dnevno tokom 24 nedelje dovodi do znaajnog
poboljšanja glikoregulacije i smanjuje broj hipoglikemijskih incidenata.U dijabetesnih
trudnica primena dijetskih vlakana dovela je do smanjenja ukupne potrebne dnevne doze
insulina.
Gojaznost
Hrana bogata dijetskim biljnim vlaknima je po pravilu i smanjenog energetskog
sadržaja, a s druge strane dovodi do bržeg razvoja ose.anja sitosti. Tako?e, hrana bogata
biljnim vlaknima ima ve.i volumen te produžava uzimanje hrane i žvakanje. Studije koje
su pratile efekte dijetskih biljnih vlakana u leenju gojaznosti istakle su neophodnost
njihove primene u dužem vremenskom periodu, preko 3 meseca.
http://www.biobalans.rs/
|
