Procitali ste skorije i zelite da preporucite?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoji izvjestan broj knjiga koje moram iznova procitati u pravilnim vremenskim intervalima...''Covjek koji se smije",Viktor Igo-imam osjecaj da je pisac zivio hiljadama godina.Nemoguce je sazeti fabulu neozlijedivsi je pritom.Moracete se osloniti na moju rijec...
Dalje,''Godine koje su pojeli skakavci'',od Pekica.Pred navalom informacija iz toliko naizgled udaljenih sfera,koje se uz britki sarkazam slazu u kompleksnu cjelinu...Kao da se smanjujem i smanjujem i smanjujem...Ako ste citali ovog velikana znacete zasto sam se osjecala tako beznacajno.Usudjujem se reci da ovdje nadilazi i samog Dostojevskog,sa ''Zapisima iz mrtvog doma''.(ovim cu vjerovatno inicirati polemiku.)Inace,Dostojevskog postujem kao stvaraoca,koji je za mene vise od pisca,uz kog sam naucila da razmisljam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Andjeli i demoni" od Dena Brauna.... Knjiga je vrlo zanimljiva....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Nije to nista strasno", Dzulijan Barns... Nenormalno inspirativno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vec sam upozoravala, a evo opet cu, dodajte par rijeci o knjizi. Kazite zasto je "zanimljiva", "dobra" ili inspirativa". Imajte na umu da ni definicije nisu iste za svakoga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onda da dopunim... Kao što rekoh, "Andjeli i demoni" ... Radnja je vrlo komplikovana, a i čini mi se da kako se više i više čita, to se povećava tenzija i zamršenost radnje... I naravno, do poslednje stranice ne znaš ko je glavni iluminator ( da biste znali o čemu pričam potrebno je pročitati knjigu... ) a onda se na kraju ispostavi da je neko, za koga nikad ne biste rekli da jeste...

I za kraj:OBAVEZNO JE PROČITAJTE...

Mislim da se nećete pokajati...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Braća Karamazov! Mozda i najbolja knjiga Dostojevskog. Bije bitku sa "Zločinom i Kaznom" za prvo mesto. Naime i u ovoj knjizi Dostojevski obrađuje zločin i psihološko stanje okrivljenog. To je ono po čemu je sjajni ruski pisac prepoznatljiv. Tri brata - sva trojica sinovi razvratnog oca. Dvojica ga mrze a treći ne moze da ga mrzi. Prica o ljudskim karakterima, povlači pitanje: da li je vaznija Inteligencija ili Dobrota srca? Roman o zlim strastima, pomami, zudnji, sveprisutnoj zabludi i sa druge strane mirnoći duše i dobroti srca, duhovnom razvoju i pokvarenosti čak i onih koji bi trebali da su stožer dobrote i primer za druge (deo sveštenstva).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::Haled Hoseini je avganistanski lekar, radio je po humanitarnim organizacijama po svetu, i sad je napisao dve knjige. Prva, Lovac na zmajeve, govori o odrastanju decaka i pruza musku stranu price zivota u zemlji u kojoj je vec decenijama rat, a Hiljadu cudesnih sunaca je prica o odrastanju devojcica i zenskom principu u tom istom Avganistanu. Rat je sve vreme pozadina: Rusi, mudzahedini, talibani... Za sve to vreme tece zivot. "Hiljadu cudesnih sunaca je nezaboravan portret jedne ranjene zemlje i istinski dirljiva pripovest o porodici i prijateljstvu. Istovremeno prelepa i teska, prica o jednom nemilosrdnom vremenu, nesvakidasnjem prijateljstvu i neunistivoj ljubavi."

Muskoj populaciji preporucujem prvo Lovca na zmajeve, a zenskoj Hiljadu cudesnih sunaca. Cita se u jednom dahu. Da je tesko, tesko je, da je lepo, prelepo je.

Dugo me neka knjiga nije ovoliko potresla kao Hiljadu čudesnih sunaca. Kakav pakao od zemlje! Setila sam se da je udarna vest bilo sovjetsko povlačenje 1989. i lažna nada koju je ona mogla da podstakne samo kod neupućenih. Talibanska diktatura je zaista vrhunac varvarstva u modernom svetu.

