offline
- deejaygoran
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Mar 2010
- Poruke: 11
|
Napisano: 08 Avg 2011 23:27
Gama ::deejaygoran ::
Jako mi je zao ali ja nisam student i nemam namjeru da citam sve te naslove.
Najlakse je reci eno ti knjiga i tamo sve pise i sad ja treba da pricitam hiljade strana nekog teksta zbog tri reda citata koji npr pobija neku tezu.
Vrlo je jasno sta treba uciniti u ovom slucaju
- citat iz Dereticeve knjige
- misljenje sudionika u raspravi i onda kaze mislim da to nije istina zbog:
- citat iz teksta nekog zvanicnog autora koji pobija gornji citat i naravno naslov knjige i autora radi provjere citata.
E tako se relevantno i argumentovano moze pobiti svi Dereticevi navodi iz njegove knjige ako se uopste mogu pobiti ,sve ostalo je demagogija i ispiranje mozga.
E ovo je smesno. Delujes kao da nas zezas. U tvom prvom odgovoru trazis literaturu ili link gde mozes procitati to, a sada trazis i tekst i pasus da ti kopira. U svemu ovome sto sam naveo od literature uglavnom ima po jedna-dve stranice osim E. A. Budge, Rosetta stone gde imas 22 strane cele rasprave. Dobio si literaturu pa sad ti vidi sta ces. Kazes da nisi student i nisi nacitan iz istorije. Objasni mi onda kako da pricam sa tobom ako ne procitas nesto drugo osim Deretica.
Trpe Grozni ::
Moram ovde da se ubacim da bih rascistio neke stvari.
Tome Bosevski jeste univerzitetski profesor, kao i akademik, ali on je elektro inzinjer i doktor tehnickih nauka.
Link ka njegovim podatcima bitolatourist.info/index.php?option=com.....91&lang=mk
Aristotel Tenov je univerzitetski profesor i doktor kompjutrskih nauka, takodje na Elektrotehnickom fakultetu u Skoplju, gde predaje ono sto mu je struka.
Link ka njegovim podatcima feit.ukim.edu.mk/mk/about/orgStruktura/kadar/redovni/atentov.html
Znaci oboje jesu profesori i doktori nauka, ali tehnickih, a ne istoriskih, sto ne mora da im se uzima kao negativa u njihovom hobiu, istoriji (cak ni Sampolion nije bio istoricar), ali to definitivno nije njihovo pravo polje.
Sto se odnosi na Gamin odgovor, u to vreme makedonci jesu postojali, i kao narod i kao drzava, to je period trecig Makedonsko-Rimskog rata koji traje od 171 do 168 godine pre nove ere i tadasnji vladar Makedonije je Persej, poslednji je vladar iz faminije Antigona.
Makedonija, kao oblast u severnoj Grckoj ne postoji. Oblas na koju mislis, koju mi makedonci nazivamo Egejska ili Belomorska Makedonija, sada je podeljena na tri oblasti (pokrajine) koji se zovu Zapadna Makedonija, Centralna Makedonija i Istocna Makedonija i Trakija.
Ista oblas ranije se zvala "Severna Provincija" (1949-1987), a pre toga "Novookupirane teritorije" (1912-1949).
-Objasni mi sada kako neko, ko nije zavrsio istoriju moze da se bavi ozbiljno njome. Jel su se oni upoznali sa pomocnim istorijskim naukama, spoljasnjom i unutrasnjom kritikom izvora, jel su oni lingvisti za drevne jezike pa da tako rade? U biografijama im to ne pise. Da su se upoznali sa tim sto sam naveo odavno bi oni promenili stav. Ja ne baratam dobro elektronikom i tehnickim naukama tako da mogu da tvrdim onu teoriju zavere da su mikrotalasnu pecnicu koristili vanzemaljci i da je jedan leteci tanjir pao i da su Amerikanci to pokupili i poceli da prave serijski (ludju izjavu nisam mogao da cujem od teorija zavere). E sad ti meni kazi jel to uredu?
