offline
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 107
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 26 Jul 2013 14:19
Ja cu malo opsirno. Navescu, ako nije puno, sa kratkim obrazlozenjima knjige koje bih svima preporucio i koje su na mene ostavile poseban utisak.
Knjige stranih autora:
1. Dante Aligijeri "Boznastvena komedija". Izuzetno skladno napisani ep u kome se preplicu anticki pristup i hriscansko shvatanje sveta. Dante je uzeo slobodu da poredja savremenike i ljude koji su ziveli pre njega u one delove katolicke onostrane trilogije (raj, pakao i cistiliste) za koje je smatrao da su im prikladni.
2. Migel De Servantes "Don Kihot". Roman nad romanima, pobedjuje u skoro svim anketama i kriticara i citalaca za izbor najboljeg knjizevnog dela. Don Kihot (simbol romanticne lude) i Sanco Pansa (simbol prizemnog seljaka) postali su univerzalni simboli dva tipa osoba. Knjiga je parodija na tada u Zapadnoj Evropi veoma popularni zanr viteskih romana, ali je za ovih cetiri veka prerasla to. Mnoge metafore, poput onog znamenitog boja Don Kihota sa vetrenjacama su postale svakodnevne fraze, cesto sa potpuno drugacijom porukom i kontekstu na ono sto je Servantes zaista hteo da kaze.
3. Onore De Balzak "LJudska komedija". Ne samo "Cica Gorio" i "Evgenije Grande" vec citav opus Balzaka je odlicna socijalna analiza njegovog doba u Francuskoj. Uostalo, Karl Marks je rekao da je vise o francuskom drustvu saznao citajuci Balzaka nego sve sociologe! Balzak je bio skriboman, njegov opus je impozantan, ali nemaju sva njegova dela cak ni priblizno jednaku umetnicku vrednost. On je kriticki posmatrao nastanak kapitalistickih odnosa u Francuskoj, kao pripadnik razvlascenog feudalnog sloja. Opisujuci detaljno procese i njihove apsurde on je ispisao univerzalnu kritiku jednog drustva.
4. Lav Tolstoj "Rat i mir". Prosto je neverovatno koliko je ta knjiga po dubini zahvatila i opisala jedno doba. Citajuci ovu knjigu ja sam se cesto zapitkivao u sta se sve taj Tolstoj razume? Istorija, vojska, lov, religija, masonske loze, ljubav, zivot u porodici, zivot na selu, moda...Jednostavno, ni u jednoj knjizi nisam naisao na autora koji je tako siroko obuhvatio kontekst i stvorio neke neprolazne likove svetske knjizevnosti.
5. Lav Tolstoj "Ana Karenjina". Nekome je najlepsa ljubavna prica "Romeo i Julija", meni je "Ana Karenjina" najbolje delo o ljubavi koje sam procitao. Tolstoj ovde nije opisao samo razvoj jedne ljubavne veze od pocetka, pa do njenog pucanja, nego je udario na lazni moral jednog oronulog i licemernog drustva. Uz naravno njegov opsiran zahvat u kome je dodirnut nacin zivota ruske aristokratije u nemirnoj drugoj polovini XIX veka.
6. Nikolaj Gogolj "Revizor". Trulost jednog sistema sa univerzalnom atmosferom bajate provincije ovde se najvise da osetiti. Kritika jednog drustva na humoristicki nacin i majstor Gogolj!
7. Ernest Hemingvej "Sunce se ponovo radja". Mnogi bi od ovog autora spomenuli neka navodjenija i poznatija dela, na mene je poseban utisak ostavio ovaj roman. Radnja je smestena u Parizu i, doneke, u Spaniji. Hemingvej je pripadnik one cuvene americke "izgubljene generacije" i ovaj roman ponajbolje opisuje zivot ljudi iz te generacije. Glavni junak, pripovedac u prvom licu, je invalid iz Prvog svetskog rata koji radi kao novinar u Parizu. Kolonija Amerikanaca sa ratnim oziljkom se vrti, provodi, opija, stupaju u cudne i cak i za nase vreme slobodne odnose, ali na kraju se sve svodi na beskorisno i besmisleno vrcenje u krug. Hemingvej je, kao sto i sam kaze, uvek skrt na recima i sirok u idejnom smislu. Tako je i ovde. Uspeo je da prikaze besmisao zivota ljudi koje je rat obelezio i iskasapio im buducnost.
