|
Poslao: 23 Okt 2006 17:10
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Najveći ruski dramatičar XX veka napisao je i najbolji svetski roman, a to je ''Majstor i Margarita''. Sukob gospodara i sluge, slučajnosti i sudbine. Leggy, ne zameri što ove podatke lapidarno navodim jer ovaj roman zaslužuje poseban forum, a to mogu da tvrdim i dokažem na mnogo načina. Ova knjiga je klasa za sebe i po sebi. Broj izdanja koje on ima za sobom nije možda važan kao statistika, no to da je ekranizovan, dramazizovan, pretvoren u operu, tv dramu, čak i strip,što je decenijama zabranjivan u zemlji poekla, to je nešto što je malo koji roman doživeo.
Razlog što obeshrabren zastajem pred tvojim zahtevom za dubljim obrazloženjem leži u ćinjenici da sam pregledao pažljivo sve postove i nisam u njima video ni: T od Tolstoja, G, od Gogolja, K od Kamija, Dž, od Džojsa, M od Mihajlovića, itd, itd. Na sreću (?), naši profesori estetike na Akademiji naučili su nas da u umetnosti ne važi kafanska izreka ''O ukusima ne vredi raspravljati'' na koju bi se, u bilo kojoj ozbiljnijoj polemici, verovatno pozvao dobar broj ''forumaša'' braneći ovaj jevtini izbor koji možemo da vidimo do sada; književnost se tumači estetskim zakonima, a o estetici se i te kako raspravlja. Znam da će se na mene obrušiti izvestan broj forumaša, ali - dragi prijatelji - ne zamerite meni, već podjite najpre od sebe. Veoma ozbiljno pitanje postavljeno je u ovoj temi, pa svako od nas ima moralnu obavezu da na njega ozbiljno odgovori...Ili bar , pre toga, ozbiljno razmisli...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2006 19:13
|
offline
- Tamtitam
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Maj 2005
- Poruke: 5224
- Gde živiš: Oslo
|
@Sirius
Potpuno se slazem sa svim sto si rekao ali moram malo da stanem i na stranu forumasa koji citaju, pa makar to bila i laka literatura. Klasicna literatura je kao i klasicna muzika, uvo mora da se navikne na dublja znacenja i drugacije tonove. Svi mi danas imamo, manje-vise, razmazena cula, navikla na spektakl. Jednostavan ritam i laksi tonovi su deo danasnjeg odrastanja.
Mozda je problem u pogresnoj strategiji skolskog sistema. Mozda bi citavo odrastanje danasnje dece trebalo da sadrzi jednu bolje osmisljenu lestvicu razvoja ukusa a ne nametanje klasicnih dela koja 'smaraju' a bez prirodnijeg uvoda u svet literature.
Citanje "Oliver Tvista" posle "Hari Potera" moze kod skolaraca da izazove taj "smor"-efekat a nametanje "Stranca" detetu koje nije zrelo za tu knjigu moze samo da izazove odbojnost prema citanju uopste.
Cula koja vide lepotu se, pre svega, moraju otkriti, a zatim i razvijati i negovati a ceo taj paket lezi u vaspitanju i obrazovanju.
Jos nesto, ne bih rekla da je izbor na prethodnim stranama jevtin a cak da to povremeno i jeste slucaj i u "najjevtinijim" pokusajima se ipak odmaklo od porazavajuce cinjenice da danas jako mali broj ljudi uopste uzima knjigu u ruke. Ali to je neka druga tema.
Nazad na temu. Ja cu je slobodno protumaciti kao "poslednja knjiga koja je na vas ostavila utisak" a to je u mom slucaju dirljiva "The curious incident of the dog in the night-time" Mark Haddona. Pricu nam prica, u prvom licu, petnaestogodisnji autisticni decak Kristofer, koji zivi samo sa ocem jer ih je majka napustila, ne izdrzavsi teret koji je donosio zivot sa "bolesnim" detetom. Kristofer otkriva da je neko ubio komsijinog psa i preuzima na sebe detektivski posao. U traganju za pociniocem polako se pred njegovim ocima otkrivaju tajne ovog sveta: kako funkcionise voz, sa kim se na ulici sme razgovarati a ko je opasan, da li ga otac laze i konacno, najvaznije- zasto ga je mama ostavila.