-Odakle to da je Sampolion bio istoricar? On to nikada nije tvrdiom niti sam ja napisao. Ligvista jeste bio i to je najvaznije za njegov ligvisticki uspeh. Koliko je meni poznato on se nikada nije bavio istorijom kao pomenuta dvojica "istoricara" jer su svi njegovi radovi lingvisticke prirode, ticu se jezika.
-Makedonci tada nisu bili ovo sto se danas podrazumeva za narod (ova dvojica to pokusavaju da dokazu i da kazu da je to staromakedonski jezik kojim je pisan Rozetski kamen). Pod pojmom Makedonac, tada u antickom periodu i srednjem veku, podrazumevalo se na sve ljude koji zive na teritoriji koja se naziva Makedonija bilo da su oni Turci, Tatari, Eskimi ili Kinezi. Ta dinastija koju ti pominjes je dinastija Antigonida (ona je helenisticka - Heleni -> Grci), koja je nastala od jednog generala Aleksandra Makedonskog. Naziv za taj narod koji ti pominjes je vise odredjen po geografskm principu (naziv Makedonija je grckog porekla i znaci: Brdjani, tj oni sto zive u brdima). Ovde ti mesas ljude koji pripadaju etnickoj grupi i teritoriji, a to je razlicito (pitaj nekog etnologa da ti objasni to). Primer: ljudi u Beogradu zovu Beogradjani pa to ne znaci da su oni poseban narod i da kao takvi postoje.
Na tvoj zakljucak o Makedoniji predlazem ti da procitas autorizovanu skriptu prof. dr. Sinise Misica, a tice se istorijske geografije. Pomenuti profesor predaje istorijsku geografiju na Filozofskom fakultetu u Nisu i u Beogradu. Poznat je kako u Srbiji tako i u svetu. Takodje procitaj F. Papazoglu, Istorija Helenizma. Tu ti pise gde je Makedonija bila u tadasnjem (antickom svetu) svetu, a to je oblast severno od Epira i Tesalije i zahvata prostor otprilike do severnu granicu danasnje Grcke, i ona nema veze sa danasnjom drzavom Makedonijom za sta ovi autori u svojim radovima smatraju. Uostalom Aleksandar je bio iz grada Pele, blizu Soluna, i to je jos jedan zakljucak gde je bila ta prava anticka Makedonija. To sto danas se spore ovi oko toga to je vise politika, a to nije tema ove debate. Ja ti pricam za taj period tada, a ne danas kako je.
To sto si ti uradio i pominjao Egejsku Makedoniju ili Belmorsku to je ono sto je najopasnije u istoriji, a to je osavremenjavanje istorije, tj. dodavanjem savremenih cinjenica stvarima iz proslosti. To se radi uglavnom da bi se zastupao neki politicki cilj. U proslosti taj prostor se zvao Makedonija i nista vise, bio je jedinstven i nije postojala podela kao danas, zahvatao je prostor severno od Epira i Tesalije i isao do danasnje granice (BJ)R Makedonije i Grcke. Dakle pod pojmom anticke Makedonije podrazumevalo se znaci oblast DANASNJE severne Grcke.
-Nigdje ja nisam trazio link za knjigu nego link do teksta koji pobija prethodnu tvrdnju ,procitaj ponovo sta sam napisao
-Ko kaze da nisam nista procitao ,istorija jednostavno nije moja struka na to sam mislio.
-Sledeci tvoj primjer i ja mogu reci sve sto si rekao nije istina jer sve pise u knjigama Jovana Deretica,Olge Pjanovic,Milojevica itd
Dopuna: 08 Avg 2011 23:33
Boginja Artemida zastitnica Troje 1200g pr.n.ere
Sta mislite o ovoj slici
Dopuna: 08 Avg 2011 23:36
Gama ti znaci zastupas tezu da smo dosli na Balkan seobom naroda i da nikada prije nismo bili na Balkanu
Dopuna: 08 Avg 2011 23:43
Da li je ovo jedan poznati junak
Dopuna: 09 Avg 2011 0:00
Evo jedan zanimljiv tekst i jos zanimljivija slika
Zagonetka Etruraca
Prof. Radovan Damjanović
Naseljavanje Italije došlo je sa oblasti podunavske kulture i moglo je početi još pre osnivanja Troje, što je potkrepljeno izvrsnim radovima italijanskih arheologa. Prvi naseljenici su bili organizovani u manje grupe, tj. plemena, čija su primitivna naselja iskopana na mnogo lokaliteta u severnom delu apeninskog poluostrva. Najpoznatiji arheološki nalaz ovog tipa Vilanova civilizacija, nedaleko od Bolonje. Vilanovljani su svoje mrtve spaljivali i njihov pepeo zakopavali u zemlju, a znamo još i to da su bili vešti u obradi bronze. Potomci ovih ljudi su bili Veneti nastanjeni u oblasti okodanašnje Venecije. Posle Vilanovljana prostor Apenina je naseljavan nekoliko ****.
