|
Ella ::Moje prvo shvatanje svega (pa i filozofije, i interpretacije procitanih djela) je da pitam svakojaka pitanja. Kako? Zasto? Zbog cega? Zbog koga? I naravno, moje omiljeno - Sta bi bilo kad bi bilo?
Cilj filozofije i jeste da odgovori na ovakva pitanja. Upravo zbog toga se i obraćamo najmudrijima. Naš cilj nije da pronađemo neku svoju tobož-istinu, već onu pravu, jedinu Istinu. U filozofiji je, ipak, sasvim besmisleno težiti originalnom mišljenju. Skoro da u istoriji filozofije i nema originalnog učenja.
Da ne dođe do zabune, ne kažem da bilo koga od filozofa treba slepo slediti, već se sa njima savetovati.
Uzgred, ne propusti ona prva: Da li? i Šta? Šta jeste?
Citat:
P.S. Nesto mi govori (i moja drskost je usko povezana sa tim glasom) da si bila ili si student filozofije, a ako je to tacno, ja ne mogu tebi da pariram u diskusijama. Ti imas znanje koje je skola htjela da imas, ja na drugu stranu imam znanje koje sam ja htjela da imam.
Jasno je da mi ne bismo upisivali fakultet da nismo želeli da znamo. Ne traži škola znanje od nas, već mi od nje. Od antike pa do danas, gotovo svi filozofi su najpre bili „studenti“ - upravo zato što su želeli znanje.
No, treba znati da pravilno čitanje koje će rezultirati pravilnim shvatanjem uvek treba da podrazumeva:
Čitanje + lično tumačenje + mišljenje autoriteta
Mnogi od studenata filozofije uglavnom prave sledeću pogrešku: čitanje + mišljenje autoriteta, dok oni koji rade samostalno takođe prave grešku ignorišući mišljenje autoriteta, dakle: čitanje + lično tumačenje.
U svakom od navedenih slučajeva, rezultat nikada ne može biti dobar.
Ka tome je zapravo išlo i moje prethodno izlaganje.
Srdačan pozdrav
|
