Nајбоља енглеска балерина свих времена, и једна од најцењенијих балетских уметница свога доба (средина 20. века) ...
Dopuna: 16 Jan 2010 15:17
Рођена је као Маргарет Пеги Хукам. Отац јој је био Енглез. Баба по мајци је била Иркиња, а деда Бразилац и презивао се .... Касније ће, одмах на почетку каријере, одлучити да се публици представи као ....(трансформацијом презимена мајчиног оца). По повратку породице у Енглеску, мајка њу и брата уписује на часове балета, како би поправили држање. У Ројал балет бива примљена када јој је било 16 година, одмах по завршетку образовања, које је било најквалитетније могуће – предавале су јој Олга Преображенскаја и Матилда Кшесинскаја. Њена каријера трајала је веома дуго – последњи пут поклонила се публици у својим раним 70-тим
Citat:Београдска публика видела је Марго Фонтејн раних педесетих, у улози Одете/Одилије у представи Лабудово језеро, у кореографској поставци Нине Кирсанове. Лабудово језеро је враћено на сцену на основу сећања кореографкиње и могућности младог послератног ансамбла, чија већина чланова није никада ни видела ову представу. Марго Фонтејн је током боравка у Београду радила са нашим уметницима на пречишћавању другог чина који је након њеног боравка игран у оригиналној кореографији Петипа/Иванов. Том приликом је избачен и лик Одилије-циганке, који у оригиналном либрету не постоји, a који је до тада игран у београдској представи.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0.....1%98%D0%BD
Истакнути борац у Првом и Другом српском устанку. После слома Првог српског устанка није пребегао - остао је постојано, свој на своме. Његову погибију је животом платило много Турака (махом стизани у бежанији, и убијани), тако да му је глава вишеструко освећена.
Lazar Mutap-Čačanin je rođen je u selu Prislonica, pored Čačka. Pre Prvog srpskog ustanka bavio se mutavdžijskim zanatom, pa otuda potiče njegovo prezime.
Kada je buknuo ustanak, među prvima je stao u stroj starešina Rudničke nahije. Bio je prvi buljukbaša kod vojvode Milana Obrenovića. U prvoj ustaničkoj godini njemu pripadaju najveće zasluge za osvajanje Čačka.
Tokom ustanka, učestvovao je u borbama protiv Turske od reke Drine do Deligrada. Godine 1805. tukao se za oslobođenje Karanovca i Užica, a godinu dana kasnije istakao se u borbama na Drini i Mišaru. Kritične 1809. godine učestvovao je u Karađorđevoj ofanzivi na Sandžak, boreći se na prostoru Prijepolja i Sjenice, a naredne je ponovo na Drini u borbama kod Baurića i Loznice.
За разлику од многих српких устаничких старешина Лазар Мутап је после слома устанка остао у Србији. Као искрени сарадник кнеза Милоша Обреновића налазио се у најужем кругу људи за организацију и дизање Другог српског устанка. Учествовао је на два тајна састанка народних првака у селу Радовцу, у кући попа Ранка, у густој шуми под Милићевим брдом у Вреоцима. Тада је одлучено да се на турске зулуме одговори оружјем. Чекало се само годину дана и Милош Обреновић је на Таковском скупу подигао Други српски устанак.
Књигу пише црни Арапине
Из ордије цара силенога
Од Видина, града бијелога,
Те је шаље у земљу Србију
У Тополу, село поносито,
Црном Ђорђу од Србије глави:
„Чујеш море каурине Ђоко!
„На те јесте царе протужио,
„Ти си цара за срце ујео,
„Србију му земљу освојио,
„Оборио мечет' и мунаре,
„Повисио цркве и олтаре;
„Исјек'о си хоџе и муфтије;
„Још си већи зулум починио:
„Исјек'о си паше и кадије;
„Још си већи зулум починио:
„Туркиње си млоге покрстио,
„Имена им Српска нађенуо,
„За Србљина млогу удомио;
„А ти знадеш, каурине Ђоко!
„Да то Турска вјера не подноси:
„Прођ' се тога, каурине Ђоко,
„Прођ' се тога, дај цареву рају;
„Ако ли се тога проћи не ћеш,
„Да цареве земље не газимо,
„Да цареве раје не таремо,
„Изађи ми на мејдан јуначки
„У широко у поље Видинско,
„Или за се пошљи замјеника;
„Пак да знадеш, каурине Ђоко!
„Ако мене суђен данак нађе,
„Цар већ на те више војштит' неће,
„Остаћ' твоја сва земља Србија,
„Остаћ' твоја од сад до вијека;
,,Ако л' тебе суђен данак нађе,
„Царска земља к'о што је и била,
„Ако ли ми изићи не смијеш,
„Послаћу ти везак и преслицу,
„Те ми преди гаће и кошуљу
„А на мјесто моје наручнице;
„Пак ћу силну војску подигнути,
„Са војском ћу рају прегазити,
„И теби ћу у Тополу доћи,
„Б'јеле ћу ти дворе попалити,
„Тебе хоћу жива уватити,
„Везаћу ти руке наопако,
„Везана те у Стамбол пратити,
„Те ћу тебе цару поклонити;
„Тако ће се земља умирити.
"...Ал' не бјежи Лазо да утече,
Већ Арапа мами од Турака:
Кад га Лазо далек' измамио
На помолу својим Србињима,
Онда Лазо окрену дората,
А потрже сабљу димишћију,
Иза себе удари Арапа,
Иза себе преко л'јеве руке,
На довату по црноме врату,
У једноћ му одсијече главу,
Паде глава у зелену траву...".
About this time Tieck also wrote the experimental dramas Prinz Zerbino and Der gestiefelte Kater (Puss in Boots). In the latter play he uses the basic plot of the children's story as an occasion, or framework, for various satirical actions and comments. The play intentionally destroys theatrical illusion, and the poet and even the audience are given parts to speak; thus it may be regarded as a precursor of the 20th century's experimental theater. More conventional plays of the same period were the historical dramas Leben und Tod der heiligen Genoveva (1799; Life and Death of Holy Genoveve) and Kaiser Octavianus (1804)
Ukupno su 1035 korisnika na forumu :: 22 registrovanih, 4 sakrivenih i 1009 gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07
Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, ajo baba, Bobrock1, DeerHunter, DonRumataEstorski, draganca, HrcAk47, Još malo pa deda, Lucije Kvint, marsovac 2, Mercury, Metanoja, Mihajlo, Milometer, moldway, nenad81, Pohovani_00, proka89, raptorsi, solic, trutcina, Zoca
