Kako nauciti japanski?

4

Kako nauciti japanski?

offline
  • bedno piskaralo
  • Pridružio: 08 Maj 2011
  • Poruke: 102
  • Gde živiš: bgd

Ево и горепоменутог чланка "Библиографија др Дејана Разића" из часописа "Културе Истока".
Нека стоји овде, можда још неко прочита.
mycity.rs/must-login.png



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 557
  • Gde živiš: ZR

Ух, хвала за још једну заиста драгоценост!
Снимак је поставио један од тројице професорових синова (двојица рођена у Аустралији), па је сваки од њих добио англосаксонско, наше и јапанско име. Кен је, мислим, средњи.

И на уводном делу дисертације где је поменут Генђи, био је удица за наше чланове комисије. Како да се призна као први роман дело које се бави само животом двора?
Ту је професор објаснио како се, макар у другом, чак трећем плану (попут пролазника чији разговор слуша преко зида дворска стража ), појављује и обични народ. Пролазе и вајкају се на своје невоље.

Културе Истока су биле сјајан часопис са одличним чланцима. Штета што се угасио, као и многе добре ствари. Имам их, чак и разграбљени број 4, посвећен борилачким вештинама.



offline
  • bedno piskaralo
  • Pridružio: 08 Maj 2011
  • Poruke: 102
  • Gde živiš: bgd

Bane san ::
Часопис, издање факултета?
Ваљда и јесте тај један број, посвећен неком јубилеју.
Мислим да га имам али није тренутно при руци, за разлику од зборника поводом 40 година Синологије 1974-2104 "Бисери са зрнцима пиринча", или Сећање на Марију Ђукановић(1923-1983) "Оријенталистичко знамење".
Можда има да се купи у скриптарници? Мада, давно је издато у релативно малом тиражу .


Није, ово је нека приватна варијанта. Све сам више уверен да је и први и једини број. Ваљда би се чуло нешто више од октобра 2020.
facebook.com/fabulanostra/photos/a.134.....72/?type=3

offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 557
  • Gde živiš: ZR

Упс, меа кулпа!
Жао ми је што ми је овај часопис промакао, како службено, тако и приватно.
Познајем господина Миленковића а тек Пушића, колегу из студентских дана, шта рећи.
Ни један ме није обавестио, а ваљало би да један примерак буде бар у библиотеци групе.
Јесу обојица поклањали примерке неких својих књига, неке смо и куповали.

Како се почело са тендерима и јавним набавкама, постало је претешко. Двадесетак библиотека Филолошког, кад се скупе лепе жеље, брдо (буквално ) књига.
Онда тендер добије понуђач који је за који динар повољнији од конкурената, а да ли стварно може све то да набави, друга је прича.

offline
  • bedno piskaralo
  • Pridružio: 08 Maj 2011
  • Poruke: 102
  • Gde živiš: bgd

Кога занима, текст на енглеском "ишчупан" из часописа Национална географија.
Tokugawa Supreme Shogun
vk.com/doc95748780_656450054

offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 557
  • Gde živiš: ZR

Рођен као Мацудаира Такећио, касније променио име у Мотојасу, да би коначно преокренуо у Токугава Иејасу. Мацудаире су наследна линија клана Минамото, тачније Сеива Генђи, потомци цара Сеиве, што им је давало право на место шогуна.
Још као дечачић од 5 година Такећио је био талац на двору очевог сизерена. Од малена се тако научио стрпљивости. Један од "колега" талаца био је и млађани Ода Нобунага, који је тек био, благо речено, живописан лик. Пошто су Нобунагина браћа била на мети очевих непријатеља, он је годинама глумио лудака, буквално. Тек када је преузео власт у свом клану, на пречац се опоравио.
Били су савезници као одрасли.

Иејасу је преуредио Јапан, поставио темеље овог садашњег.