Ovo je jedna neodoljiva, nezna, tuzna i u isto vreme prica puna zivota o obicnim stvarima i neobicnim filigranskim ljudima kao sto su autisti.
Sigurna sam da su lakoca i naivnost pripovedanja rezultat piscevog teskog rada. Nije lako zaboraviti sve sto znas.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2006 20:51
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Tamtitam,
Sve čestitke za poslednju rečenicu! Znaš, odavno me nije nešto tako pomerilo s mesta. Sve ove godine čitanja i prirodne radoznalosti nataložile su u meni svašta (i dobro i manje dobro), a onda je stigla ova rečenica da me podseti na sve to. Iskreno, i ja bih rado stao na stranu forumaša koji čitaju ''laku'' literaturu jer u tome nema ništa loše, ali sam po navici cepidlačio za recku više. Nama je na jednoj književnoj večeri veliki Pavle Savić (akademik, predsednik SANU, itd, itd) govorio o tome kako čita stripove.
Slažem se s tobom da je strategija školskog sistema pogrešna. Navešću ti primer: predavao sam elitnim gimnazijiskim odeljenjenjma (kulturolozima) organizaciju kulturnih delatnosti. Na jednom času objašnjavao sam situaciju ''teatar u teatru'' (izuzetno retka i dragocena dramska situacija, sa tzv. inkapsuliranom radnjom - pozorištem na sceni). Naveo sam dramu Bulgakova ''Purpurno ostrvo'' i pitao ih da li su je gledali. Nismo...Dobro, da li ste gledali neku njegovu drugu dramu (''Pseće srce'', ''Zojkin stan'', ''Molijer'', ''Majstor i Margarita'')? Nismo...Da li ste čitali nešto od Bulgakova? Nismo... Onda sam pitao ono što mi se poslednje pitalo: da li ste vi č u l i za Bulgakova?
Nismo...
Nije čudo, znamo svi da je ''Srpska trilogija'' izbačena iz literature (ne znam da li je vraćena). Nadam se da ova digresija (offtopic) neće smetati kolegi moderatoru, jer ilustruje celu ovu temu.
Naravno da na prethodnim stranama ima i dragocenih primera, daleko bilo da je sve ovde jevtino, ipak smo se mi na MC pokazali , bar do sada.
Za kraj: drago mi je da te '' vidim'' posle dužeg vremena, a evo i za tebe jedne rečenice koja je mene, pre izvesnog vremena pomerila; nadam se da će biti vredna tvoje pažnje.
Sreo sam jednu osobu zbog koje sam pre nekoliko godina hteo da spalim sve ladje, srušim sve mostove, kao i ona. Pitao sam je, kao u pesmi Marije Šimoković: kako si, moja najlepša prošlosti? Ona je odgovorila: ''Isto...'' Dobar povod da se dugo ćuti ...ili napiše roman.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2006 20:52
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Ja jos nisam sigurna da li je Sirius pisao ovaj post direktno za ovaj topic ili je ovo "odnekle" prebaceno.
Za mene je bolje citati ista nego nista. To bi bio neki moj stav.
