offline
- Nsduke
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 26 Maj 2005
- Poruke: 16
- Gde živiš: Novi Sad
|
1. Evo samo par citata/clanaka:
„Сигурно је да је тешко схватити чињеницу о постојању линеарног писма у тако дубокој прошлости. Потребно је много аргумената да бисмо се уверили у писмену комуникацију праисторијског света. С ким је то он комуницирао писмом, са својим пријатељем, са својом породицом, с институцијама, са самим собом или са будућим светом? Можда са свима. Али он је познавао умеће писања. И о томе оставио бројна сведочанства. Јер, ако је показао смисао за геометријско осмишљавање простора, што је резултат познавања пропорција, а ово резултат познавања броја, ако је показао смисао за осећај ритма, што је потврдио употребом коштане свирале и ако је, коначно, показао изузетан дар за естетско обликовање камена досежући високи уметнички ниво ликовног израза, он нас не изненађује и документацијом о својој писмености...Сликовит приказ овог процеса даје корен у математици, а то је корен слова чија три елемента налазимо управо крај сваког огњишта и жртвеника у стаништима Лепенског вира. Дакле, као саставни део олтара. као сам олтар. Јер слово и није ништа дуго до олтар с кога се креће у реално и понире у онострано."
(Радивоје Пешић. Винчанско писмо. Београд. 1995., стр. 112-113)
Горан Комар
ВИНЧАНСКО ПИСМО
Словни знакови древног писма из нашег Подунавља представљају слике биљежених идеја једног другачијег категоријалног система мишљења балканског човјека предхришћанске епохе. Несумњиво је да постоји могућност појављивања различитих система сликања идеја - саопштавања и биљежења мисли у њиховој регионалној различитости.
И данас дубока и исконска ћутња јест карактеристика динарског човјека наших географских и културних изолата, ћутања о елементарним истинама његове историје, јер он је види у сликама и нема могућности ваљаног транспоновања у ријечи. Отуда паралелност српске народне историје.
Балкански човјек, његова историја и његово понашање, свједоче могућност постојања старих система писма који на његовом тлу обитавају паралелно са различитим тековинама хришћанске епохе, а ми смо увјерени да су те тековине представљале само надградњу древнијих система.
Тако, несумњиво, говори српска ћирилица - писмо које је употребљено за декодирање писма Етрураца - Рашана. Ми вјерујемо у могућност постојања веома древних система писма српског динарског човјека који је на тлу Балканског полуострва дочекао аварскословенску колонизацију. Онако како је писао П. Ј. Шафарик и Е. Михаиловић не спорећи чињеницу доласка једног словенског конгломерата на Балкан у 4, 5, и 6. вијеку послије Христа.
А способност узношења идејних образаца код човјека динарског система непомјерљивог у физичком амбијенту главног раскршћа Старога свијета, који као камен станац стоји на својој земљи и са високих обалских и полеђинских гора посматра огромни низ окупационих режима који никада нису имали озбиљну потребу да га дотичу, је нешто јако витално. Вријеме не може окрњити један древни живи систем мишљења и сазнавања Свијета који је изградио динарски човјек на својој земљи.
Само је један велики и широко раширени народ могао задржати Балкан. По нашем мишљењу, Винчанско писмо које је открио проф. Радивоје Пешић, представља један од регионалних система писма динарског човјека непознатог распрострањења, чије ћемо трагове, када за то дође вријеме, моћи испратити кроз вријеме све до Новог вијека. То је, такође, један систем који је прекривен свијежим наслагама система писма које је динарском човјеку донијела његова Црква. Ови свијежи системи свакако носе обиљежје сурогата различитих писама, са ширег простора и можда чак носе карактеристку вишенационалности.
Увјерени смо да на тлу Балкана постоје регионални или чак микрорегионални системи писма - писма за унутрашњу коресподенцију и ми ћемо настојати да у овоме чланку покажемо могуће примјере.
...
Priznajem da nisam lingvista, ali se slazem u vezi s tezom o proto-pismu. Evo jednog citata:
"Jezik starohelmskih (starobalkanskih) Arijaca priznat je u nauci kao majka jezika, pod imenom sanskrit ili staroindijski jezik. Od svih jezika na svetu jedino savremeni srpski (slovenski) jezik stoji u direktnoj vezi s arijskom "majkom" jezika. Ova dva jezika imaju ista gramaticka pravila, zajednicke korene i iste ili stilizovane slovne znake. Safarik i Belic zovu jezik arijaca pra-srpski, ali savremeni srpski jezik ne proistice iz arijskog, vec predstavlja samostalni oblik razvoja tog istog jezika, od trenutka njihovog razdvajanja. Dakle, svetski jezik starog veka bio je jedan oblik arhaicnog srpskog (slovenskog) jezika."