После победе код Секигахаре, груписао је племиство (даимјое ) на 3: савезници, неутрални и они који су му били непријатељи. Једну трећину територије узео је себи и ужој породици (скромно у поређењу са некима ), а преостале 2/3 поделио даимјоима према поменуте 3 категорије. Новодобијени феуди били су тако распоређени да није било шансе да му двојица сумњивих имају заједничку границу, између је био неки газдин род, помоз бог или накоњче. Све и да су били против њега, стављали су једног уз другог оне који су се више мрзели међу собом но што су имали амбиција против шогуна.
Престоницу, своју, направио је у рибарском сеоцу Едо, које је убрзо достигло милион и више житеља. Царски двор и припадајући ритуални службеници остали су у Кјоту. Цар је био марионета и само потврђивао шогунове одлуке.
Даимјои су били дужни да дужи период (пола године, бар ) проводе у Едоу, као "гости" шогуна. Када би се враћали на свој посед, породица (читава!) долазила је у Едо. Били су дужни да у новој престоници израде резиденцију која им одговара по рангу.
Пред сваки пут у завичај (опет, мора да се држи свита пратилаца одговарајуће опреме и гардеробе ), долазили би до шогуна "да се поздраве" и предавали му поклон, који није био пегла, тостер или бајата бомбоњера, већ нешто примерено вредно и раскошно. Исто то и када би се враћали из завичаја. Исцрпљивао их је тако економски да нису имали за могући устанак.

Увео је за народне масе систем контроле, праву полицијску државу.
Нису џаба превели Балканског шпијуна и одушевили се!

Храм Тошогу код Никоа, где му је гробница, саграђен је да истакне моћ и значај династије Токугава.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3524
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice




Бане,је ли овај знак некад припадао некој од владајућих породица у Јапану?Ајкулини зуби?

offline
  • bibliotekar u penziji
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 557
  • Gde živiš: ZR

Мон (амблем или грб, како их ко дефинише ) породице (клана ) Хођо.
У периоду Камакура ( 1185-1333 ), били су високо у хијерархији, али су их временом потиснуле друге породице. После смрти шогуна Минамото Јоритомоа наметнули су се (као "ујчевина" ) за регенте наследницима.
Мислим да је чешћи облик где се троуглови уклапају.




Што се ајкула тиче, имају поетичније тумачење.
Хођо Токимаса, један од праотаца клана, молио се у храму за срећу и берићет породице (светски мир је за мисице ). Као одговор на молитву појавио се змај (или џиновска змија ) и оставио 3 крљушти.
Сам мотив са троугловима се још од древних времена појављује у орнаментима широм света, са разним значењима.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3524
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Хвала Бане.Личи на Аристотелов симбол равнотеже јединства ,али грци нису користили комбинацију црно -белу.Троугао или више њих као обележје припадности је карактеристично за далеки исток и средишњи Пацифик.Код неких народа у Меланезији и Полинезији троугао представља ајкулин зуб,а некад негде сам прочитао/видео,да су поједине аристократске породице у Јапану (стари и средњи век) су имале своје заставе и грбове,са троугловима.Зато сам те и питао.


offline
  • bedno piskaralo
  • Pridružio: 08 Maj 2011
  • Poruke: 102
  • Gde živiš: bgd

Искочило ми на vk.com, па скините ако вас занима.




vk.com/doc16929061_663928217?hash=1z7Lqiqi.....eXe3NzppQo




vk.com/doc16929061_663928168?hash=F5r49TC3.....JMHHltX53s

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 988 korisnika na forumu :: 31 registrovanih, 3 sakrivenih i 954 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., anbeast, bokisha253, Boris90, galerija, GandorCC, gasha, ILGromovnik, indja, janbo, ladro, mercedesamg, milos.cbr, milutin134, Mirage 2000N, MiroslavD, mocnijogurt, nebojsag, Parker, procesor, raketaš, royst33, S-lash, Srky Boy, Srle993, stegonosa, Trpe Grozni, vathra, zax22r, zuxbg, Šraf