8. V. S. Najpol "Pola zivota". Ovu knjigu sam procitao u jednom dahu za letnji raspust. Obicno ljudi kazu "pomocu knjiga moze lepo da se putuje". Ovo je bas tako jedna knjiga. U njoj se menjaju zemlje i kontinenti, ali i poetika ovog veoma zanimljivog autora. Pripovedac je pisac iz Indije sa vrlo zanimljivom intimnom istorijom iz detinjstva, uz poseban odnos sa ocem. On najvazniji deo svog zivota propovodi u sarenolikoj metropoli Londonu, a jedan deo romana se desava u Africi, gde zivi u vanbracnoj zajednici sa svojom obozavateljkom.
9. Mihail Solohov "Tihi Don". Kozacki nacin zivota, folklor, priroda oko Dona, Don kao majka svih desavanja tih kozaka najbolje su na jednom mestu ovde opisani. Pritom Solohov je opisao sve to sa akcentom na nesto drugo - individualnu dramu kolebljivca Grigorija Melehova kao i kolektivnu dramu citavog kozastva i citave Rusije u doba revolucije 1917. godine i gradjanskog rata nakon nje. Pojedinac, deca, porodica, elita, obicni kozaci, odnosi unutar patrijalhalnog poretka, komunisti, antikomunisti itd. sve to na jednom mestu uz predivne opise prirode, sve to na jednom mestu! Plus, ovo je jedan od najboljih ratnih romana koje sam ikada procitao. Najbitnije za ovakve knjige je da, iako su obimne, nisu nimalo dosadne!
10. Alber Kami "Stranac". Ni manje po obimu ni vece po porukama knjige! Kami je radikalan u seciranju drustva i njegovog osnovnog problema - laznog morala! Ova knjiga bila je i ostala intelektualni bestseler. Covek apsurda, borba za egzistenciju, odbacivanje nametnutih skrupula jednog moralno unakazenog drustva i teska, jos malo pa nemoguca borba pojedinca za smisleno mesto u drustvu u kome se prvo rodio, pa tek onda mora da razmislja o upotrebi svoje volje. Covek shvata da je makrokosmos uredjen na potpuno drugacijim principima od makrokosmosa, ali male su sanse da ih dovede u harmoniju. "Stanac" je, po meni, koliko dobro umetnicko, toliko ubedljivo i filozofsko delo.
11. Tomas Man "Bundenbrokovi". Imamo analiticara zivota jedne gradjanske nemacke porodice iz prvog reda. Man je u ovom delu koristio i prepisku svoje porodice, a mnogo toga je autenticno dozivljeno. Detaljan opis razvitka bogatsva jedne nemacke porodice i saga o njenom usponu i padu. Jasno su naznacene i precizno opisane etape u razvitku takve porodice. Sam Man je najbolji moguci opisivac i analiticar tih procesa.
12. Gabrijel Garsija Markes "Sto godina samoce". Prvih cetrdeset stranica knjige bilo mi je zanimljivo. Zatim je bilo pedesetak, mozda i vise stranica zesceg smaranja, i onda najlepse uzivanje do kraja knjige. Knjiga je teska za onog ko je odgajan na nekom evropskom (ili evropocentricnom) ukusu citalaca. Ona je pisana drugacijim stilom. Ja sam se u njoj prvi put sreo sa "magicnim realizmom" i tesko mi je bilo, pa i zamorno dok pohvatam tu neke konce. Ovaj stil je, inace, masovno eksploatisan kasnije sirom sveta zbog efektnosti, zanimljivosti i lakog prevladavanja dosadnih pasaza, ali mislim da je u poslednje vreme sve vise dosadnih imitatora Markesa. Knjiga donosi aromu Juzne Amerike, vrelina, pustinje, lepe zene, dosta seksa, dosta oruzja, kriminala, krvi itd. Jednostavno, dobra knjiga!