Slobodan Filipovic, Srbizmi u istocnjackim jezicima, Uvod, str 5.
2. Sto se tice Porfirogeneta - on (tj. DAI) je jedan izuzetak i stoji potpuno sam nasuprot svih pisaca istoricara starog, srednjeg i novog veka (do polovine 19. v), kao i nasuprot pojedinih vodecih svetskih naucnika i dan danas. Radi se o istoricarima koji su pisali oko milenijum ipo pre njega, zatim njegovim savremenicima, pa do pisaca milenijum posle njega. Samo ta cinjenica dovoljno upozorava da DAI treba uzeti s krajnjim oprezom i da se treba kriticki prema njemu odnositi.
DAI se, nazalost zahvaljujuci sticaju politickih okolnosti, proglasava ne samo kao jedan od izvora, vec i kao jedini izvor za najstariju istoriju Srba. Po toj postavci Srbi su jedan nepoznati varvarski narod koji se prvi put na prostoru Balkana pojavio sredinom sedmog veka. Niko se nije osvrtao na cinjenicu sto se srpsko ime pominje u antickom vremenu, najcesce kao Serbi, Sardi, Sorabi, Sarmati i Surbi. Pored toga pojedina plemenska imena, za koje postoje dokazi da su bila srpska, pominju se i kao narodna - Veneti, Iliri, Dalmati, Tribali, Pelazgi i Tracani. Napomenuo sam samo nekoliko oblika srpskog imena koji su najcesce upotrebljavani. Gospodin Slavisa Miljkovic je prikupio 770 srpskih imena na prostoru od Britanije do Indije.
U nemackim dokumentima i franackim hronikama postoje jasno definisani odnosi izmedju Srba i pomenutih plemenskih imena. U jednom zapisu iz 631. godine stoji "Sclavi coinomento Winidi" Latinski je doduse malo tanak, ali lepo stoji Sloveni zvani Vinidi, odnosno Veneti (ili Venedi). Istorijski, ime Sloven potice iz perioda rimskog osvajanja srpskih teritorija. Tom prilikom Rimljani su odvodili roblje, a muska imena tih Srba pretezno su se zavrsavala sa slav, kao: Miroslav, Srbislav, Krunoslav, Bratislav i slicno (sto je kod Srba imalo znacenje slavnoga - glorious), a u latinskom se izgovaralo "sklav" ili "sclavus" (sa znacenjem roba), od cega je vremenom nastalo Sloven.
Zatim, u jednoj hronici iz 810. godine pise - Serbis Venedorum natione vulgo dictis, De Wenden, u prevodu: Srbi, koje vulgarno zovu venetskim narodom, Vendima.
U jednom drugom dokumentu iz 880. godine stoji - Sclavi qui vocantur Dalmati et behemi atque Sorabi, u prevodu: Sloveni koje zovu Dalmati i Behemi, kao i Sorabi.
U austrijskom poslanstvu koje je 1530. godine islo kroz Srbiju za Carigrad, nalazio se i ponemceni Slovenac Benedikt Kuripesic, koji kaze: "U Srbiji, koju mi Nemci zovemo 'Surfen' govori se poseban jezik 'surfis', a to je takodje 'vindis' jezik.
Otac nemacke filologije Jakob Grim pise 1815. godine: Srbima nazivamo pravilnije ono sto se inace Ilirima naziva, slovensku narodnu granu."
U franackim, nemackim i ceskim dokumentima stoji da su Sarmati Srbi, odnosno Srbi Sarmati i da se radi o jednom istom narodu s dva razlicita izgovora imena, odnosno nacina pisanja. Kod vizantijskih pisaca u srednjem veku Srbi se najcesce nazivaju Tribalima ili Dalmatima. Kod Rimljana i u Austriji Srbi su Iliri, Kod starih Grka Pelazgi ili Tracani.
PISCI PRE PORFIROGENETA:
1. Herodot (5. vek pne) kaze da su Veneti i Iliri isti narod, pominje Serbonsko jezero ispod Sinaja, Tirensko more naziva srpskim morem, kao i deo mora izmedju Krita i Atike. Tragovi tog naziva odrzali su se u nazivu savremenog Saronskog zaliva. Za Tracane kaze da su najbrojniji narod na svetu uz Induse. Njegovi Tracani su srpski Rasani u koje je Herodot ubrajao sav narod koji se kasnije nazvao Slovenima.
