|
Poslao: 23 Maj 2007 23:06
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Darvin...
da ja prvo zveknem odgovor, pa posle sledi objanjenje...
Čarls Robert Darvin (Charles Robert Darwin, 1809 - 1882) je Britanski naučnik koji je udario temelje modernoj teoriji evolucije pomoću koncepta razvijanja svih životnih oblika procesom prirodne selekcije. Darvin je rođen u mestu Šruzberi, grofovija Šropšir 12. februara 1809. godine kao peto dete dobrostojeće engleske porodice. Njegov pradeda s majčine strane bio je uspešni trgovac porculanskom i lončarskom robom Džosija Vedgvud, a pradeda s očeve strane bio je u 18. veku dobro znani psiholog i naučnik Erasmus Darvin. Nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šrevzburiju (1825) mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu. Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet Kembridž, a kako bi postao sveštenik Engleske crkve. Tamo je sreo geologa Adama Sedžvika i naturalistu Džona Hensloua.
Henslou ne samo da je pomogao Darvinu da izgradi samopouzdanje nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan promatrač prirodnih fenomena i skupljač primeraka. Nakon završenih studija na Kembridžu 1831. godine u svojoj dvadesetdrugoj godini Darvin se, uglavnom na Henslouov nagovor, ukrcao na brod HMS Bigl i pridružio se ekipi naturalista na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da promatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i organizama. U svojim geološkim opservacijama Darvin je bio najimpresioniraniji učinkom koji su imale prirodne sile na zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju kako su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. potres ili svijanje zemljine površine. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana s Nuhinom arkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u Nojevu barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu vrste, kreirane nezavisno jedna od druge, nisu bile u mogućnosti mutirati što ih je činilo nepromenjivim za sva vremena.
Image:HMSBeagle.jpeg
HMS Bigl, slika Ovena Stenlija iz 1841.
Katastrofičnu tezu (ali ne i nemutaciju vrsta) izmienio je engleski geolog sir Čarls Liel u svojoj knjizi u dva sveska "Principi geologije" ( Principles of Geology ) (1830 - 1833). Liel je utvrdio kako zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period. Dok je boravio na HSM Biglu Darvin je zaključio kako mnoga Lielova zapažanja odgovaraju onome što je sam uočio. Iako je takođe primetio kako se neki nalazi na koje je naišao kose s jednim delom gledišta koja je Liel zastupao. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoji jedinstvena vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, unatoč tome što su bliski povezane, različite u strukturi i prehrabenim navikama od ostrva do ostrva. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih ali i sličnih vrsta.
Nakon što se 1836 vratio u Englesku svoje ideje o promenjivosti vrsta objavio je u delu "Beleške o transmutaciji vrsta" (Notebooks on the Transmutation of Species). Darvin se u svom stajalištu o razvijanju organizama još više učvrstio nakon što je pročitao "Esej o principima populacije" (An Essay on the Principle of Population) iz 1798. godine, delo britanskog ekonomiste Tomasa Roberta Malthusa. U tom delu Malthus objašnjava kako je ljudska populacija ostala uravnotežena, naime autor je tvrdio kako povećanje izvora hrane nije jednoznačno s geometrijskom rastom broja stanovnika. Kao ključne faktore naveo je oskudice i bolesti te društevna događanja poput rata. Darvin je odmah Malthusove argumente primenio na životinje i biljke i 1838. godine načinio nacrt teorije evolucije putem prirodne selekcija.
Naredne dve decenije radio je na ovoj teoriji i još nekim prirodno-istorijskim projektima (Darvin je bio prilično bogat i nikada nije imao potrebu za dodatnim prihodima). Godine 1839. oženio se svojom rođakinjom Emom Vedvud, a nešto kasnije preselio se malo imanje Daun Haus izvan Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro dece, od koje je troje umrlo u ranom detinstvu. Darvin je svoju teoriju prvi put objavio 1858. godine u novinama, istovremeno kada je to učinio i Alfred Rasel Valas, mladi naturalista koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka. Darvinova teorija je u celosti objavljenja 1859. godine pod naslovom O poreklu vrsta (On the Origin of Species). Knjiga koju su nazvali "knjigom koja je šokirala svet", prodala se u potpunosti već prvi dan te je naknadno štampano još šest izdanja (Darvin ju je pripremao pune 22 godine).
