|
Čitala sam Alhemičara, i onu što je sedela na obali reke i plakala, otprilike 1994. godine. Ovu drugu nisam, a Alhemičara jesam dovršila, ali se ne sećam baš fabule radnje. No, sećam se da je ovaj spot bio inspirisan knjigom, što je još jedan dokaz o mega super turbo popularnosti iste. Da ne bih pisala po sećanju, uzela sam tog Alhemičara opet, ne baš u ruke, ali svakako da čitam. I ne mogu, ne mogu bez predrasuda. Moram samo da napomenem da je, po meni, stil jednako važan kao i ono što se ovde naziva suštinom neke knjige. Iz tog razloga nisam mogla da svarim ni Šlinkovog Čitača.  Mnogo oštro i suvoparno za mene.
trnoruzica ::I jos-ako ste uzeli neku knjigu,podvukli par pasusa,stavili zvjezdice i uzvicnike,i potom zatvorili,ako se niste vracali jos desetinu puta,prevrtali recenice,ustajali iz sna da nesto zapisete...
Čitaš, čitaš, pa shvatiš da pisac pravi digresiju na nešto što se odigralo pre 20 strana, pa se vraćaš da tražiš, uspaničeno listaš da ga uhvatiš u smicalici i dokažeš svoju oštroumnost, pa ponosno podvučeš tekst i zabeležiš referentnu stranicu pored tog ponovo otkrivenog pasusa, pa nastaviš dalje... 
|