Etrurci su bili narod koji je obitavao na prostoru Italije, tačnije u Umbriji i Toskani, a u vreme svoje najveće moći su kontrolisali skoro celo Apeninsko poluostrvo. Nekadašnja prava Etrurija je danas Toskana, jer su i grčki i rimski pisci ovaj narod deklarisali sa tri imena: Etrurci, Tusci i Tirsenci. Etrurska država je bila neki tip labavog saveza između 12 gradova – država, koji su ponekad ratovali i međusobno. Gradovi – države su nosili sledeća imena: VOLATERA, VADA, SENA, RVSELE, ARETIVM, KLVSIVM, PERVSIA, VOLCI, KOSA, SVANA, BIEDA, CERE. Rimski hroničari u svojim spisima napisanim u I veku n.e. tvrde kako je sva umetnost, arhitektura i pismenost Rimljana, u stvari izvorna etrurska. O ličnim osobinama Etruraca su takođe pisali Rimljani, ali sa velikom podrugljivošću prema njihovoj velikoj religioznosti.
Najveća misterija za veliki broj svetskih lingvista je bilo etrursko pismo, tj. jezik. Lingvisti su uporno govorili kako ovo pismo može da se čita, ali se ne razume. Jezik je upoređivan sa svim jezicima, čak i mađarskim i centralno – afričkim, ali nikada sa jednim od slovenskih jezika. Etrursko pismo je na dešifrovanje čekalo vekovima da bi ga sasvim odgonetnuo naš Svetislav Bilbija, rođen 1907. godine u Bosanskom Grahovu, pohađao je klasičnu gimnaziju, a u Beogradu 1933. godine završava Bogosloviju. Bio je poliglota i pored “živih”, poznavao je i nekoliko “mrtvih” jezika. Dugotrajni i iscrpljujući rad gospodina Bilbije je započet na krajnje neobičan način. Dok je bio u jednom italijanskom muzeju počeo je da čita natpis sa jednog spomenika sa desna na levo i odmah primetio da su slova slična srpskoj ćirilici. U svojoj knjizi štampanoj u Institutu za etrurske studije, Čikago, Bilbija daje prevode sa više spomenika, čiji sadržaj govori mnogo o životu i običajima naroda Etruraca.
Jedan od prvih zapisa na grobnim freskama koji je preveo Svetislav Bilbija je:
Sa desna na levo svako može da pročita: ALA ŽER SIP NEI PERUN.
Na fresci je i prikazana borba dobra i zla, česti motiv i na hrišćanskim ikonama sa Svetim Đorđijem. Perun nam je već dobro poznat kao jedno od lica sveslovenskog Triglava. Još jedna interesantna stvar na svim freskama jeste obuća koja je potpuno identična srpskom opanku. Odatle je kod Rimljana vojnička sandala nazvana CERBVLIANA, tj. serbulijana.