Karikatura Darvina kao majmuna objavljena u magazinu Hornet
Reakcija na Darvinovu knjigu bila je veoma brza. Neki biolozi prigovarali su Darvinu kako ne može dokazati svoje hipoteze. Drugi su kritikovali Darvinovu koncepciju o razvijanju različitih vrsta iz jedne. Međutim najžešći napadi na Darvinovu teoriju nisu dolazili od naučnika već od strane crkvenih predstavnika. Oni su mu spočitavali da teorija o prirodnoj selekciji poriče uticaj Boga na stvaranje čoveka i stavlja čoveka na istu razinu sa životinjama.
Ostatak života Darvin je proveo proširujući različite aspekte problema koji je postavio u svom delu. Stoga je kasnije objavio još nekoliko knjiga u kojima je te probleme nastojao obrazložiti: Promenjivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima (1868; The Variation of Animals and Plants Under Domestication), Poreklo čoveka (1871;The Descent of Man ), The Expression of the Emotions in Animals and Man (1872) i The Descent of Man and Selection in Relation to Sex (1872). Važnost Darvinova rada prepoznali su njegovi savremenici te je Darvin izbaran u Kraljevsko društvo (Royal Society) 1839. godine i u Francusku akademiju nauka (1878-). Odana mu je počast i mestom pokopa u vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. preminuo u mestu Daun, grofovija Kent.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2007 23:07
|
offline
- Moriarty
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2006
- Poruke: 1610
- Gde živiš: nedaleko odavde
|
Da li te zovu brzi? Trebali bi...Daj dalje!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Maj 2007 23:16
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Maj 2007 10:22
|
offline
- Lomova
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 973
|
Ako je radio sa Dzejms Kukom onda je Vilijam Blaj a film je "Pobuna na brodu Baunti"
Dakle da li je gos'n Vilijam?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Maj 2007 15:56
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Tomas Henri Haksli - esej "Igra saha" ... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Maj 2007 16:04
|
offline
- Lomova
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 973
|
UUuuuuuuh Ella....lakse mi je sada...mnoogoo 
Tomas Henri Haksli,biolog,filosof,pobornik Darvinove teorije,izmedju ostalog skovao termin:agnosticizam!
A evo i fantasticne Igre saha:
""Pretpostavimo da je sasvim izvesno da će život i sreća svakog od nas zavisiti od toga da li ćemo jednog dana izgubiti ili dobiti partiju šaha. Zar ne mislite da bismo u tom slučaju svi smatrali da nam je prva dužnost da naučimo bar imena i pokrete raznih figura, da steknemo osnovna znanja o otvaranju i oštro oko za sve načine davanja šaha i izbegavanja da budemo (barem ne prebrzo) matirani?
Zar ne mislite da bismo gledali sa negodovanjem i prezirom na oca koji bi dopustio svojim sinovima, ili na državu koja bi dopustila svojim građanima, da odrastu ne razlikujući pešake od konja?
A ipak, osnovna je istina da život, sudbina i sreća svakog od nas zavise od našeg znanja bar o nekim pravilima igre beskrajno teže i složenije od šaha. Ta igra je igrana bezbroj vekova, nju igramo svi mi, po jedan igrač u svakoj od njih je čovek ili žena. Šahovska tabla je svet, figure su prirodne pojave, a pravila igre su ono što nazivamo zakonima prirode.
Igrač sa druge strane je sakriven od nas. Znamo da je njegova igra uvek poštena, pravedna i strpljiva. Ali takođe znamo, na svoju štetu, da njemu ne promakne nijedna naša greška i da on ne oprašta naše neznanje. Čoveku koji igra dobro daju se najveće nagrade, sa izdašnom darežljivošću kojom moćan igrač pokazuje svoje uživanje u snazi. A onaj koji loše igra biće prvo šahiran, a zatim i matiran, bez prevelike žurbe, ali i bez sažaljenja.
Moja metafora podsetiće neke od vas na sliku na kojoj je nacrtan satana koji igra sa čovekom partiju šaha za njegovu dušu. Zamenite podrugljivog đavola na toj slici mirnim i snažnim anđelom koji igra iz ljubavi, kao što kažemo i radije bi izgubio nego dobio, pa ću to prihvatiti kao sliku ljudskog života".
Dakle Ella- pucaj!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Maj 2007 16:07
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
[url=https://www.mycity.rs/must-login.png je![/url]
Ne znam sta reci a da se ne odgovori samo po sebi.
Ovo joj je vjencana "slika" ili slika sa vjencanja.
|
|
|
|
|
|