13. Franc Kafka "Proces". Crne korice, crni kaputi glavnih likova, atmosfera pomalo misticnog jesenjeg tmurnog Praga i crnilo i depresija kojim odise ova knjiga. Zvuci neverovatno, ali Kafka, koji je pisao o intimnim dubinama, i koga nisu bas previse zanimala neka siroka socijalna zbivanja, u "Procesu" jednostavno predoseca totalitarizam i stradanja ljudi na svirep nacin i bez zvanicnih presuda. "Proces" je univerzalna knjiga o ljudskom stradanju, opisana na nacin da se opise ta surovost, a da vam se nikada ne bljuje kada to citate. Mozda je to i najbeci Kafkin uspeh!
14. Jaroslav Hasek "Dozivljaji hrabrog vojnika Svejka". Jos jedna knjiga cija se radnja desava u Pragu, zapravo pocinje u Pragu, a radnja ove parodije desava se svuda sirom raspadajuce Austro-Ugarske, svuda gde se krece znamenita groteskna regimenta jos grotesknijeg vojnika Svejka. Smrad visedecenijskog umiruceg bolesnika (Austro-Ugarske) Hasek je opisao na izvanredan humoristicki nacin. U toj zemlji sto se vise blizimo njenom neminovnom raspadu spijuna je sve vise, birokrati moraju sve duze da rade, pa su zato sve aljkaviji, nakon Sarajevskog atentata Cesi pred spijunima dok igraju karte po birtijama i odnose stihove pricaju glasno "sest komada, kao u Sarajevu", a na zahtev vlasti da prekinu panslovensku predstavu kazu "moze, ali samo jos da izvedemo "Hej Sloveni"". Nedotavni Svejk uvek ima neku svoju anegdotu, uvek prica o nekim sumanutim likovima i nikada ne uradi nista kako treba! Da je nasa kinematografija ekranizovala ovaj vrhunac svetske literarne parodije, mislim da bi Svejka najbolje odigrao Miodrag Petrovic-Ckalja! Steta samo sto je bolesni Hasek rano umro, pa nije dovrsio svoju opseznu knjigu.
15. Lav Tolstoj "Vaskrsenje". Treci roman Lava Tolstoja ima veliku umetnicku vrednost, ali je manji po broju likova, slozenosti radnje i paralelnim tokovima od prethodna dva koja spadaju u najuzi izbor svetske klasike. Da Tolstoj nije napisao "Rat i mir" i "Anu Karenjinu", siguran sam da bi ovo njegovo delo bilo navodjeno svuda. Ovo je tipican roman poznog Tolstoja, sa jasnom hriscanskom porukom. Iz njega prosto kuljaju humanizam, iskupljenje greha i solidarnost. Citav roman je opis velike emotivne drame aristokrate Nehljudova koji se kao mali na letnjem imanju svoje tetke druzio sa Kacusom, a onda je na najgori nacin, na Uskrs uvece obescastio time sto je spavao sa njom, a ujutru produzio dalje ostavljajuci joj ponizavajuce novac. Mnogo godina kasnije nekadasnja sluskinja, a sada elitna prostitutka Kacusa je optuzena za ubistva svog klijenta, a Nehljudov je porotnik u tom procesu. Tolstoj istovremeno opisuje trulez tadasnjeg ruskog sistema, prebacuje krivicu sa Kacuse na Nehljudova, pruza sliku raznih osudjenika i na kraju zakljucuje da je ljudski sud uvek proizvoljan i nepravedan i da na ovom svetu jedini koji moze da sudi je - Bog!
