Mi deca sa stanice zoo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MasteRR ::Ja sam pokusala da odgledam film ali mi se uopste nije dopao, i nisam ga odgledala do kraja. Kazu da je knjiga mnogo bolja.

Poredjenje filma i njegovog izvornika (kao što znamo, veliki broj knjiga je ekranizovan) jeste neizbežno i to vrlo često na štetu filma. rekao bih da je to očekivano i sa stanovišta estetike normalno.
Zašto?
Film još uvek gledamo ''iznudjeno'' (projekcija u zakazano vreme, televizijsko emitovanje, pa čak i odbir iz kućne kinoteke), a čitanje knjige je duboko intimni, lični čin na koji se odlučujemo u odredjenim situacijama, spremni na potpunu percepciju. Drugo - u filmu je sve moguće i ostvarivo je vizuelnim sredstvima, tako da nas ništa više ne može senzacionalno pomeriti s mesta. U knjizi pisac ''samo'' rečima postiže da iz nas krenu najdublja i najiskrenija osećanja. Veliki broj čuvenih romana, bisera svetske kulture , doživeo je blede ekranizacije (ili sasvim solidne, ali ispod dometa literarnih vrednosti) i to nije nikakvo čudo.
Sa knjigom ''Mi deca s kolodvora Zoo'' (ili stanice, kako je koji prevod stizao do nas) jeste sličan problem, s tim što ona ima još jedno opterećenje. U vreme kada je knjiga sazrevala u glavi autora, narkomanija je krenula na svoj put pandemije i to iz najrazvijenijih država sveta. Tada je to još uvek bilo svetogrdje i stvar koju je bilo relativno teško odmah prepoznati. Danas u nekim od tih država ''lake droge'' (?) su čak dozvoljene; u medjuvremenu narkomani su postali i rizična grupa AIDS tako da prvobitne muke junakinje romana u odnosu na sadašnja zbivanja izgledaju kao doživljaji Alise u zemlji čuda. Mislim da je to jedan od razloga što film nikako nije imao šansu da dosegne dubinu poruka te, po svim merilima, izvanredne knjige - knjige koja je postala standard za tu vrstu literature.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa jel ti nije jednostavnije da se uclanis u biblioteku nego da se mucis pa da citas na netu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E ja sam procitala knjigu ali me zanima gde se moze naci film. npr. da li ga ima u videoteci -_-
i kako glasi pun naziv filma da li je
Wir Kinder vom Bahnof Zoo..
Hvala ;

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::MasteRR ::Ja sam pokusala da odgledam film ali mi se uopste nije dopao, i nisam ga odgledala do kraja. Kazu da je knjiga mnogo bolja.

Sa knjigom ''Mi deca s kolodvora Zoo'' (ili stanice, kako je koji prevod stizao do nas) jeste sličan problem, s tim što ona ima još jedno opterećenje. U vreme kada je knjiga sazrevala u glavi autora,
.

Nije ta knjiga sazrevala u glavi autorke nego je sasvim slucjano nastala.
Naime nemacki nedeljnik "Stren" u nastavcima je objavljivao intervju sa Kristijanom,devojkom koja je stvarno to sve dozivaljavala kako je i Stern kasnije napisao u knjizi.

Inache, savrsheno si u pravu da su filmovi samo blede replike velikih
romana. Ali ovu knjigu ( nisam ni zanal da film postoji) ne mozemo
da svrstavamo cak ni u literaturu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije to poenta moga teksta. Znam kako je nastala knjiga (koliko se sećam, to piše u predgovoru). Reč je o nameri autora (pisca) da neki događaj pretoči u literarno delo (knjigu), a ono može da bude žanrovski različito (kao što, naravno, znaš). Ta knjiga je mogla da bude i zbirka priča, crtica, ispričana u prvom licu kao autobiografija, itd. Siguran sma da znaš da estetika to dozvoljava.

