Ivo Andrić

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Secam se kada mu je moj deda postavio pitanje Andricu kako je moguce da vi poreklom iz najdubljeg bosanskog karakazana postanete takav gospodin< Andric ce na to Mihajlovicu da ste vi poznavali Rakica znali biste sta je gospodin Rakic je bio gospodin,za one koje zanimaju detalji u vezi Andricevog zivota i poetike neka mi se obrate,mada ipak da preskocimo pozitivisticke teorije koje je Andric prezirao,mislim da njegov zivot nije toliko vazan za delo,pisac je imanentan tekstu koji stvara,njegova licnost je van strukture dela

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da ne ispadne kako ga ocrnismo...
Iako su mu "Ćuprija" i " Travn. hronika" najeksponiranija dela i verovatno najbolja, ja obožavam njegovu malo poznatu pripovetku " Bife Titanik". to mi je prva asocijacija na ovog pisca.Onakav opis jedne iskompleksirane osobe i gubitnika kao što je njegov junak ustaša Stjepan Ković , mogao je da izadje samo iz pera I. Andrića.
To je na početku svoje karijere ekranizovao Emir Kusturica i u tom ga je filmu Bodgan Diklić, koji glumi ustašu, odglumio za pet plus.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jel ima neko sastavljenu temu Na Drini Cuprija ili Kostana treba mi hitno?
HVALA!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisao je Ivo Andric i ovakve "stvari":

" Ivo Andrić
(1892-1975)


Koga li ljubi ona mlada žena? Ona mlada žena koju sam našao jednog ljeta lijepu i dozrelu od šesnaest godina, prolazi - Bog zna zašto - jutros mojim sjećanjem.
Koga ljubi sada ona mlada žena?
Jednom sam na moloruskoj ravni našao crn i krpuna cvijet: njegova sočna čaška, kratka cvata, nudila je, u široko rastvorenim laticama, svoje nadrasle prašnike svojim vjetrovima.
Koga ljubi sada ona mlada žena?
Nikad nije bilo između nas riječi (ja sam teško razumjevao nje jezik) i naš odnos nije imao nikad odrđenog imena.
Pod zvijezdama sam je ljubio do umora i do ponoći sam ležao na travi s glavom u njenom krilu.
To je bila žena stvorena za ljubav i predavala se nijema od strasti i suznih očiju, šapćići isprekidane riječi o vjernosti.
Koga li sada ljubi ona mlada žena?"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To mi je omiljeni deo Ex Ponta (do sada pošto još čitam). Jako mi odgovara to delo jer sam sklona tom načinu razmišljanja..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"...- Shta radi tvoja zalost dok ti spavash?
- Bdi i ceka... A kad izgubi strpljenje, budi me...

Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti. Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo. Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vishe nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas. Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i zivot ceo. Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepshe zivi nego i lakshe i boluje i umire. Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene. Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra bliskim umjesto razumjevanja i usrdne pomoci naidje na hladne, oshtroumne analize svojih shvatanja i postupaka... Ko ljudima sve vjeruje, prolazi rdjavo; ko nishta ne vjeruje, josh gore. I tuga je jedna vrsta odbrane. Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da je suvishe skupo placena jednim razocaranjem, pa ma kako ono teshko bilo. Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi na osjetljivosti njihovih bliznjih. Izmedju bojazni da ce se neshto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vishe prostora nego sto se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mracnom prostoru mnogi od nas svoj vjek. Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od posljednjeg medju ljudima. Ono sto moze biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti..."

Andric

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam dal' ste napisali u njegovoj biografiji ali treba reci i da je bio pocasni clan kosarkaskog kluba "Crvena zvezda" :-)
I naravno posetite, u Herceg Novom ako idete nekad njegovu kucu gde je pisao svoja najznacajnija dela- oseticete taj duh koji i dalje zivi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ ekvinocijum (i ostali)

citate post-ujte u "Citate...", ili u neku od tema koje su vec otvorene ukoliko su iz dotichnih knjiga (ukoliko zhelite postaviti neshto vishe iz knjige koja jos nema zasebnu temu - otvorite novu temu)...
a i kad vec post-ujete, neka to bude neshto novo, a ne da se samo ponavlja jedno te isto (Search je chudo jedno oba citata - i "Koga li ljubi sada ona mlada zhena?" i "Toliko je bilo u zhivotu stvari..." - su vec bila )...

http://www.mycity.rs/Knjizevnost/Citati-iz-knjiga_2.html

http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Jelena-zena-koje-nema-Ivo-Andric.html

http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Prokleta-avlija-2.html

http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Ex-Ponto.html

http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/O-prichi-i.....hovek.html

http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesimizam-na-eks.html#428708

http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Nemiri.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moja molitva...

"...Kad nevolja poraste i stradanja zaredaju,kad bol zaboli odvec,
onda se u meni dusa okrene,ispuni me prkos i drska,zlobna ravnodusnost
i crni ponos onih koji odvise pate.
Ne udaraj nas odvec , Gospode i ne daj nam teret iznas nase snage,
da nam se ne pomraci sjaj Tvoj
i da se zlo ne zacari nad nama..."

Ivo Andric

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А једном прича како је (Иво Андрић) свјесно провео најтеже дане бомбардовања у Београду, у својој подстанарској одаји, у Призренској улици. Само је, каже, првог дана, узбуђен и уплашен од писке сирена, истрчао из куће и запутио се за непрегледном колоном народа који је бјежао према малом Мокром Лугу. Идући тако у тој гомили осврнуо се око себе и примијетио да људи воде са собом своје породице, своју дјецу, своје онемоћале родитеље и рођаке. Каже, погледао сам сам себе од главе до пете и видим да ја спасавам само себе и свој "иберцигер"... Било га је вели, срамота и више никад није, ни у данима најжешћих узбуна и бомбардовања, напустио свој дом.

Зуко Џумхур - Адакале