16. Mo Jan "Velika nedra i siroka bedra". Evo jedne savremene knjige da savremenija ne moze biti. Knjiga je dobila Nobelovu nagradu za knjizevnost 2012. godine. Roman prati beznadezne pokusaje sazrevanja jednog mladica (pripovedaca u prvom licu) u imaginarnoj kineskoj zaostaloj provinciji. Glavni lik romana je prvo musko dete nakon sedam sestara. NJegova majka bila je sposobna zena, ali mucenica koju su u patrijalhalnoj zajednici Stare Kine nipodastavali jer nije imala musko dete. Neki opisi iz knjige su me, moram, da priznam, podsetili na nas "Petrijin venac". Ona dobija sina, ali i slepu kcer koju totalno zapostavlja. Sin, kao verifikacija njenog uspeha je mazen i pazen. Od tolike paznje izrodila se osoba nesposobna za samostalan zivot. On je toliko opsednut majcinim grudima da do puberteta njegov organizam nije mogao da prima drugu hranu, a i kasnije je kod zena jurio samo grudi da doji. Kroz njegov zivot mi pratimo i zivot njegove porodice koja se strasno zlopati jos od doba carske Stare Kine. NJegova majka je siroce koje je udato za nesposobnog muza i svu decu je izradjala sa drugima. NJene cerke se udaju na razne strane, jedna za vodju starih komunista, pa posle disidenta, druga za seoskog kapitalistu, treca za Amerikanca iz kontrarevolucionarnih snaga itd. Citav zivot porodica je cas u milosti, cas u nemilosti vlasti, bez obzira koje na vlasti. A obracuni su u Kini svirepi. Na kraju od malog zabitog sela postaje citav megalopolis, ali u zivotu glavnog junaka se nista ne menja. On je i dalje nesposoban da bude zahvalan, delatan i koristan clan drustva. Za razliku od slepe sestre bliznakinje na koju niko nije obracao paznju, ali ona se na kraju sama udavila u reci da ne bi majci i bratu bila na teretu!
17. Nikos Kazancakis "Grk Zorba". Autor ove knjige koja je predstavljala osnov za mnogo poznatiji film i balet Mikisa Teodorakisa bio je vrhunski intelektualac encikopedijskog znanja. Knjiga ima duboke motive, ali je njena najveca velicina u idealizujucim opisima zivopisnog grckog narodnog zivota i njegovog sarenila. Mislim da je, ako ne racunamo anticke pretece, Kazancakis najveci pisac Grcke!
18. Samjuel Beket "Cekajuci Godoa". Najbolje delo teatra apsurda. Mozda i drama koja je obelezila XX vek. Besmisao zivota ovde je najbolje opisana. LJudi cekaju nesto neodredjeno bez cega njihov zivot gubi smisao, a posto pricaju sve vreme besmislice, a toga neodredjenog niti ima niti ce doci, jasno je da njihov zivot i nema smisao. Ovo delo je, ujedno, i knjizevna kvintesencija egzistencijalizma. Zanimljivo je da je kod nas predstava "Cekajuci Godoa" bila jedan od najvecih kulurnih dogadjaja socijalisticke Jugoslavije i da je LJuba Tadic kada je video u prvom redu "Ateljea 212." Slobodana Milosevica samo rekao:"Veceras nema predstave. Godo je dosao!"
19. Ovde bih skupa naveo nekoliko avanturistickih knjiga koje su na umetnicki nacin obradile teme o Robinu Hudu, Ajvanhou i kralju Arturu. Rec je o engleskim narodnim legendama koje tamo imaju status poput nasih epskih narodnih pesama o Kosovskom boju 1389. godine ili Marku Kraljevicu. Uz holivudske klasike (starije od 50 godina) i ovakve knjige i romane starije generacije su odrastale, a ja sam, zahvaljujuci ocu, uveden u taj i svet vesterna. Klasicni heroji su bili Robin Hud i njegov nerazdvojni Mali DZon (kao nasi Nikoletina Bursac i Jovica Jez!) kralj Artur, Ajvanho, carobnjak Merlin, kralj Ricard Lavlje Srce, a negativci, naravno, kralj Jovan Bez Zemlje (zanimljivo, u istoriji je bio pozitivan lik, nesto slicno kao i sudbina naseg Vuka Brankovica), serif od Notingema i tako ti uzurpatori narodni neprijatelji i spletkarosi! Naravno, jako sam voleo i "Tri musketara" od Aleksandra Dime, ali tu su vec drugi likovi.
