Grcka mitologija

• 4Ovo se svidja korisnicima: Melody, mpman, mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Mar 2011 8:07

Gde vam je prica o Storukima.

Dopuna: 21 Mar 2011 8:09

Хекатонхири

Хекатонхири (грч. Έκατονχειρες) су синови бога неба Урана и богиње земље Геје.

Они су били дивови са сто руку и педесет глава, невероватне снаге, пуни беса и много јачи и супериорнији и од Киклопа и од Титана.

Име су добили по броју руку — грчки ἑκατόν,hekatón = „сто“ и грчки χείρ, kheir = „рука“, или Έκατονχειρες, Hekatónkheires = „Сторуки“.

Постојала су три Хекатонхира:

* Бријареј (грч. Βριάρεως) или Егеон (грч. Aigaíôn) — „Морска коза“
* Кот (грч. Κότος) или „Побеснели“
* Гиг или Гиј (грч. Γύης) — „Дугоруки“

Одмах након рођења, Уран, њихов отац, бацио их је у унутрашњу земљу – Тартар, јер их је сматрао за одвратна створења, како због њиховог понашања, тако и због одбојног изгледа.

Њихову мајку Геју такав поступак Урана је разбеснео, па је она одлучила да се освети своме мужу. Прво је замолила Титана Крона да ослободи три Хекатонхира, али Крон на то није пристао. Одбијање Крона да им помогне је почетак мржње Хекатонхира према Титанима. У унутрашњој земљи - „паклу“ - Тартару, Хекатонхире је чувао страшни змај Кампа све до тренутка када их је, по наговору Геје, ослободио Зевс, да би му били савезници у борби против Крона. За време владавине Титана Хекатонхири су на Титане бацили стене величине планина и тиме их савладали (види Титаномахија).

* Хезиод у свом делу Теогонија пише да су после победе над Титанима три Хекатонхира постали чувари улаза у умутрашње земље - пакао Тартар.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BA%D0.....1%80%D0%B8

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, mpman, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Giganti

Giganti su dugokosi nakazni divovi, sinovi boginje zemlje Geje rođeni iz kaplje krvi boga neba Urana.
Giganti su bili potomci najstarijih bogova, starijih od bogova sa Olimpa, i nisu priznavali vlast najvišeg boga Zevsa, mada je njegova vladavina bila bolja od vladavine njihovog giganta Hrona.
Kada je boginja zemlje Geja, besna na Zevsa što je svrgnuo sa vlasti njenog sina Hrona, nagovarala je gigante da se pobune protiv njega. Gigante nije trebalo mnogo nagovarati jer su sami bili željni osvete, i puni snage, pa kada je Geja nabavila čarobnu biljku koja ih je, od oružja bogova činila neranjivim, digli su se na borbu, i iz rodne Palene na poluostrvu Halkidikiju krenuli na Olimp.
Počela je žestoka borba (gigantomahija) u kojoj su, na samom početku bogovi bili nadjačani i Zevs se obratio boginji Atini da pozove u pomoć njegovog zemaljskog sina Herakla.
Kada je Geja čula ko dolazi u pomoć bogovima, pokušala je da nabavi čarobni napitak koji bi njene sinove štitio od oružja ljudi, ali u tome nije uspela jer je Zevs, naredio bogu sunca Heliju i boginji meseca Seleni, da ne obasjavaju zemlju svojom svetlošću, a sam je počupao svaku biljku na zemlji.
Dolazak Herakla za gigante je bio koban i umesto da se predaju i mole za milost, oni su izabrali da do kraja vode borbu koja ih je odvela u smrt.
Heraklo je, otrovnom strelom ranio najjačeg giganta Alkioneja, a potom ga je bacio preko planine u njegovu rodnu zemlju jer je znao da tamo Alkioneja nije bio besmrtan. Taj uspeh Herakla je dao novu snagu i podsticaj bogovima, pa je svaki od bogova krenuo u borbu.
Na giganta Klitija, bog Hefest je bacio ogromnu planinu užarenog gvožđa.
Na giganta Enkelada, već ošamućenog, boginja Atina je bacila ostrvo Siciliju.
Na giganta Polibota, bog Posejdon se bacio komadom zemlje koga je otrgnuo od ostrva Kosa, i oborio ga u more (tako je nastalo ostrvo Nisir).
Zevs je, užarenim munjama koje je bacao sa Olimpa sve ostale gigante, a zatim ih je Heraklo obamrle od munja pobio.


