Kosovski boj

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O tome koliko je znacajan Kosovski boj za Evropu jedan zapadni autor, ne secam se koji, je Kosovski boj svrstao u 4 bojista gde se branila Evropa od stranih zavojevaca.

-Prva je opsada Carigrada od strane arabljana iz 6. veka
-Bitka kod Poatjea 732.
-Kosovski boj 1389.
-Opsada Beca 1683.

Pogledacu bas u literaturi o tome.


U pogledu obracuna vlaste se ne slazem. Zato sto je stvar bila vec tu jasna. U Srbiji glavnu rec je vodio knez Lazar i njemu vazal Vuk Brankovic, u Zeti su bili Balsici, a u Bosni Tvrtko. Da je narodno predanje bilo spremno pre Kosovskog boja tu nema sanse. Verovatno to mislis zbog Vuka Brankovica, koga je narodna tradicija okarakterisala kao kao izdajnika. Razlog ove njegove "nevere" treba traziti u tome sto je on jedini preziveo boj od srpske vlastele. Posle toga on je hteo da iskoristi smrt ostalih, pa i Lazara, i da se prosiri na racun drugih sto je karakteristicno za srednji vek kada nestane jaka licnost. E kada je udario na Lazarevog sina Stefana Lazarevica to je crkva okarakterisala kao "neveru" tj. vazal napada svog sizarena ili njegovog legitimnog naslednika. Crkva je podrzavala Lazara jer je u njemu videla obnovitelja nemanjicke Srbije te su mu zbog toga dodelili i titulu "samodrzac Srba" koju je nosio jos Stefan Prvovencani. Pored toga dodeljeno mu je i ime Stefan, koje su imali svi Nemanjici. Crkva je videla da ce Lazar utemeljiti svoju dinastiju (svetorodnu jer su tada samo mogli da vladaju vladari ciji je predak uradio nesto znacajno za crkvu i drzavu) jer je posle boja on bio "mucenik koji je pao za svoju vijeru" te da zbog toga pravo na nasledstvo imaju "izdanci svetorodnoga kneza Stefana Lazara" tj. Stefan Lazarevic na koga je pak udari Vuk Brankovic. Inace, bitka koja se odigrala na Kosovu je bila na Vukovoj teritoriji tako da je on bio najzainteresovaniji da odbrani svoje zemlje od Turaka, a i njegova smrt od 6. oktobra 1396. g. navodi na zakljucak da je on hteo da se svim sredstvima odbrani od Turaka.

Za vise vidi ovo:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala za link.

Narodno predanje bi možda uzelo na zub Đurađa Stracimirovića da Vuk Branković nije ostao živ u boju na Kosovu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo presudnija bitka od Kosovske bila je Maricka, ali sa druge strane ne mogu se zanemariti i posledice Kosovske. Da je srpsko plemstvo bilo ujedinjeno verovatno bi Srpska drzava potrajala bar jos 50ak godina ako ne i vise.