20. Karl Maj "Vinetu". Romanticno opisan zivot hrabrog i neustrasivog Vinetua. Prica idealna za komercijalizaciju putem stripova, filmova i drugih vidova popularne kulture. Naravno, Amerikanci su to vec eksploatisali. Inace, verovali ili ne "Vinetu" je bila omiljena knjiga Adolfa Hitlera!
Dopuna: 26 Jul 2013 16:36
Knjige iz domace knjizevnosti (napomena: pod knjigama iz domace knjizevnosti podrazumevam, naravno, jugoslovensku knjizevnost jer su teme, motivi, poetika i, konacno, jezik, isti):
1. Vladika Petar II "Gorski vijenac". Ako su "Ko to tamo peva", "Maratonci trce pocasni krug" ili "Balkan ekspres" kultni filmovi u domacoj kinematografiji, izmedju ostalog, i po tome sto je svaka recenica citat prepoznatljiv u svakodnevnom zivotu, onda je "Gorski vijenac" domace knjizevno delo njima najslicinije. Sam vladika Petar II nazvao ga je "istoriceskim sobitijem", knjiski moljci ga akademski nazivaju slobodarskim spevom, a za mene je to enciklopedija crnogorskog naroda. Kratak i efektan opis montanjarskog nacina zivota i ideja slobodara. Naravno, to je i delo o licnoj drami usamljenog narodnog vodje koji se koleba jer nema ko da mu pruzi savet i jer mora da sece.
2. Ivo Andric "Prokleta avlija". Ovo delo ima visestruku vrednost kako zbog do savrsenstva razvijene Andriceve tehnike pripovedanja tako i zbog same teme. Andric je, knjizevno gledano, veliki esteta i u "Prokletoj avliji" on je do savrsenestva doveo svoju umetnost pripovedanja. Fra-Radoslav se seca price koju mu je sveze preminuli fra-Petar pricao o zaptu u kome se nasao greskom kada se jednom prilikom obreo u Istanbulu. Opet, iz fra-Petrovog pricanja najzanimljivije su price drugih likova poput poludelog mladica ili onog Jermenina iz Smirne. Prica u prici, kao kada gledas sa prozora preko drugog prozora. Tema je isto zanimljiva, zatvor kao skup raznorodnih ljudi iz vise slojeva i proizvoljnost odlucivanja u jednoj takvoj drzavi kakva je bila Turska.
3. Radoje Domanovic "Stradija". Ja sam ovu satiru koja je vrhunac srpskog doprinosa toj knjizevnoj vrsti citao neposredno nakon agresije 1999. godine i utisak mi je bio vrlo ziv. Dozivljavajuci opise Srbije na samom pocetku XX veka imao sam utisak kao da gledam Srbiju na samom kraju tog veka. "Stradija" se jednostavno ne moze prepricati, ali ako zelite da vidite u kojoj zemlji DANAS zivimo i da se pritom zabavite, a ne da bogoradate i kukate, Domanovica u sake!
4. Branislav Nusic kompletan opus. Steta je izdvajati bilo koje delo ovog srpskog dramskog klasika! Kada sam se prvi put opredeljivao ko mi je omiljeni pisac, to je bio Nusic, a omiljeno knjizevno stivo "Ozaloscena porodica". Nusic nije mrzeo svoje likove, naprotiv, sa simpatijama je opisiva te cifte, provincijalce, sitne duse itd. u isto vreme im se rugajuci i podsmevajuci se. Mozda je najuspeliji komediografski komad "Sumnjivo lice", tipicna srpska palanacka gogoljevstina. Citajuci Nusica dosao sam do zakljucka da se narod u Srbiji XIX veka i narod u Srbiji sada, u XXI razlikuje samo po tome sto je onda bio veci strah od vlasti. Ili je Nusic bio toliko dalekovid da je birao da ismeva nase tipske mane, a ne samo odsjaje jednog vremena, ili smo mi i nakon jednog veka isti i bez sansi da se poboljsamo!