A sada ko i zasto cita - to mogu da budu razliciti razlozi. A sto neko cita klasiku a onaj neko drugi ne, pa to je stvar izbora. Klasika je inace teza za citati, pogotovo srednjoskolcima. Mislim da bi izbor knjiga kao sto su Ana Karenjina, Braca Karamazovi, Rat i Mir, ... ne mogu sada da se sjetim sta je jos na skolskom repertoaru, trebaju da sacekaju psihicko sazrevanje ucenika, da bi ih ovi u potpunosti (ako je to uopste moguce) ili recimo bar bolje shvatili. A sad opet sto Sirius smatra da je Majstor i Margarita, najbolje djelo ikada napisano - i to je fino, sigurna sam da ima istomisljenika i na ovom forumu, ali da ga forsiras preko cjelokupne svjetske knjizevnosti, malo je i nezahvalno a bome i hrabro.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2006 21:44
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ella, kad bih mogao da navedem deset najboljih knjiga svetske književnosti, i tada bih se osećao kao Buridanov magarac, tako da stoji tvoja kritika. S obzirom da superlativ naj...obično rezervišemo samo za jednog, ovde sam se opredelio za Bulgakova. Možda bismo svima nama olakšali ''muke'' kada bismo malo podelili temu - recimo, najbolji domaći roman za mene je ''Travnička hronika'', najbolji američki roman je ''Trkači olovnih nogu'', najbolji...ali, tema je ovakva kakva je. Inače, tekst je pisan baš za ovaj topic, a ja molim sve kolege da mi ne zamere na digresiji (offtopicu) jer sam hteo da ilustrujem svoje (siguran sam - ne samo svoje) dileme vezane za ovakve izbore i čitanje uopšte. Da dovršim: u četvrtoj godini gimnazije čitali smo (i analizirali!) ''Rat i mir'', a sada ne mogu ni da zamislim da bi to neko otrpeo. Draga Ella, ne zameri digresije profesoru koga su učenici oslovljavali sa ''ti'', a poslednjeg časa jedna generacija ustala je i popela se na klupe...''Društvo mrtvih pesnika'' gledali smo na času kao ''obaveznu'' lektiru.Vredelo je...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2006 23:47
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Sirius ::... u ćinjenici da sam pregledao pažljivo sve postove i nisam u njima video ni: T od Tolstoja, G, od Gogolja, K od Kamija, Dž, od Džojsa, M od Mihajlovića, itd, itd. ...
...u ovoj temi. Ali zato nisi primetio ni da postoji ova , na primer...
A ukucaj slobodno u Pretragu "Tolstoj" ili "Kami"... ili "Margarita"...
...
"...onaj koji trazhi, nalazi".
Povrh svega, iz prvog post-a ove teme, koju je otvorila Ella, dâ se zakljuchiti upravo sledece:
Tamtitam ::... Nazad na temu. Ja cu je slobodno protumaciti kao "poslednja knjiga koja je na vas ostavila utisak"
Pretpostavicu da su ti u nepreglednom moru tema i post-ova bash ta i bash taj promakli?  A Pretraga je visha matematika...
Da pecnem i ja, da znash da se Drushtvom ne izvlachi tako, iako je pokushaj dooo-bar! 
I da citiram jednog dragog mi profesora: "Jedino se o ukusima i mozhe raspravljati".
No, zalud, jer jesu razlichiti, i ako je neshto dobro, ne mora se svakom svideti. Chak i ako je "dokazano" kvalitetno. Na primeru klasichne, neko ce recci "skidam ja Mocartu kapu, ali vishe volim metal". Temperament, energija, iskustvo svakodnevice, razloga je mnogo. A neko ce sâm imati "razlichite ukuse", pa ce voleti i klasiku i metal.
Treba li napomenuti i da je pozheljna raznovrsnost, jer se i "ukus" tako gradi, jer je tako moguce uvideti kvalitet i napraviti razlike, i jer bivamo u stanju razumeti, bolje, sebe i druge..?
Shta je za nas lichno od znachaja, ne mozhe nam niko drugi odrediti. Moguce su smernice, chesto i potrebne, da, ali izbor i odluka samo nashi.
I o ovome svemu mozhe po roman, pa da skratim:
manje propovedi, vishe pazhnje, a ako je do ukazivanja na vrednosti - citat, za primer (u odgovarajuci topik, naravno), ili naslov i obrazlozhenje ovde, pa kome se svidi - prochitace knjigu.
P.S. ja lichno nikad nisam smatrala da treba ikom da preporuchim ili ne "Anu Karenjinu" ili "Stranca", npr, iz prostog razloga shto se te knjige chitaju kao obavezna lektira. Trebalo bi, dakle, da ih je svako prochitao, i vec zna i da li mu se svidjaju ili ne 
Nisam chak ni "Tihi Don" pominjala na forumu, iako sam delo "progutala", jer, kao shto rekoh, ko je chitao, zna... a shta recci onome ko je odustao samo zbog obima dela? i tako...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2006 01:42
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Dug je zhivot, dug je minut, iza mene pet dugih dana...
Budem li vishe figurativna, postacu nebulozna...
ali volim i da iznesem stvari na chistac, logiku i argumentaciju, pa ako treba i slovo po slovo...
diskusiju, ako je kvalitetna.