• 1Ovo se svidja korisniku: Naradum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пише: др Стеван Томовић
Ватикански фалсификати (3)
Лаж о српском поразу на Косову
Прича о поразу српске војске у Првом косовском боју 1389. године и
издаји Вука Бранковића потекла је из римокатоличке цркве, а не из српског
народа. Римска црква је тврдила да је Ђурађ Бранковић, син Вука
Бранковића, издао у Другом косовском боју 1448. године, а не у Првом
косовском боју 1389. године. Касније је ова лаж пренета са Другог на Први
косовски бој, и та лаж је постала општеприхваћена.
Шта се заиста десило? Римски папа је послао своју војску крсташа,
западно-европских владара, који су му били одани, да ратују против Турака
1448. године. Срби се нису одазвали позиву папе и Ђурађ Бранковић је одбио
да учествује у тој бици. Турци су поразили папску војску, нанели јој тежак
пораз, и онда је римски папа, за тај пораз, окривио наравно Србе, јер се нису
одазвали позиву папе, а Ђурађа Бранковића је прогласио „издајицом
хришћанства“, пошто они под хришћанством сматрају римокатолицизам.
Други разлог зашто су Срби и Ђурађ Бранковић проглашени издајицама од
стране римске цркве је тај што су једино Срби у том добу одбили да се
прикључе тадашњој „Европској Унији“, која се звала „Католичка Унија“ или
„Фирентинска Унија“, а која је основана 1439. године.
Овај католички фалсификат се први пут појавио у делу католичког писца
Мавра Орбинија „Краљевство Словена“. Орбини је изнео доста значајних
података о раној историји Срба, али је у своје дело унео и овај фалсификат.
То је било почетком 17. века и овај фалсификат је значајно допринео лажном
веровању да су Срби поражени у Првом косовском боју, а истина је да су
Турци победили у Другом косовском боју у којем Срби нису ни учествовали.
У Првом косовском боју су победили Срби и то можемо видети на основу
најстаријих записа о боју на Косову, који су потекли од самих учесника битке,
исте године када је и била битка, као што је писмо српског краља Твртка у
којем је записано да су Срби однели потпуну победу над Турцима, а не
спомиње се никаква издаја Вука Бранковића.
Осим овог ватиканског фалсификата, постојали су и бројни фалсификати
турских историчара, који су такође фалсификовали записе о боју на Косову.
Како је протекао Први косовски бој 1389. године?
Неколико месеци пре косовског боја султан Мурат шаље писмо кнезу
Лазару да се преда, положи оружје и буде покоран Мурату. Кнез Лазар није
одговорио писмом већ је послао Милана Топлицу да пренесе одговор
Мурату. Топлица код Кратова сусреће турску војску и даје кратак одговор
Мурату од Лазара речима: „Само рат“!
Мурат је провео Топлицу кроз многобројну турску војску желивши да
уплаши Топлицу Милана који му одговара да је српска војска мање бројна
али боља, и вратио се Лазару.
Кнез Лазар се први улогорио на Косову Пољу, а дан касније и Мурат.
Постоји неколико верзија о броју ратника. Највероватнији број је био 180.000
Турака и 60.000 Срба. Једно је сигурно, број је био 1:3 у корист Турака.
Турску војску је у првом реду чинила пешадија и лака коњица, а у другом
реду јаничари. Резерву је чинила черкешка коњица. Испред Мурата су биле
камиле.
Српску војску је чинила тешка оклопљена коњица и тешка пешадија. Обе
војске су имале резерву. У центру српске војске је био Кнез Лазар, лево
крило је водио Влатко Вуковић, а десно Вук Бранковић. Турску војску је у
центру предводио Мурат, лево крило је водио Јакуб, а десно Бајазит.
Битка је почела око 8 сати ујутро,на Видовдан,15. јуна.1389. године. Срби
изводе брз и жесток напад да би избегли стреле одапете од стране турских
стрелаца. Српска тешка коњица, коју је на десној страни водио Вук
Бранковић, разбија турско лево крило, меље га и наставља даље према
Мурату.
Бајазит видевши пропаст турског левог крила врши противудар на српско
лево крило које је водио Влатко Вуковић. Противудар не успева.
Милош Обилић видевши пролаз ка султану, са 12 својих ратника формира
клин и пробија се до султана те га убија копљем. Да ли је копље бацио или
држао у руци не зна се. Милош је довршио убиство Мурата мачем. Ратници
око Мурата убијају Милоша Обилића.
Везири око Мурата покушавају да сакрију да је Мурат убијен, те по
гласнику јављају Бајазиту да иде по резеврну војску из разлога да га извуку
из битке и остане жив, јер је смрт Јакубова била неминовна, те је требало
сачувати наследника престола да не дође до грађанског рата око власти.
Српска војска долази до турске коморе и долази до расула у турској војсци
која почиње махнито да бежи. Видевши то, Бајазит се склања у шуму са
одабраним ратницима да би након битке покупио тела оца и брата.
Путници трговци који су ишли ка Дубровнику су посматрали битку и
касније се прикључили Влатку Вуковићу који се враћао након боја у Босну. Ти
трговци су били гласници о великој хришћанској победи којој су у част
звонила звона на цркви Нотр Дам у Паризу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovaj kao da je gledao live prenos bitke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nesto govori i o Kosovskom boju 48 minut pa na dalje [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]