Između sebe Etrurci su se nazivali Rašanima, ljudima istog soja, rase. O dvojnosti imena, tj. imenu Tusci ili Tirsenci, treba reći da se u “Rječniku” Vuka S. Karadžića za reč trsa nalazi objašnjenje da je identična rečima soj, loza, rasa i da se koristi u plemenu Pipera u Crnoj Gori. Poreklo imena Etruraca je zasigurno najbolje objasnio domaći istoričar Radovan Damjanović. On kaže da su ovo ime Rašanima nadenuli Rimljani u vreme rašanske propasti, kad su Rimljanima Rašani bili poznati jedino još po veštini vračanja, lat. HARVSPIKIVM. Gatanje je obavljano pomoću džigerice neke manje životinje, što je i danas poznata zanimacija starica u Vojvodini, Timoku i Crnoj Gori. Da se radi zaista o džigerici svedoči i srpski deo žgara, žgaravica, doduše u obliku hara, u latinskim rečima HARVSPEX (doktor, onaj koji posmatra utrobu), HARVSPIKIVM (gledanje u utrobu, bukv.).
Odakle dva imena džigerica i žgara? Pa žgara je crna, garava, a i pri vračanju se pileća džigerica stavlja na vatru, što opet jasno ukazuje na koren gar ili žgar. U antici je vladala zonska podela tela, torzo je smatran centrom svih telesnih funkcija, npr. u starogrčkom postoji jedna reč za stomak i za srce: ΚΑΡΔΙΑ. Jetrurac je onaj koji gleda u utrobu ili je(d)tru. Odakle onda Grcima reč ΙΑΤΡΟΣ (lekar). Posle dva manje zastupljena imena mora se razjasniti pravo narodno ime Etruraca, Rašanin. Koren reči jeste ras i ima ga u svim evropskim jezicima kao Die raze, La raza, The rase… Po ustaljenoj logici Rašani su svi ljudi iste rase, tj. jezika, običaja, prošlosti. Još jedna veza korena ras sa Srbima i Slovenima jeste prisutnost same reči na srpskom govornom području: srednjovekovna Raška, reke Raška i Rasina u Srbiji, reka Raška u Nemačkoj i Indiji, selo Rašica kod Prokuplja, imena Raško i Rastko, narodno piće rakija itd. Ako pogledamo nazive ostalih plemena na Apeninskom poluostrvu u antici, uočićemo paleo-slovensko poreklo tih etničkih grupacija sa dva područja, sa podunavlja: Raseni, Veneti, Liguri i Samniti, i iz male Azije Sabinjani i Sardinjani. Sardinija je naseljena iz centralnog grada maloazijske Like, Sarda. Zapisan grčkim alfabetom ovaj naziv možda i nije tačan i može se slobodno pretpostaviti da je grad nosio naziv Sarb ili Srb, a zbog nemogućnosti izgovora ovog pra – korena Grci su ga zabeležili kao ΣΑΡΔ.
Pogledajte na slici gornji levi ugao i procitajte tekst s desana na levo i pogledajte zaokruzen nas opanak.
Sto se tice opanka ,ne postoji ni jedan narod na planeti zemlji osim Srba koji su nosili opanke pa i dan danas ih nose.
Dopuna: 09 Avg 2011 0:06
Pecat kneza Strojimira - dokaz postojanja srpske drzave
Srbija je dobila „novo” najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri veka unazad. Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za kojeg niko iz Srbije nije znao ni da postoji, i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega. Inače, najstarija materijalna svedoèanstva koja Srbija poseduje i koja svedoèe o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.
„Imali smo poteškoća da doðemo do ovog najstarijeg saèuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Meðutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj peèat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Sreæom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena, ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj peèat za srpsku istoriju”, kaže za Glas javnosti ministar kulture Dragan Kojadinović.
Dr Ðorðe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane Bele Srbije, odnosno današnje Poljske, Slovaèke i Ukrajine. Takoðe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine. Dakle, knez - vlasnik ovog pečata - pripadao je najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića.
DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA
Profesor Jankoviæ objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati državu. Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci. „Dakle, ovaj pečat je jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih saèuvanih pre 12. veka) ili svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani na latinskom)”, zaključuje profesor Jankoviæ.
„BOŽE, POMOZI SRBIJI”
Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64 grama, visok je 1,9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis „Bože, pomozi Srbiji ”.