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksandar996, mpman, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hron(Titan)



У грчкој митологији, Крон, Хрон или Хронос (Сатурн) – (грчки: Κρόνος), владар Универзума и вођа најмлађе генерације Титана. Био је најмлађи син Урана и Геје, а према Диодору са Сицилије био је најстарији син.



Хрон је оженио сестру Реју и био је отац Хестије, Посејдона, Хада, Деметре, Хере и Зевса.
Хрон је био бог неба и вођа богова Универзума, пошто је збацио свог оца Урана. Уран је остао без моћи када га је син кастрирао. Хрон је био и бог пољопривреде и плодности. Римљани су га идентификовали са Сатурном, римским богом пољопривреде.
Када је његов отац Уран утамничио његову браћу Сторуке дивове и Киклопе у Гејином телу, његова мајка је трпела велике муке. Геја је замолила свог најмлађег сина да их ослободи. Хрон, који је био најснажнији и најлукавији од Титана, сагласио се да јој помогне, одсекао је Уранове гениталије српом и бацио их у море.



Збацивши Урана Хрон је постао врховни владар Универзума. Делио је власт са Титанима. Хрон је заменио Урана као бога неба. За време своје владавине, Хрон је створио људе, и тај период се означава као Златно доба, најмирољубивије време човечанства, јер су људи били сложни, и нису били потребни закони и правила.
Уместо да ослободи Сторукое дивове и Киклопе, држао их је затворене у Тартару, најдубљем делу подземља. Увређена што јој син није ослободио осталу децу, Геја је прорекла да ће га његови синови збацити с власти.



Бојећи се да ће доживети исту судбину као и његов отац, Хрон је гутао сву своју децу након рођења. Реја је успела да га превари тако што му је уместо последњег рођеног сина, Зевса, дала да прогута камен. Хрон је прогутао камен, а Реја је тајно послала Зевса на да живи на Криту. Постоји више верзија о Зевсовом одрастању:
Одгојила га је Геја
Одгојила га је Амалтеа
Одгојила га је нимфа Адамантеа. Како је Хрон владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, бећ између њих и тако Хрон не успеше да га види.
Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.
Одгајила га је Мелиса која га је хранила козијем млеком
Када је Зевс одрастао, Реја је преварила Хрона и дала му да попије неко средство за повраћање због чега је он испљунуо сву своју децу супротним редом од оног којим их је прогутао (прво камен). Друга верзија је да је Зевс расекао Хронов стомак. Затим је започео рат између Хрона и других Титана са младим боговима.
Млади богови су познати као олимпијски богови. Хрон и Титани су побеђени када је Зевс позвао у помоћ Сторуке дивове и Киклопе које је ослободио из Тартара. Они су му дали муњу. Већина мушких Титана је бачена у Тартар, као и Киклопи и Сторуки дивови, који су помогли Зевсу у рату, а он сам је постао врховни владар Универзума.
Према Орфеју, Зевс је осакатио Хрона.




Izvor:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81_(%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD)

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хрисp

Хрис (грч. Χρύσης) је у грчкој митологији било име више личности.

Име Хрис значи златан.

Према Паусанији, Хрис је наследио краља Флегију. Био је син Посејдона и Хрисогеније и Минијин отац.
Према Аполодору, био је син Миноја и Парије. Као и његову браћу, убио га је Херакле.
Ардидов (или Ардисов) син и у Хомеровој „Илијади“, али и према Хигину, Аполонов свештеник, који је замолио Ахејце да ослободе његову кћерку Хрисеиду, али је Агамемнон одбио његов захтев и понизио га грубим речима (према Зевсовом наговору). Свештеник се тада молио свом богу да га освети и Аполон је десетковао ахејску војску пославши им болест. Када је напокон Калхант објаснио шта их је снашло, Агамемнон је, додуше невољно, морао да попусти, те врати Хрисеиду свом оцу уз пригодне поклоне. Међутим, тада се одлучио да узме Брисеиду, која је била припала Ахилу и то је изазвало спор ова два јунака.
Хигин је поменуо још једног Хриса, свештеника, који је био Агамемнонов син и унук претходно наведеног Хриса. Када су Орест, Пилад и Ифигенија доспели код њега, на острво Сминт, он је најпре мислио да их преда њиховом прогонитељу Тоанту, али се предомислио када му је деда рекао (или му је то открила мајка) да је Орест његов полубрат, односно да му је отац Агамемнон, а не Аполон како је до тада мислио. Тада му је помогао, напао Тоанта и убио га.

