offline
- Rorschach
- Građanin
- Pridružio: 22 Nov 2013
- Poruke: 137
- Gde živiš: Beograd.
|
Napisano: 05 Jan 2014 18:46
Европа и Кадмо
Агенор, син Либије и Посејдона, напустио је Египат и настанио се у Кананској земљи, где се оженио Телефасом, која му је родила Кадма, Фојникса, Килика, Таса, Финија и једну ћерку Европу.
Зевс, пошто се заљубио у Европу, пошаље Хермеса да отера Агенојеве краве на морску обалу код Тура, где се она обично шетала са својим другарицама. Он сам придружио се крду, прерушивши се у снежно белог бика са великим подваљком и малим роговима као украсима, између којих је ишла једна црна пруга. Европу је изненадила његова лепота и како се бик показао питом као јагње, она је савладала страх и почела да се игра с њим, стављајући му цвеће у уста и вешајући му венчиће о рогове; најзад она му се попе на леђа и допусти да он тако с њом на плећима докаса до морске обале. Изненада, он заплива, док је она са запрепашћењем и страхом гледала у обалу, држећи се једном руком за рог, док је у другој још држала корпу са цвећем.
Ступивши на обалу у близини Кретске Гортине, Зевс се претвори у орла и силова Европу у врбовом честару поред извора, мада неки кажу да се то догодило под зимзеленим платаном. Она му је родила три сина: Миноја, Радаманта и Сарпедона.
Агенор посла синове да трагају за својом једином сестром, забранивши им да се врате без ње. Они одмах запловише, али немајући појма куда се бик упутио, сваки поче различитим путем. Фојникс отпутова на запад преко Либије, и доспео је све до данашње Картагине, те је тако дао своје име Пунима; али после Агенорове смрти вратио се у земљу Канаан, коју назва Феникијом у своју част и са Алфесибојом изродио Адонида. Килик оде у земљу Хипахајанаца, која по њему доби име Сицилија; а Финеј оде у Тинију, полуострво што одваја Мраморно море од Црног мора, где су га касније много узнемиравале Харпије. Тас се са својом пратњом најпре упути за Олимпију и ту посвети Хераклу Тиринском једну бронзану статуу високу десет аршина, која га представља како држи батину и лук; затим крену да колонизира острво Тас и да ради у богатим рудницима злата. Све се ово догодило пет генерација пре него што је Херакле, Амфитрионов син, рођен у Грчкој.
Кадмо је запловио са Телефасом у правцу острва Род, где је посветио велики бронзани бакрач Атени са Линда и саградио храм Посејдону, оставивши наследно свештенство да се о њему брине. Затим су приспели у Теру и саградили сличан храм и, најзад, доспели у земље трачких Едоњана, који су их гостољубиво примили. Овде Телефас изненада умре, а после његовог погреба Кадмо и пријатељи му пратиоци упутише се пешице у Делфиско пророчиште. Кад је Кадмо запитао где би могао да нађе Европу, Питија га посаветова да напусти тражење и да, уместо тога, поче за кравом и сагради град тамо где она буде пала од умора.
Одлазећи путем који из Делфа води за Фокиду, Кадмо сретне кравара који је служио код краља Пелагона, и овај му прода краву са белим полумесецом са обе стране бедара. Он потера ову животињу на исток преко Бојотије, и никако јој није дао да се одмори док се она, најзад, не сруши од умора на месту где сада стоји Теба; ту Кадмо постави кип богиње, назвавши га феничанским именом Онга.
Кадмо је опоменуо своје другове да се крава мора без одлагања жртвовати Атени и послао их по чисту, свету воду са извора Ареја, који се сада зове Касталски извор, али није знао да тај извор чува огромна змија. Ова змија поубија већину Кадмових људи, и он се освети згњечивши јој главу стеном. Тек што је принео жртву Атени, кад се појави она сама, хвалећи га за оно што је учинио и наредивши му да посеје змијине зубе у земљу. Кадмо послуша Атену. Наоружани Спарти, или »посејани људи«, ођедном искочише, звечећи својим оружјем. Кадмо удари каменом на њих и они почеше да се свађају, оптужујући један другог за бачени камен, те се тако жестоко потукоше да их је на крају остало само пет: Ехион, Удај, Хтоније, Хиперенор и Пелор. Они Кадму једногласно понудише своје услуге. Али Ареј је захтевао освету због змијине смрти, и Кадма божански суд осуди да буде његов кмет док траје једна велика година.
Ето, узех овај мит јер је доста тога исписано није остало много тога, извор је у главном Гравесова књига Грчки митови, мењао сам нешто, пошто вероватно ускоро отварам сајт о Грчкој митологији 
Dopuna: 21 Jan 2014 18:23
Танатос
Танатос је име бога смрти у грчкој митологији, којег је родила богиња ноћи Њукта са богом таме Еребом, када је Хрон преотео власт од Урана. Имао је срце од гвожђа и црна, ледена крила, а често су га приказивали како носи лептира.
Танатос као бог смрти није знао за милосрђе. Кад би особи дошао дан смрти (одређен судбином) Танатос би долетео до ње, уграбио јој душу и предао је Хаду.
Само су два пута људи изиграли Танатоса: Херакле га је савладао и преотео му душу Адметове жене Алкестиде, а Сизиф га је везао и и затворио у гвоздену бачву или у подрум. Зевс је наредио Аресу да га ослободи јер су људи престали боговима приносити жртве.
Izvori: grcka-mitologija.rs/tanatos/
sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81
sh.wikipedia.org/wiki/Tanatos
|
