|
На овом делу Виктора Вазњецова приказан је кнез Олег, велики војсковођа. Тежио је уједињењу свих источнословенских племена.
Citat:Рурика је, све према летопису, наследио његов малолетни син Игор, уместо кога је управљао његов рођак Олег (879-912.). Олег се уопште јавља са цртама правог легендарног јунака, иако је његово име као "великог кнеза руског", који стоји на челу гомиле других кнежева, споменуто у уговору између Руса и Грка, чија се аутентичност не да оспорити. Олег је освојио читав пут "из Варега у Грке" са Кијевом, где је погубио Асколда и Дира, а сам Кијев назвао је "мајком руских градова" (882.). Он је покорио силу словенских племена, па је, према летопису, учествовао и у походу на Цариград (907.). Овај је поход, о ком се није пронашло никаквих података код Грка, летопис окитио сјајним песничким подробностима, очигледно позајмљеним из народне песме. Олег је, према летопису и у њему сачувеном уговору из године 907., узео том приликом од Грка велики данак. Овај уговор, такозвани "први", вероватно је у летопису измишљен. Међутим, други уговор из год. 911. представља несумњив превод грчке исправе. У њему су уређени трговачки и правни односи Руса и Грка. Олег је учинио толико јак утисак на савременике и потомке, да су и смрт његову окитили бајком. Причало се, да је Олегу многобожачки свештеник прорицао смрт од његова омиљеног коња, али је после много година умро од уједа змије, која се угнездила у лубањи тога мртвога коња (912.). Ова бајка веома је слична са причом скандинавске саге о јунаку Орварду Оду.
http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D.....D1%9B%29_2
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0.....tsov-2.jpg
Citat:Оле́г (Ве́щий Оле́г, др.-русск. Ольгъ, ум. 912 или 922 г.) — варяг, князь новгородский (с 879) и киевский (с 882). Нередко рассматривается как основатель Древнерусского государства.
В летописи приводится его прозвище Вещий, то есть знающий будущее, провидящий будущее. Назван так сразу по возвращении из похода 907 года на Византию.
. . .
Согласно «Повести временных лет» Олег был родичем (соплеменником) Рюрика, возможно его шурином (по Иоакимовской летописи). После смерти Рюрика в 879 году Олег стал княжить в Новгороде, поскольку сын Рюрика Игорь был ещё ребёнком.
. . .
Однако Олег пошёл на штурм необычным способом: «И повелел Олег своим воинам сделать колёса и поставить на колёса корабли. И когда подул попутный ветер, подняли они в поле паруса и пошли к городу». Испуганные греки предложили Олегу мир и дань. Согласно договору, Олег получил по 12 гривен за каждую уключину, кроме того, Царьград обещал выплачивать дань на русские города. В знак победы Олег прибил свой щит к воротам Царьграда. Главным результатом похода стало заключение торгового договора, обеспечившего свободу беспошлинной торговли русским купцам.
http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0.....0%B8%D0%B9
|