2. Strabon (1. vek pne) nalazi Srbe u Iliriji od Jadrana do Dunava, a planinu Dinaru naziva Srpskom planinom.
3. Plinije Stariji (1. vek ne) nalazi Srbe na predelu danasnje hercegovine. Pored toga nabraja Ilirska plemena koja su popisana 12. godine nove ere radi davanja vojnih obveznika u legije i sva ta plemena su danasnja srpska bratstva: Dindarici, Dermastije, Glindici, Desnijate, Dende, Grabljani, Labeati itd...
4. Apian iz Aleksandrije (takodje 1. vek) kaze da su srbi Tribali i glavna plemena Ilirije.
5. Dion Kasijus (2. vek ne) takodje pominje Srbe u Iliriji (bio je njen prefekt jedno vreme).
6. Klaudijus Ptolomej (2. vek) pominje Srbe kao narod u Iliriji, a zatim grad Serbinon, koji je savremeni Zagreb.
7. Euzebije Pamfil (3. vek) pominje kao narode Ilirije Dalmate i sarmate
8. anonimni kosmograf iz ravene (7. vek) razlikuje 3 Srbije u Evropi. Ilirsku ( od Jadrana do Dunava), Dacku (od Dunva do Karpata) i Balticku (od Karpata do Baltickog mora).
9. Hronika Nestora Kijevskog obuhvata dogadjaje od polovine 9. veka s osvrtima i na ranija vremena i kaze da su svi Sloveni poreklom iz Ilirije. To i snazno dokazuje pomocu toponima.
PISCI POSLE PORFIROGENETA:
1. Jovan Zonara naziva Iliriju (onu od pre rimskog osvajanja) iz vremena Agrona i Teute doslovno "Srpskom imperijom".
2. Franacke hronike iz vremena 9 - 11. veka pominju Sarmate i Dalmate u rimskoj Iliriji.
3. Jovan Kinamos, vizantijski istoricar iz 12. veka, kaze: "srbi, koji su kao narod Dalmati izgradili tvrdjavu Ras".
4. Laonik Halkondila, vizantijski istoricar iz 14. veka, kaze da narodi koji se zovu "Mezi, Iliri i sarmati govore istim jezikom", da su "srbi najbrojniji i najstariji narod na svetu" ( U Srbe je ubrajao sve Slovene, kao Herodot).
5. Za sve druge vizantijske pisce srbi su Iliri, Dalmati ili Tribali. To su sve anticki nazivi za Srbe na Balkanu (Helmu).
6. Veliki broj pisaca svetskog glasa iz 17, 18. i 19. veka se slazu s antickimi srednjevekovnim piscima - Tojnbi, Cajld, Di Kanz, De Sent-Mari, Bohardus, orbin, Bergman, Boman, Fon Gotlob i drugi...
Po svojoj nameni DAI nije bio istorijsko delo i niko od vizantijskih pisaca ga nikada nije pomenuo. Spis je bio posvecen carevom sinu Romanu kao uputstvo kako da vlada carevinom. Prvi put se pojavilo 1611. godine u Lionu u Francuskoj. O uputstvu sinu Romanu kako da vlada carevinom nema gotovo nista, osim nekih opisa ceremonija (sto bi danas rekli - konzularno pravo). Glavninu dela cini poseban odeljak "O narodima". Prvi koji je dao vaznost tom spisu bio je Joanes Lukis iz Trogira, Dalmatinac katolik, u drugoj polovini 17. veka. U vreme Ilirskog pokreta, ovom delu je data snazna podrska od strane hrvatske i katolicke inteligencije. Konstantinovo delo je prihvaceno kao neko otkrice i glavni istorijski izvor, pa zatim i jedini za najraniju istoriju Srba i Hrvata.
Mozemo da rasclanjujemo DAI, ali mislim da sam vas i ovako dovoljno "udavio", te se izvinjavam svima na utrosenom vremenu dok su ovo citali.
Sto se tice Keltskih imena, mislio sam na najraniji period njihove istorije, ne na savremena keltska imena. Cini mi se da je bila emisija na "Palmi" pre desetak godina, mislim da ju je vodio Dragos Kalajic, bas o velikoj slicnosti izmedju Srba i Kelta. Ako se neko seca, moze i da pomogne...
Za javnu opomenu kao i o tome da li su Etrurci ziveli ovde kao najpametnije sto sam rekao - nemam komentar...
Dopuna: 28 Maj 2005 22:03
za ajnos
Moras biti svesna da su ljudi na zapadu pod strahovitim medijskim uticajima, a uostalom zasto bi se oni nama opterecivali, dovoljni su im CNN i BBC...
|
