Према легенди, сваке године у ноћи вештица, смрт се појављује тачно у поноћ и призива мртве да устану из гробова и играју, док она свира на виолини.Мртви играју док не почну петлови да кукуричу.Онда севраћају у гробове до следеће ноћи вештица.
Сергеј Сергејевич Прокофјев - „Ромео и Јулија“, балет
По оцени многих,најлепша балетска музика која је до данас написана. Као оперски композитор Прокофјев је испољавао у пуној мери две изванредно снажне компоненте свог стваралачког дара: осећајну лирику и богат смисао за хумор. Као драматичар је изразити хуманист, дубоко повезан са осећањима и реакцијама ликова које описује.
Драматургија његових сценских дела извире из саме унутрашњости његових многобројних јунака, међу којима је особито дубоко, присно и потресно знао музиком описати једноставне и мале људе.
Певљивост и изражајност његове мелодике, затим занимљиви ритмови и фини осећај за употребу и комбиновање инструмената и људског гласа, учинили су да , иако модеран, остане разумљив и приступачан широком просеку слушалаца.
Прокофјев је обогатио руску и европску музику јединственим делима, специфичним по разноврсности и ширини распона, па се због тога с разлогом убраја не само међу прве совјетске композиторе, него и међу највеће представнике музике нашег времена.
Увертира Леонора бр. 3
Лудвиг ван Бетовен написао је само једну оперу. Оригиналну верзију 1804/05, са насловом Леоноре, или тријумф брачне љубави(Der Triumph der ehelichen Liebe). Бетовен је два пута преправљао, пре него што је премијерно извео под именом Фиделио 1814. године. То је популарна увертира за концерте до дана данашњег и обично се изводи на почетку програма.
Радња опере, смештена у Британску Индију и период средине 19. века, заснована је на причи Теодора Павија "Браманске папуче", као и роману "Лотијево венчање" Пјера Лотија.
Лакме је заправо француски назив за Лакшими, хиндуистичку богињу богатства, љубави и лепоте. Опера спаја неке од оријенталистичких тема које су биле актуелне у то доба.
Сам назив "Баркарола" је настао у Венецији,од италијанских речи barka-брод,чамац и глагола rollar -ваљање, замах. Љуљајући чамац" у дословном преводу. Други назив за ову врсту певања је „песма на води“, „гондолије“ .
Веслачи гондоле или популарно гондолијери,певали су на својим гондолама ,тако да је баркарола народни жанр.
Сонате "да камера"(Sonate da Camera Op.5 ) из славне збирке објављене 1700. године у Риму у издању Гаспара Пјетра Спаде. Посвета коју је лично Корели саставио била је упућена Софији Шарлоти бранденбуршкој принцези и будућој краљици Пруске. Објављивање Корелијевог циклуса од дванаест виолинских соната до данас се сматра једним од највећих издавачких подухвата у историји музике: довољно је рећи да је само до 1800. године ово Корелијево дело имало више од 35 реиздања у готово свим деловима Европе. Такође, одмах по објављивању, Корелијеве виолинске сонате су постале референтно дело по коме су се мериле све остале композиције писане за виолину у деценијама које ће уследити.
„Фантом из Опере” је роман француског писца Гастона Леруа из 1910. године,који је инспирисан историјским догађајима из доба париске опере 19. века и једним полуистинитим догађајем из тог времена који се тицао коришћења скелета бивших балетских ученика једног студија.
Прича у мјузиклу “Фантом из Опере” ,Ендрјуа Лојда Вебера почиње у ноћи тријумфа оперске певачице Кристин на гала вечери поводом пензионисања старих менаџера. У то време позориштем круже гласине да у Опери живи фантом који се оглашава писмима. Ствари кулминирају када током премијерног извођења “Фауста” главна певачица остаје без гласа а велики лустер пада на сцену, чиме свима постаје јасно да је фантом ту. Прелепи сопран Кристин постаје опсесија мистериозног музичког генија.
Пасакаља,Георг Фридрих Хендл (Passacaglia,Georg Friedrich Händel)
Пасакаља (шп. pasar una calle „корачати улицом“) је првобитно био шпанска народна игра. У 16. веку ова игра је стигла у Француску и Италију као плес за позоришне сцене. Пасакаља се у музичким терминима може описати као остинато-варијација.
Најпознатија пасакаља из доба барока је Бахова „Пасакаља у це-молу“ (BWV 582). Почев од доба касног романтизма пасакаље су почеле да се опет компонују. Композитори неокласицизма су такође били склони овој форми.
^^^
Бер Мекрири је школовани пијаниста и самоуки хармоникаш.Учио је код познатог композитора филмских партитура Елмера Бернстајна.
Компоновао је музику за више филмова,између осталих и за господаре прстенова ,као за видео игрице (бог рата и друге).