5. Mesa Selimovic "Dervis i smrt". Ulogu glavnog medju srpskim knjizevnim velikanima preuzeo je sasvim zasluzeno Andric, pa i ne cudi sto se prema njemu ravnaju i sa njim uporedjuju mnogi. Iskreno, meni je najslicniji Andricu, kako po stilu, tako i po izboru tema, jedan strani autor, turski nobelovac Orhan Pamuk, ali nema on bas tu dubinu koju ima Andric. Selimovica su poneki zvali "Andric u malom". Ipak, meni je Selimovic jedna autenticna knjizevna pojava i veoma istaknuti intelektualac, lingvista pre svega. "Dervis i smrt" je remek-delo. Licna tragedija pisca prebacena je u XVII vek, u balkansku muslimansku sredinu, u najrigidniji religiozni red u islamu. Suceljavanje pojedinca sa pravdom, sa smrcu, sa presudama, sa vlascu, to je ono o cemu Selimovic ovde pise. I ne samo o tome. Ahmed Nurudin je, slobodno mozemo reci, intelektualac sa teskim izborima u zivotu. Hasan je covek zivota i ovozemaljske dobrote. Mislim da je "Dervis i smrt" od svih domacih romana knjiga koja pokrece najteza i najizazovnija pitanja za ljudski intelekt i psihu.
6. Dobrica Cosic "Vreme smrti". Evo knjige koja je dokaz da izuzetno vredno umetnicko delo moze biti bestseler. Sama tema je izazovna - srpski narod u Prvom svetskom ratu i to detaljno od krunisane glave, kralja Petra I, pa sve do moravskih seljaka. Naravno, uz tipicnu cosicevsku patetiku i tragicne cikluse kojima nema kraja. Cosic je uspeo da spoji epsku sirinu i duboko poniranje u psihu gotovo svih junaka, a ima ih na desetine. Delo je izuzetno poucno. Na prvom mestu, Cosic je izbegao idealizaciju srpskog oruzja i srpskog sela, tendencija koja prati srpske realiste jos od doba Milovana Glisica, pogotovu kada su nasi seljaci u pitanju. Drugo, okamenjenim bistama srpskih vojvoda koje je narod jos za njihova zivota u svom pamcenju postavio, Cosic je dao jednu ljudsku dimenziju. Najzad, Cosic je uspeo da uravnotezi individualnu dramu svojih junaka i kolektivnu sudbinu Srbije koja se kretala u amplitudama od kolektivne klinicke smrti na kraju novembra 1914. godine pa sve do svetski vrednog dostignuca - pobede u Kolubarskoj bitci!
7. Branko Copic "Prolom". Ovaj roman je jedna od prekretnica razvoja jugoslovenskog romana posle Drugog svetskog rata. Dotle smo upadali u zamku socrealizma i zdanovizma, ali je prvoborac Copic prvi probio ustaljene okove knjizevnosti o NOB-u. Copic ima dar da opise svoj narod, narod Bosanske krajine onakvim kakav on jeste. On poznaje zivot i psihu svojih zemljaka u realnosti i svojih junaka u imaginaciji. On pise sa simpatijama o slobodarstvu i tradiciji tog kraja, ali se isto tako smeje i njihovoj zaostalosti i pomodarstvu. "Prolom" je veliko delo za onoga ko voli da sazna nesto o proslosti, a mrzi ga da cita suvoparna naucna dela. "Prolom" opisuje prve dane ustanka u Bosanskoj krajini 1941. godine. Pobija stereotipe o ustanickoj organizovanosti ili o prijateljstvu Srba i Italijana. Nastavak "Proloma" je roman "Gluvi barut", ali odmah treba reci da film sa ovim romanom ima malo toga zajednickog.