Slažem se da se moja rečenica našla u ''dubokom kontekstu'' gde nije bilo lako uočiti ovakvo tumačenje, stoga sam ti zahvalan što si reagovala i ''naterala'' me da budem precizniji. Inače, ostajem kod toga da u vreme , kada se autor rešio da od tih nastavaka napravi , odnosno priredi, knjigu (eto preciznije formulacije ) narkomanija jeste krenula na svoj pandemonijumski put. Nažalost, ni jednom narkomanu nije mogla kao takva da pomogne jer su mnogi pre knjige uzimali špric.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada se ovo delo pojavilo u našim knjižarama naprosto je plenilo svojom šokantnošću i "teškim" realizmom. Danas je, nažalost, druga priča. Sve je već viđeno, ne uzbuđujemo se dok čitamo, dobar deo priče je i naša svakodnevnica.
Što se tiče romana, mene je lik Detlefa pomalo očarao, valjda zbog izuzetne nežnosti koju poseduje. Jeste sve relativno, ma koliko to banalno zvučalo. Ovo delo će biti primamljivo za mlađe čitaoce "još dugi niz godina" (što bi rekli na RTS-u)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jel moze neko da mi kaze nehsto o kristijani i detlefu....? sta se sa njim na kraju desilo...ipak su zivi.....a knjiga je objasnila neke stvari !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima danas sam po drugi puta procitao knjigu, a prvi puta sam citao ja mislim sa 16 ili 17 god sad imam 21 god ne znam tacno nisam je cak ni zavrsio do kraja ostalo mi mozda nekih 50 strana do kraja ne znam zasto nisam dovrsio valjda mi se nesto posebno nije svidjala i nije uticala na mene, ali sada kad sam je procitao po drugi puta skroz drugacije je dijelovala na mene i procitao sam je za dva dana na poslu. Sto se tice knjige zanimljiva je za citanje ali stvarno ne mogu da razumijem tu djevojcicu od kakvih je stvari ona pravila frku i da nakon godinu dana sto nije uzimala nikakve droge opet krece da se druzi sa istim ljudima i pocinje sve ispocetka kao sa 12 god kada je prvi puta pocela sa hašišom. kakve su se stvari desavale ljudima pa su se ipak suocavali sa problemima a ne odmah bjezali ali valjda nismo svi dovoljno jaki i mislim da ova knjiga nije nista promijenila i da dosta ljudi je krenulo isto ovako kao i ona i nakon citanja ove knjige. jer ipak ona je dozivila sve ovo nije joj trebala neka knjiga i nakon prestanka od godinu dana opet pocinje da se drogira. iskreno mislim da se i dan danas drogira i pokusava da se skine ali volio bih da nisam u pravu i da ce zivjeti srecno do kraja zivota kao u bajkama. izvinjavam se ako sam tusio toliko sam stvari htio da kazem da ni sam vise ne znam sta sam napisao. ako neko nesto zna o daljem njenom zivotu molim da postavi ovde jer me bas interesuje a isto i za njenog momka. pozz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Feb 2010 11:59

mashnica ::jel moze neko da mi kaze nehsto o kristijani i detlefu....? sta se sa njim na kraju desilo...ipak su zivi.....a knjiga je objasnila neke stvari !



Kristijana je još uvijek živa i ima sina od nekih možda 14 godina. Sina su joj oduzeli kad mu je bilo 11 godina. Razlog oduzimanja bio je njezin povratak heroinu i to nakon 13 godina apstiniranja!!! O tome se može ponešto pročitat na internetu.

Na sajtovima koji se bave narkomanijom, mogu se čak pročitat komentari tipa kako se taj i taj, tad i tad imao čast upoznat i ufiksat sa Kristijanom u Berlinu.
Knjiga Wir kinder vom banhof Zoo Kristijani je donjela svjetsku popularnost i veliku zaradu. Kupila je stan u Berlinu, otišla u Grčku, tamo jedno vrijeme živjela (da li se bila udala??? ) rodila sina i bila čista dugo godina (pitanje je da li je stvarno bila čista ili na nekoj od terapija).
Što se tiče njezine finansijske situacije. Knjiga se i dalje dobro prodaje u cijelom svijetu, a prihodi od autorskih prava bili bi sasvim dobri i to za dobar život kada se ona nebi drogirala. Nakon što se ponovo vratila na narkomansku scenu, situacija sa nabavljanjem heroina se malo poboljšala. Sada ima dosta onih koji bi da je počaste i da se ufiksaju zajedno sa živom legendom.

