|
Пише: др Стеван Томовић
Ватикански фалсификати (3)
Лаж о српском поразу на Косову
Прича о поразу српске војске у Првом косовском боју 1389. године и
издаји Вука Бранковића потекла је из римокатоличке цркве, а не из српског
народа. Римска црква је тврдила да је Ђурађ Бранковић, син Вука
Бранковића, издао у Другом косовском боју 1448. године, а не у Првом
косовском боју 1389. године. Касније је ова лаж пренета са Другог на Први
косовски бој, и та лаж је постала општеприхваћена.
Шта се заиста десило? Римски папа је послао своју војску крсташа,
западно-европских владара, који су му били одани, да ратују против Турака
1448. године. Срби се нису одазвали позиву папе и Ђурађ Бранковић је одбио
да учествује у тој бици. Турци су поразили папску војску, нанели јој тежак
пораз, и онда је римски папа, за тај пораз, окривио наравно Србе, јер се нису
одазвали позиву папе, а Ђурађа Бранковића је прогласио „издајицом
хришћанства“, пошто они под хришћанством сматрају римокатолицизам.
Други разлог зашто су Срби и Ђурађ Бранковић проглашени издајицама од
стране римске цркве је тај што су једино Срби у том добу одбили да се
прикључе тадашњој „Европској Унији“, која се звала „Католичка Унија“ или
„Фирентинска Унија“, а која је основана 1439. године.
Овај католички фалсификат се први пут појавио у делу католичког писца
Мавра Орбинија „Краљевство Словена“. Орбини је изнео доста значајних
података о раној историји Срба, али је у своје дело унео и овај фалсификат.
То је било почетком 17. века и овај фалсификат је значајно допринео лажном
веровању да су Срби поражени у Првом косовском боју, а истина је да су
Турци победили у Другом косовском боју у којем Срби нису ни учествовали.
У Првом косовском боју су победили Срби и то можемо видети на основу
најстаријих записа о боју на Косову, који су потекли од самих учесника битке,
исте године када је и била битка, као што је писмо српског краља Твртка у
којем је записано да су Срби однели потпуну победу над Турцима, а не
спомиње се никаква издаја Вука Бранковића.
Осим овог ватиканског фалсификата, постојали су и бројни фалсификати
турских историчара, који су такође фалсификовали записе о боју на Косову.
Како је протекао Први косовски бој 1389. године?
Неколико месеци пре косовског боја султан Мурат шаље писмо кнезу
Лазару да се преда, положи оружје и буде покоран Мурату. Кнез Лазар није
одговорио писмом већ је послао Милана Топлицу да пренесе одговор
Мурату. Топлица код Кратова сусреће турску војску и даје кратак одговор
Мурату од Лазара речима: „Само рат“!
Мурат је провео Топлицу кроз многобројну турску војску желивши да
уплаши Топлицу Милана који му одговара да је српска војска мање бројна
али боља, и вратио се Лазару.
Кнез Лазар се први улогорио на Косову Пољу, а дан касније и Мурат.
Постоји неколико верзија о броју ратника. Највероватнији број је био 180.000
Турака и 60.000 Срба. Једно је сигурно, број је био 1:3 у корист Турака.
Турску војску је у првом реду чинила пешадија и лака коњица, а у другом
реду јаничари. Резерву је чинила черкешка коњица. Испред Мурата су биле
камиле.
Српску војску је чинила тешка оклопљена коњица и тешка пешадија. Обе
војске су имале резерву. У центру српске војске је био Кнез Лазар, лево
крило је водио Влатко Вуковић, а десно Вук Бранковић. Турску војску је у
центру предводио Мурат, лево крило је водио Јакуб, а десно Бајазит.
Битка је почела око 8 сати ујутро,на Видовдан,15. јуна.1389. године. Срби
изводе брз и жесток напад да би избегли стреле одапете од стране турских
стрелаца. Српска тешка коњица, коју је на десној страни водио Вук
Бранковић, разбија турско лево крило, меље га и наставља даље према
Мурату.
Бајазит видевши пропаст турског левог крила врши противудар на српско
лево крило које је водио Влатко Вуковић. Противудар не успева.
Милош Обилић видевши пролаз ка султану, са 12 својих ратника формира
клин и пробија се до султана те га убија копљем. Да ли је копље бацио или
држао у руци не зна се. Милош је довршио убиство Мурата мачем. Ратници
око Мурата убијају Милоша Обилића.
Везири око Мурата покушавају да сакрију да је Мурат убијен, те по
гласнику јављају Бајазиту да иде по резеврну војску из разлога да га извуку
из битке и остане жив, јер је смрт Јакубова била неминовна, те је требало
сачувати наследника престола да не дође до грађанског рата око власти.
Српска војска долази до турске коморе и долази до расула у турској војсци
која почиње махнито да бежи. Видевши то, Бајазит се склања у шуму са
одабраним ратницима да би након битке покупио тела оца и брата.
Путници трговци који су ишли ка Дубровнику су посматрали битку и
касније се прикључили Влатку Вуковићу који се враћао након боја у Босну. Ти
трговци су били гласници о великој хришћанској победи којој су у част
звонила звона на цркви Нотр Дам у Паризу.
|