извор: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze li mi neko reci koliko je pouzdana knjiga "Grcki mitovi" - Robert Grevs?

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, SlobaBgd, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jul 2011 11:50

Харпије (грч. Harpyiai, лат. Harpyiae) су у грчкој митологији биле кћерке морског бога Тауманта и океаниде Електре. Персонификују мрачне облаке гоњене ветром.

Харпије су биле богиње оштрог и брзог ветра, односиле су душе мртвих у Хад и веома ретко су се мешале у живот богова и људи.
Харпије:
Аело - Окретна попут олује или горопадна
Келено - Тамна, а позната и као брзонога
Окипета - Брзолета, као вихор
[уреди]Харпије у митовима
Хомер, у својим делима их спомиње неколико, али по имену само Подаргу.
Хезиод спомиње Елу и Окипету.
Вергилије спомиње Окипету.
Хезиод их је у својој Теогонији назвива предивним створењима са дугачком и лепом косом.
Харпије су, на самом почетку биле приказиване као не баш лијепа створења, као одвратне, смрдљиве жене са птичијим телом, а како је време пролазило слика Харпија се мењала, па су их почели приказивати прекрасним створењима сличним сиренама.
У средњем веку Харпије су се звали и девице - орлови.

Харпија
Јакоб ван Мерлант, 1350.
Осим Тауманта и Електре, као њихови родитељи се наводе и Тифон и Ехидна.
Једна од Харпија је, по Хомеру који у Илијади пише да је она са Зефиром, западним ветром, била мајка Ахилејевих коња.
Најистакнутија улога им је била у миту о краљу и врачу Тракије, Финеју, којег су оне по жељи богова морале да казне вечном глађу због злочина што га је он починио над синовима из првог брака.
Како би Финеј сео за сто, оне би одмах долетеле, појеле му јело, а оно што не би појеле, изгазиле би и загадиле изметом. Ово се свакодневно настављало све док није стигао Јасон с Аргонаутима на броду Арго.
Два јунака Аргонаута, Калаис и Зет, синови бога северног ветра Бореја, који им је подарио крила, успели су отерати Харпије, све до Сирофадских острва у Јонском мору. Нису их убили јер им је Ирида обећала да Харпије више неће узнемиравати никога те су се оне вратиле у своју пећину на Криту. Захвалан за њихову помоћ, Финеј је Аргонаутима помогао рекавши им како да прођу Симплегаде, зачаране стене.

Dopuna: 13 Okt 2011 19:07

Митологија

Када је Дедал завршио са изградњом лавиринта, Минос је, да би га спречио да се истина о лавиринту прошири, затворио Дедала, а и контролисао је све бродове и све путеве. Да би се ослободио и напустио острво, Дедал је одлучио да направи крила себи и своме младом сину Икару. Увезао је пера заједно, од најмањег до највећег, створивши тако велику површину. Већа пера је осигурао концима, а мања воском тако да су она личила на птичија крила.

Када је посао био завршен, Дедал је, на месту махао крилима и тако их испробавао, а затим је крилима опремио и свог сина Икара и научио га како да лети. Када су обојица били спремни, Дедал је упозорио Икара да не лети ни превисоко, а ни ниско, јер, ако лети превисоко сунце ће отопити восак, а ако лети прениско, морска пена ће натопити крила и више неће моћи наставити са летом. И затим су обојица полетели.

Прелетели су преко острва Сам, Дел и Лебинт, а тада је Икар почео летети све више и више да би достигао до самих небеса и дотакао их. Сунце је, све више и више, загревало восак, и он се почео топити са крила, а пера су се на крају раздвојила, а Икар је пао у море и утопио се. Дедал је окривљивао себе и своју вештину за синовљеву смрт, а место где је Икар пао и утопио се у море назвао је Икаријом.