Detlef je umro prije nekih 7-8 godina. I on se bio očistio od heroina, bar tada kada se nešto čulo o njemu. Čak je izjavio da se oslobodio i nekih drugih oblika zavisnosti kao što je pušenje.
Bio je šofer autobusa u Berlinu, tako da mislim da nije sa heroina prešao na metadon ili nešto slično. Ne bi mu dali volan u ruke valjda?

Odnosa Kristijana-Detlef?
Kada su Detlefa kasnije pitali za Kristijanu, izjavio je tom prilikom da zapravo nikad nije ni osjećao ljubav prema Kristijani (a pitanje je da li je i ona osjećala ljubav prema njemu) jer kao što Detlef reče, sve se tu radilo ipak samo o heroinu. Ljubav o kojoj se priča ispada da je bila iluzija, njihova predstava života kakav bi oboje željeli da žive.
Kada bi prošao pokraj stanice-kolodvora Zoo, Detlefa bi uvijek upitali kako se osjeća? On bi onda odgovorio da na sve to što se dešavalo gleda kao na svoj veliki mladalački grjeh.

Ima toga dosta na njemačkim forumima, pa ako je neko familijaran sa njemačkim neka nam poneku zanimljivost prevede.

Inače, knjigu sam pročitao dok sam išao u srednju školu pa nakon više godina sam je uzeo u ruke opet, što me ponukalo da ostavim komentar.
Knjiga je u njemačkim školama uvedena kao obavezna lektira, ali moje mišljenje da to nije knjiga koju treba da čitaju adolescenti, pubertetlije itd jer se slažem da je baš ova knjiga kod mnogih bila odskočna daska u narkomaniju.
Djeci treba pokazat u nekoj policijskoj stanici ili ludnici narkomane u teškoj krizi i bilo bi to sasvim dovoljno da vide da tu nema ni ljepote, ni života, a kamo li romantike.

Detlef 1995 godine kao šofer autobusa.


Kristijana danas



Dopuna: 19 Feb 2010 12:10

Kristijana:






















1. Kristijana 2. Detlef 3. Stela 4. Kristijana 5. kesi 6. Babsi 7. Babsi 8. Stela

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"(pitanje je da li je stvarno bila čista ili na nekoj od terapija)".

Mi koji smo na terapiji Metadonom posmtrani smo kao da se lecimo bilo kojim drugim lekom od bilo koje druge bolesti, zavisnoiost je izjednacena sa drugim bolestima. Ko je na Metadonu bilo kolikoj dozi, ja sam licno na maloj racunam se kao cist od heroina, a to je bio cilj ocistiti se od heroina, bez icega nisam mogao Metadon je cena koju placam da bi pobegao od Heroina. Moje lecenje se svuda u svetu smatra za uspesno ukoliko ne uzima heroin i naziuvam se strejt osobom. Toliko.

"Bio je šofer autobusa u Berlinu, tako da mislim da nije sa heroina prešao na metadon ili nešto slično. Ne bi mu dali volan u ruke valjda?"

Na Metadonu se vozi ne utice na na psiho-fizicke soposobnosti u dozama koje su prave i koje su za svakoga drugacije. Dokazano.
Uradjene su analize, obimne studije, potroseni milioni nqa izucavanje toga iui ne moze se naci opravdan razlog da Metadon postane nepotreban, kod nas ga sve vise lekara prihvata cak i oni koji su bili veliki protivnici. Pozitivne strane su tolike da samo slepi i oni koji imaju koristi od neizdavanja Metadona govore suprotno.
Ja sam na Metadonu i nigde niko ne moze da me provali da sam na nekom leku ili da pomisli da sam droigiran. Bez njega ne mogu da hodam i da razmisljam, sa njim mogu sve sto mogu i normalni ljudi,
bez izuzetka.