Dopuna: 09 Avg 2011 0:10
di Giacomo di Pietro Lucari u svom delu "Copioso ristretto degli Anali di Ragusa" koji se sluzio najstarijim dubrovackim dokumentima i analima "Annali nostri" pise da su u srpskim zemljama u susedstvu i zaledju Dubrovnika, u najranije vreme , upravljali sledeci Srbi:
Ostrivoj (Ostrivoi) oko 490.god
Svevlad (Svevlad) oko 535.god,
Tatilo Svevladovic III 541.god,
Selimir (Selimir) oko 550.godine
Tatilo Svevladovic VI 552-563. god,
Selimir I Svevladovic 564-585. god,
Vladan I Selimirovic sin Svevladovica V 585-620.god,
Car Zvonimir I Drvanov ili Drvenarov 632-670.god,
Budimir zvani Svetopelek poslije 671. godine
Kralj Budimir I Zvonimirov Drvanic II 675-680.,god,
Svetolik I Budimirov Drvanic III 680-692.god,
Vladislav I Svetolikov Drvanic IV 692-709.god,
Tomislav I Vladisavljev ili Svetolikov sin Drvanovic V 709-722.god,
Sebislav ili Zebislav I Tomislavljev Drvanovic VI 722-749.god,
Razbivoj I i Vladimir Sebisavljevi Drvenovic VII 749-753.god
Vladimir I Sebisavljev Drvanovic VIII 753-773.god,
Hranimir I Vladimirov Drvanovic IX 773-782,god,
Tvrdoslav I Hranimirov Drvenovic X 782-787.god
Ostrojilo ili Strojilo II Vladimirov Drvanovic XI 787-791.god,
Tolimir Ostrojilov Drvanovic XII 791-799. god,
Predislav I Tolimirov, Drvanovic XIII 799-805.god,
Krepimir I Predisavljev Drvanovic XIV 805-830.god,
Svetozar Krepimirov Drvanovic XV 830-835.god,
Radoslav Svetozarev Drvanovic XVI 835-850.god,
Caslav ili Cestislav I Radosavljev Drvenarevic XVII 850-862. god,
860-880. godine - Srbi počinju da primaju hrišcanstvo
Petrislav I Radosavljev Drvanovic XVIII 864-879.god,
Pavlimir ili Bela I Petrisavljev Drvanovic XIX 879-910.god
Belina ili Pavlimirova zena Drvenarevic 910-930.god,
Tresimir I Belin ili Pavlimirov sin Drvanovic XXI 930-960.god,
Prelimir I Tresimirov Drvanovic XXII 960-982.god,
Hvalimir I Prelimirov Drvanovic XXIII 982-986.god
Leget I Kresimirov Drvanovic XXIV 986-989.god,
Silvester I Beloslavljev Drvanovic XXV 989-993
Tugomir Silvesterov Drvanovic XXVI 993-997,god,
Hvalimir II Tugomirov Drvanovic XXVII 997-1003.god,
Petrislav II Hvalimirov XXVIII 1003-1010.god,
Vladimir Sveti II Petrislavljev Drvenarevic XXIX 1010-1015.god,
Dragomir I Hvalimirov Drvanovic XXX 1015-1019
Dobroslav ili Vojislav I Dragomirov Drvanovic XXXI 1036-1055
1054. godine - Hrišcanska crkva podeljena je na Istocnu (pravoslavnu) i Zapadnu (rimokatolicku)
Neda I i najstariji joj sin Gojislav Vojislavljev Drvanovic XXXII 1055-1057
Mihajil I Vojislavljev Drvanovic XXXIII 1057-1073
Radoslav II Vojisavljev Drvanovic XXXIV 1073-1089
Bodin I Mihajlov Drvanovic XXXV 1089-1100
Dobroslav II Branisavljev Drvanovic XXXVI 1100 1102
Vladimir III Mihajlov Drvanovic XXXVII 1102-1114
Djuradj I Bodinov Drvanovic 1114-1117
Grubes I Branisavljev Drvanovic XXXIX 1117-1124
Djuradj Bodinov Drvanovic XC 1124-1143
Grdinja ili Gradinja I Branisavljev DrvanovicXCI 1143-1154
Radoslav III Gradinjin Drvanovic XCII 1154-1160
1166. godine - Pocetak vladavine Stefana Nemanje
|