После свега Дедал је стигао у Сицилију, где му је заштиту пружио краљ Кокал. На Сицилији је Дедал саградио храм у част бога Аполона, а крила је окачио као жртву богу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Artemida
boginja Meseca i lova

Artemida, kćerka Zeusa i Lete, rodjena je istog dana kao i njen brat Apolon. Bila je boginja lova i meseca. Od malena, zatražila je od svoga oca Zeusa da ostane neudata, te je naoružana lukom i strelom, obilazila šume u društvu svojih omiljenih srna i jelena.
Artemida je učestvovala u gigantomahiji, i tada, uz Heraklovu pomoć, ubila giganta Grationa.

Ona je bila osvetoljubiva boginja, koja je kažnjavala sve one koji bi pokazivali nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i neiskvarene Ijude.

Poznata je priča o njenoj osveti Niobi, Tantalovoj kćeri, koju je sprovela uz pomoć svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala kako je rodila četrnaestoro dece, za razliku od Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za to čuli Apolon i Artemida, odlučili su da se osvete za uvredu koja je naneta njihovoj majci, te su strelama poubijali svu njenu decu, Apolon mušku, a Artemida žensku.

Još jedna žrtva osvete ove boginje, bio je i Aktajon, sin Aristaja i Nimfe Kirene, koji je tajne lova naučio od Kentaura Hejrona. Boginja je na njega bila besna, jer ju je jednom video dok se na nekom izvoru kupala naga. Njena osveta je bila surova. Njega je pretvorila u jelena, a besnilom je zarazila pedeset njegovih pasa, koji su ga na kraju i rastrgli.

Ova boginja najviše je bila obožavana u planinskim i brdovitim oblastima. Najpoznatiji hram posvećen Artemidi bio je na Efesu. Takodje je bila i zaštitnica Amazonki, žena ratnika, nezavisnih od muškaraca, koje su je obožavale.
Artemidi je bio posvećen poznati i slavni hram na Efesu, koji se ubrajao u jedno od sedam svetskih čuda starog veka. Dužina mu je bila 109m, a širina 55m. Prema predanju, skulpture na temeljima hrama napravio je Skopas, veličanstveni žrtvenik Praksitel, dok je park oko hrama bio ukrašen skulpturama Fidije, Mirona i Poliklita, kao i crtežima Apelisa.



izvor http://www.dualsoft.rs/nikola/mitologija/artemida.html

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zdravo svima! imam jedno pitanje pa ko zna da mi odgovori.
pre petnaestak godina u mom rodnom mestu kod Sremske Mitrovice sam nasla nesto nalik cilibaru,bar ja tako mislim. moze biti pecat,nisam sigurna. Na njemu je precizno bez greske uklesna devojka koja sedi na dva konja u vodi a konji imaju peraja od ribe. Malo sam istrazivala i dosla do jedine slicne slike Nimfa Amfitrita i njena sestra Evropa iz Grcke mitologije. Jedna je na konju a druga na biku. Njih dve su Bogovi pretvorili u neko drvo. Smola sa drveta je ustvari cilibar. to su njihove suze. Molim vas,ako bilo sta znate o ovome,javite mi. predmet je sa druge strane gladak kao staklo i dobro je ocuvan. evo kako to izgleda. hvala unapred!

• 1Ovo se svidja korisniku: Milica Ja Pavlovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre svega, pozdrav i dobrodosla na MC forum.


Mislis na Hippocamp ?


Citat:The hippocamp or hippocampus (plural: hippocamps or hippocampi; Greek: ἱππόκαμπος, from ἵππος, "horse" and κάμπος, "monster"), often called a sea-horse in English, is a mythological creature shared by Phoenician and Greek mythology, though the name by which it is recognised is purely Greek; it became part of Etruscan mythology. It has typically been depicted as a horse in its forepart with a coiling, scaly, fishlike hindquarter.





http://en.wikipedia.org/wiki/Hippocamp

http://www.google.com/search?hl=en&gs_nf=1&.....mp;bih=856

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala,bolje vas nasla!


Znas li mozda sta bi to moglo biti? Lici na pecat ili mozda zig ali opet nisam sigurna.
Interesuje me iz kog je doba?
mislim,takav rad a da je mnogo staro.... ne znam!
Za vikend idem u Sremsku Mitrovicu pa cu svratiti do muzeja da se raspitam.
Hvala puno!