8. Dobrica Cosic "Vreme zla". Ovo je najobimniji u seriji Cosicevih romana koji se bavi porodicama Katic i Dacic. Radnja pocinje odmah po stvaranju Kraljevine SHS, a odvija se najvise po mracnim i krvavim tamnicama nase zemlje i u zloglasnoj "Lubjanki". Komunisti zestoko stradaju sto od jugoslovenskog monarhistickg rezima sto u staljinistickim "cistkama". U takvom svetu pucaju porodice, raspadaju se licnosti. Roman se zavrsava obracunom komunista pre pad Uzicke republike u jesen 1941. godine.
9. Miroslav Krleza "Gospoda Glemabajevi". Ono sto su "Bundenbrokovi" (o njima sam vec pisao ranije) za Nemacku, za nas su "Gospoda Glembajevi". Sam Krleza nije za mene neki stilist, ali je genije sirokih interesovanja i veoma istancanog sluha za posmatranje pojava oko sebe. Kada pise o raspadanju nakaradne bogataske odnarodjene porodice Glembajevih Krlezin ton je jasno prezriv prema njima. Knjiga je analiza nemorala, stanja u kome grupa monstruma ima iza sebe bogatstvo, advokate, placene filozofe apologete, ali nema srece i na kraju zavrsava u krvi, kao kod Vilijema Sekspira.
10. Slobodan Selenic "Ubistvo s predumisljajem". Retko dobar primer da je ekranizacija romana uspela. Selenic pesimisticki, kako je razocarano posmatrao ostvarenje utopije u koju je zarko verovao kao mladic, posmatra sukob dve nakaradnosti. S jedne strane imamo propast dekadentne gradjanske porodice u kojoj su odnosi poremeceni i polesni, a sa druge agresivne necivizovane tipove koji su ubedjeni da drustvo vode u srecnu buducnost. Na kraju se Selenic ne opredeljuje ni za koga.
11. Dragoslav Mihailovic "Kad su cvetale tikve". Drug Tito je kultnu predstavuuradjenu po ovoj kratkoj knjizi "iz miloste" zvao "tikvice", a samog autora je pomesao sa njemu izuzetno mrskim Borislavom Mihailovicem-Mihizom koga je zvao "Mikiz". Popularnim stilom i zargonom beogradske ulice u veoma sazetom i efektnom obliku Mihailovic je prikazao atmosferu u Jugoslaviji u doba cuvene "rezolucije" iz 1948. godine.
12. Danko Popovic "Knjiga o Milutinu". Ovu knjigu, kao i "Hajduk-Stanka" u mom selu su citali i seljaci koji su u dubokoj starosti poumirali pre desetak godina. Popovic kao da je ukljucio diktafon i pustio sumadijske seljake da pricaju svoju zivotnu filozofiju. Niko u toj knjizi nije postedjen, ma kakva da se vlast menjala.
13. Dusan Kovacevic "Radovan III". Mozda i najbolja komedija ovog naseg majstora. Podsmeh zaostalosti, vulgarnom tradicionalizmu i primitivizmu ljudi koji su sasvim neuklopljivi u savremeno drustvo.
14. Stevan Jakovljevic "Smena generacija". Nekako mi se uvek iz senke pojavljuje ova knjiga, a cesto je se setim sa zadovoljstvom. Jakovljevic je veristicki pisac, njegovu knjizevnost mnogi su nisko procenjivali, bukvalno na granici feljtonizma i publicistike. U senci i danas veoma popularne "Srpske trilogije" i dokumentaristickog zapisa o aprilskom slomu 1941. godine "Velike zabune" ostala je ova knjiga koja govori o medjuratnom periodu. Zivot jedne porodice, oca i dvoje dece koja su rano ostala bez majke. Sin ubrzo postaje komunista, cerka, lepotica, zaljubljuje se u bratovljevog najboljeg druga. Otac je ugledni profesor matematike, posten covek, njegov rodjeni brat invalid iz Prvog svetskog rata i pripadnik neke misticne sekte. Prava drama pocinje kada taj profesor matematike resi da se ozeni usedelicom iz bogate industrijalske kuce. To je onda sukob dva sveta, jednog oholog i nemoralnog koji se ukrupnjava kartelom sa slovenackim i hrvatskim bogatasima, i postenog i mirnog koji je u kontaktu sa prvim izgubio mir.