Ako cemo da caskamo, mozhemo u Zabavi, Blogovima, uz kaficu; ako potezhemo Knjizhevnost, Velikane, Znanje, onda ne tek tako. I ne volim preslishavanje. I kad se neko postavi iznad svih, a onda ne mora neko od nas da bude bash u pravu za sve... Odnosno, ne mozh' to tako: prvo opleti, pa onda nije bitno Niko od nas i nije uvek 100% u pravu, i nije u tome ni poenta. Mada procenti mogu biti bitni 
/offtopic
povodom tastature:
strana je
i valjda nije najbitnije kako, nego shta
Pozdrav 
P.S. to po onom, ko se macha lati, od macha i gine  figurativno
Dopuna: 24 Okt 2006 1:42
Sad se setih jedne knjizhice koju prochitah pre skoro 2 godine... (ne, nije to poslednje shto sam prochitala ) S obzirom na to da je "zavrshila" kao poklon nekome, bicete uskraceni za citate (mozhda je i bolje, jer je kratka; od mene, ovog puta, neshto drugachije, je l' te ), osim sledeceg:
"Shta je poezija?" - upita sveshtenik.
"To je neizreciva tajna" - odgovori Juko.
"Jednog jutra na prasak lonca s vodom proklija u glavi zrno poezije, probudi dushu i podari joj svoju lepotu. To je chas kad se kazuje neizrecivo. Trenutak za putovanje stojeci u mestu. Trenutak kad chovek postaje pesnik.
Nishta ne ulepshavati. Ne govoriti. Gledati i pisati jedan haiku.
Jednog jutra se probudish. Vreme je da se povuchesh iz sveta da bi te on bolje iznenadio.
Jednog jutra nadjesh vremena da gledash sebe kako zhivish."
-> Maksans Fermin: "Sneg".
Zato shto je krhka, slozhena i laka kao pahulja snega.
Zato shto neki glume... zhive...
...neki hodaju po zhici...
"Juko Akita je imao dve strasti.
Haiku
I sneg."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2006 15:28
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Sirius
Nasa ti je Orhideja "cudna" cvjecka.
Ne mrzi nju da ti napise i citav esej ako je potrebno samo da skontas ono sto u tom trenutku ne vidis. 'Ce ona da nacrta sliku pa i da je oboji. Sve sto je potrebno, nju ne mrzi ... ima strpljenje svetice ...
Black Orchid
Za ovo --->
Black Orchid ::Zato shto je krhka, slozhena i laka kao pahulja snega.
Zato shto neki glume, neki zhive...
...neki hodaju po zhici...
A neki samo prezivljavaju ... i sretni si su sto mogu i toliko ...
Treba znati i odglumiti. Ne moze svako ni da bude dobar glumac. Ako ubjedis ljude oko sebe da si stvarno to sto se predstavljas da jesi, oni ti povjeruju i smatraju te za takvog ... nije lako.
A hodanje po zici ... too painful if you ask me.
But then again, sometimes is worth the risk.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2006 17:27
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Ella...
ovaj, potpis ti je super
Nego, gluma i hod po zhici... pravo si rekla...
No... prochitash li knjishku (nisi jos, je l' da?), dobija komentar jos po neku dimenziju Ovo gore je vishe metaforichno, a u knjizi bukvalnije, sa metaforom iza zavese, jednostavno, a nije, ili opet jeste, a mi zakomplikujemo K'o ja sad ovu rechenicu, al' znam da si me razumela
Bit' ce da je "...kao pahulja..." dovoljno
Kao haiku...
Ili kao japanski ideogram, jedna slika, desetina znachenja.
U par poteza recci sve.
Kada je potreban esej, chija je nesavrshenost?
Ne, nije pravo pitanje.
Kad dete nacrta zmiju koja je progutala slona... pa makar i lichila na sheshir... i od posmatracha zavisi... shta ce videti...
Ta neki ne shvate nikada... a ni dete ne slika umeshnije...
Ko makar nakon treceg "sheshira" razume Sliku - divno !
(Znachenje je s one strane, a oni su zakorachili...)
|
|
|
|
|
|
Budi malo figurativna, ne mora sve baš u tančine, dug je bio dan. Važno je da razgovaramo, a da li će neko od nas baš apsolutno biti u pravu za sve, stvarno nije važno. Naravno, važno je i čitati. Pozdrav, iskren i kolegijalan.
