Poslao: 24 Mar 2010 21:09
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Čitam jednu knjigu o islamu na engleskom i bila bih duboko zahvalna da mi svako ko se razume (u arapski, berberski i islamsku terminologiju) ponudi sugestije kako da transkribujem dole navedene izraze, lična i geografska imena itd.
Abu Ali Al-Hasan ben Mas' ud Al-Yusi, tj. Sidi Lahsen Lyusi - Lijusi ili Lijuzi ili Ljuzi?
Yussef - Jusuf?
siyyid - sijujid?
wulad syyid - vulad sijujid?
marabout (francuska reč za murabit) - marabut ili murabit?
Derqawi (ime bratstva)
Qadiri
zawia, zawiya - zavija?
maxzen
tariqa
Nasiri (naziv islamskog reda) - Naziri?
Nasir (lično ime) - Nazir?
Alfatekah (deo Kurana)
Da li je ispravno preneti geografski pojam Barbary (oblast u Magrebu na mediteranskoj obali) kao Barbarija ili Berberija?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 21 Apr 2010 14:50
|
offline
- times12
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 22
|
Napisano: 21 Apr 2010 14:47
Citat:Yussef - Jusuf OK
Citat:marabout (francuska reč za murabit) - marabut ili murabit?
Види из контекста да ли има везе са АЛМОРАВИДИМА, једном од владајућих династија
en.wikipedia.org/wiki/Almoravid_dynasty
Citat:siyyid - sijujid?
Личи ми на СЕЈЈИД
en.wikipedia.org/wiki/Sayyid
Citat:
Alfatekah (deo Kurana)
Највероватније АЛ-ФАТИХА, прва сура у Кур'ану
en.wikipedia.org/wiki/Al-Fatiha
Citat:Nasir (lično ime) - Nazir?
НАСЕР
Citat:Derqawi (ime bratstva)
ДЕРКАВИ
en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_al-Arabi_al-Darqawi
Citat:Qadiri
КАДИРИ
Citat:tariqa
ТАРИКАТ Има и значење секте у Исламу. Уствари, боље је рећи,
"правца" јер ми под секта ма подразумевамо нешто негативно.
en.wikipedia.org/wiki/Tariqah
bs.wikipedia.org/wiki/Tarikat
lexicorient.com/e.o/tariqa.htm
en.wikipedia.org/wiki/Abu_Ali_al-Hassan_al-Yusi
Ал-Јуси
Citat:zawia, zawiya - zavija?
en.wikipedia.org/wiki/Zaouia
Завија
Citat:maxzen
махзен
en.wikipedia.org/wiki/Makhzen
Citat:Nasiri (naziv islamskog reda) - Naziri?
Нека остане Насири
Citat:wulad syyid - vulad sijujid?
Вулад су ДЕЦА
Dopuna: 21 Apr 2010 14:50
Најбоље би било да поставиш целе реченице у којој се појављују ови термини.
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2010 15:20
|
offline
- maxo95
- Super građanin
- Pridružio: 02 Apr 2009
- Poruke: 1450
- Gde živiš: Arilje
|
Ovo marabout se na francuskom cita "marabu" bez T na kraju
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2010 16:30
|
offline
- times12
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 22
|
Што се тиче транскрипције, има их неколико (немачка, енглеска, руска, француска итд.) што доводи до проблема. Уз то имаш и изговор који је укорењен код нас. Нпр. Насер, који се може транскрибовати и као Насир што би било правилније јер код Арапа не постоји чисто Е. Затим, уз сејјид могуће је и сајјид, махзин уместо махзен. Честа је недоумица да ли користити У или О итд...
Како се зове књига коју читаш?
|
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2010 02:49
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Citat:Da li je ispravno preneti geografski pojam Barbary (oblast u Magrebu na mediteranskoj obali) kao Barbarija ili Berberija?
Izgleda da se može preneti kao Berberija; u Smailagićevom Leksikonu se navode izrazi "Berberska" i "Mala Afrika" za Magreb, Magrib (magrib znači "Zapad", tj. gde Sunce zalazi) - područje Libije, Tunisa, Alžira i Maroka.
Imam i novo pitanje: kako transkribovati naziv čuvene džamije sa medresom u Fesu - Qaraviyyin? Na Internetu, na nekim turističkim sajtovima, sreće se oblik Karaouin, meni to ne zvuči kao fonetski opravdan oblik u srpskom, a pri tom je i težak za izgovor. Da li je oblik Karavija adekvatniji (po analogiji sa Gazalija, Nizamija itd.)?