15. Mihailo Lalic "Hajka". Drama preostalih partizana u Crnoj Gori koji su ostali na milost i nemilost Crnogorac i Italijana. Divlje klanje i zatiranje tragova i divljoj i nepristupacnoj sredini. Covek se nekada nalazi potpuno opkoljen neprijateljima i bas tu ga more najkrupnije misli i brige.
16. Aleksandar Gatalica "Veliki rat". NIN-ova nagrada znacajno je posrtala prethodnih godina, ali ovaj roman je naisao na dobar odjek. Roman je zanimljiv, brzo se cita iako ima mnogo likova od kojih nijedan nije prisutan od pocetka do kraja. Teme koje su obradjene ovde su svetske, bas kao sto je i "veliki rat" bio svetski. Gatalica je uspeo da poveze ozbiljnost, fantasticne vizije, sarenolikost likova i sredina, ozbiljno razglabanje zivotnih tema i svakodnevni zivot u svetu u to doba. Ima u njemu i nesto od Andrica i nesto od pisaca zabavljaca.
17. Goran Petrovic "Opsada crkve svetog spasa". Ako ne racunamo Cosica koji je vec 40 godina zivi klasik, Petrovic je, po meni, trenutno najveci zivi srpski pisac. NJegova recenica, iako postmodernisticka, je elegantna i smirena. NJegovo pripovedanje je milina pratiti. Mozda "Opsada crkve svetog spasa" nije najbolje Petrovicevo delo, ali meni je nekako prirasla ta knjiga zbo dramaticnosti i blagih promena u pripovedanju koja su neosetna, a opet lelujaju.
18. Milos Crnjanski "Embahade". Iskren odmah da budem ja u globalu ne volim Crnjanskog! Ipak, "Strazilovo", "Lament nad Beogradom", pa na neki nacin "Roman o Londonu", koji, doduse, nisam do kraja procitao mogu da pobude u meni elegicna osecanja. "Embahade" ne spadaju u beletristiku u uzem smislu te reci. To su diplomatski zapisi Crnjanskog. Najupecatljivije zapise za mene je ostavio sa OI u Berlinu 1936. godine kada je bio sekretar kod jugoslovenskog ambasadora u Berlinu, nekadasnjeg socijaliste Zivojina Balugdzica. Crnjanski je voleo fudbal i sport.
19. Miljenko Smoje "Libar". Za sve nas koji i dalje volimo Dalmaciju, simpatisemo Hajduk, ponekad zapevamo "Marjane, Marjane" i sve sto uz to ide, evo jedne lagane knjige, na prvi pogled obicnim recnikom ispripovedane hronike jednog Dalmatinca koji je belezio sta se zbiva i kakve se promene odvijaju u njegovoj okolini. Ustvari, to je hronika jednog specificnog mediteranskog mentaliteta i cudnih naravi ljudi sa mora i krsa. Za nacionaliste: knjigu izbegavati kao DJavo krst, Smoje vas je ismevao gde je stigao!
20. Ovde sam ostavio prostor za neke popularne knjige koje sam citao pasionirano kao klinac. Ove knjige su veoma popularne u nasem narodu i dan-danas, a preko njih se, valjda, i najlakse zavoli knjiga i stekne citalacka navika. Dakle, vec sam spomenuo "Hajduk-Stanka", tu su onda i "Mali pirat", pa "Orlovi rano lete", "Dozivljaji Nikoletine Bursaca". "Salas u malom ritu", "Ne okreci se, sine" i romani iz nase proslosti, a njih su pisali popularnim stilom pre svih Dusan Baranin (kod njega su scene seksa dosta opsirno i eksplicitno opisane) i Slavomir Nastasijevic.
|