Zatim, reč šeik (Gerc ga koristi da označi starešinu zavije), izgleda da je bolji oblik šejh (navodi ga Smailagić).
|
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2010 13:37
|
offline
- times12
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 22
|
Citat:
Imam i novo pitanje: kako transkribovati naziv čuvene džamije sa medresom u Fesu - Qaraviyyin? Na Internetu, na nekim turističkim sajtovima, sreće se oblik Karaouin, meni to ne zvuči kao fonetski opravdan oblik u srpskom, a pri tom je i težak za izgovor. Da li je oblik Karavija adekvatniji (po analogiji sa Gazalija, Nizamija itd.)?
Најприближније би било ал-Каравијин, али с обзиром да и у српском долази до одређених скраћивања - Ил(иј)ић, Андр(иј)ић - можда је најбоље оставити облик ал-Каравин, уз евентуално стављање дугог акцента на И. То остављам теби да изабереш. Каравија не може јер се у арапском не завршава на ЈА као у горенаведеним примерима.
Citat:Zatim, reč šeik (Gerc ga koristi da označi starešinu zavije), izgleda da je bolji oblik šejh (navodi ga Smailagić).
И ја мислим да је боље шејх. Кад Србима споменеш шеиКа одмах помисле на нафту Шалу на страну, ради се о оном грленом Х које постоји у немачком, шпанском и шкотском. Нико не каже аКтунг, лоК нес или гуадалаКара, него ахтунг, лох нес, гвадалахара..
|
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2010 16:49
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Još jednom, hvala, times.
Da li je opravdano da budem verna mom izvoru i nastavim da koristim izraz "baraka" ili treba da ga zamenim sa "bereket"?
Leksikon Islama ::BE R E K E T (a. baraka, blagoslov). U Kur'anu riječ se koristi isključivo u množini: barahat su poslani ljudima od Boga, kao i rahma i salam. Može se prevesti sa »blagoslovnom snagom, božanskog porijekla, koja dovodi do obilja na materijalnom planu, a napretka i sreće na duševnom planu«. Kur'anski tekst (kalam al-lah) je, naravno, ispunjen s bereketom. Bog može učiniti da baraka zrači iz osoba Njegovih poslanika i svetih ljudi: Muhammed i njegovi potomci posebno su njome obdareni.
|
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2010 17:44
|
offline
- times12
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Maj 2011
- Poruke: 22
|
Уффф ! Шта саветовати, а не погрешити?
Ја бих оставио "барака" јер је ипак најприближније арапском оригиналу.
Берекет је турцизам; отуда оно наше берићет. Ова два израза можда треба навести у примедбама и објашњењима.
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2010 16:34
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Zahvaljujem. Verovatno je bolje i Poslanik umesto Prorok (prophet).
Na redu je distinkcija blad al-makhzen/blad al-siba koja se kod Gerca, na str. 78, javlja u obliku blad l-makhzen/blad s-siba. Njegove engleske izraze "the land of government" i "the land of dissidence" ja sam prevela slobodnije, kao dole:
Citat:U marokanskom idiomu ova distinkcija se izražavala u obliku čuvene, možda i previše čuvene, suprotnosti između „vladine zemlje“ i „zemlje plemena“ [land od dissidence, doslovno „zemlja neslaganja, nesaglasnosti“] – blad l-makhzen i blad s-siba. Najprostije rečeno, zemlja vlade je obuhvatala oblasti, uglavnom gradove i sela u nizijama s ove strane Atlasa, u kojima je narod legalno potvrdio, putem baie, poveravanje vrhovnih sila vladavine sultanu i njegovom osoblju, mahzenu. Ovde su postojali kraljevski namesnici (guverneri), oblasne starešine, tržišni inspektori i kuranske sudije, kao i kraljevski poreznici i vojnici, kraljevska pravda i područja. U zemlji plemena – uglavnom u perifernim planinskim, pustinjskim i stepskim oblastima – nije bilo takvih baia niti takvih guvernera, starešina i sudija, već je postojala plemenska organizacija, kao i veće ili manje poštovanje ličnosti sultana kao religijskog starešine zemlje, imama. Na ovu neobičnu ustanovu (položaj), čiji je oblik bio dodatno iskrivljen usled njenog prilagođavanja kolonijalnim ciljevima, Francuzi su iznenada uzdigli Muhameda V u osetljivom uzrastu, u njegovoj sedamnaestoj godini. Primio je svoju baiu uz zvuke Marseljeze baš kad su, nekoliko milja dalje, skripturalizam i nacionalizam počinjali da učvršćuju svoj nesigurni savez.
Dobro bi mi došlo times12-ovo mišljenje i komentar. Kako i da li uopšte da menjam reč bai'a po padežima?
|
|
|
|