Citat:Marijam je toliko toga želela, u tim poslednjim trenucima. Ipak, dok je sklapala oči, preplavio ju je osećaj sveobuhvatnog mira, a ne žalosti. Pomislila je kako je došla na ovaj svet, kao arami jedne bedne seljanke, neželjen stvor, žalostan, nesrećan slučaj, korov. A ipak, odlazi sa sveta kao žena koja je volela i koju su voleli. Ostavlja ga kao prijateljica, pratilja, čuvar. Kao majka. Napokon neko. Ne. Nije tako loše, pomislila je Marijam, što će ovako umreti. Nije tako loše. Ovo je smislen kraj za slučajno začet život.
Marijamine poslednje misli bile su reči iz Kurana, koje je tiho prošaputala.
(...)
"Klekni", rekao je taliban.
(...)
"Klekni ovde, hamšira. I gledaj dole."
Poslednji put, Marijam je učinila kako joj kažu.

Dopuna: 13 Feb 2009 1:25

Moja najnovija preporuka je "Vikend" Bernharda Šlinka. Dok se prethodni roman "Čitač" bavi nacističkom prošlošću, "Vikend" je neka vrsta epiloga terorističke prošlosti nemačkog društva, one koju je obeležila grupa Bader Majnhof, kasniji RAF. Nemački kancelar potpisuje odluku o pomilovanju trojice poslednjih terorista osuđenih na dugogodišnju robiju. Jedan od njih je glavni junak Šlinkove priče. Posle dvadesetčetiri godine u zatvoru izlazi napolje i sreće se sa starim prijateljima iz mladosti. Provode jedan vikend zajedno u letnjikovcu na selu: svako od njih ima sopstvenu životnu priču i izvesna pitanja na koja traži odgovore.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamtitam ::Naisla sam na pravi mali biser "za citanje u busu".

Knjiga se zove Q&A, indiskog autora Vikas Swarupa a govori o siromasnom decaku koji je dobio glavnu premiju na kvizu "Zelite li da budete BILIoner?" (u indiskim rupjama) i koji je odmah posle kviza uhapsen pod optuzbom da je varao.
Cela optuzba je podignuta da glavni sponzor ne bi morao da isplati premiju a sto mu se moze, jer na pocetku 21.veka Indija je sve, samo ne gandijevska zemlja. Puna je korupcije, vladavine jacega, teskog raslojavanja, siromastva i policije na "vrhu lanca ishrane".

Uzasno je zanimljiva analiza pitanja i odgovora kroz koju prolazi decak sa svojom advokaticom:
"Ne, ne znam ko je bio prvi covek na Mesecu, ali znam kako se zove prvi pirat DVD filmova u Indiji..."

Ne pitajte me za dalje, stigla sam tek do pitanja za 1 000 000.


Eh, da bezbriznih dana!
Dobro je da dalje nisam pisala, jer je ova gornja preporuka u poslednje vreme i tako avanzovala u spoiler!

I mozda bi mi Ella zbog toga cak i izbrisala post. E, da .. ovo za spolier je bila ironija!

Ne volem:
Kada film oduva knjigu. Pravo jacega?
Kada para uradi cak i to da knjiga mora da promeni naslov!!

Potrosacko drustvo! Konzumenti!
Grrrrr

Evo sta se desilo:
Danas me u knjizari mal' shlog nije strefio kad sam videla knigu Q&A koja vise nije mogla da se prepozna!
Zbog ogromnog uspeha filma Slumdog Millionaire, knjizi Q&A su promenili ime! Guess what? Sad se zove "Slumdog Millionaire"!
Da, to je ta knjiga po kojoj je snimljen film, ali pobogu, sto je previse, previse je!

Nisam smela ni da zavirim u nju, mozda bih otkrila da su iskidali stranice koje nisu filmatizovane

Nista ja vise ne citam sto je mladje od mene. Znaci samo praistorijsku klasiku! Ovakve manipulacije nisu za mene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Из Русије с љубављу", Виолете Милићевић, занимљиви путописи.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitam prvi roman nigerijskog pisca Činua Ačebea koji je konačno, posle pola veka od njegovog pojavljivanja na engleskom Things Fall Apart, 1958, preveden i na naš jezik, pod naslovom Svet koji nestaje (Dereta, Beograd 2008-). Zanimljiv je kao romansirani dokument o tradicionalnom načinu života Ačebeovog naroda Ibo i njegovoj dezintegraciji u periodu britanske kolonijalne uprave.

Glavni lik u ovoj pripovesti je Okonkvo, ambiciozni sin neambicioznog i, po svim plemenskim merilima, neuspešnog prezaduženog oca. Sin mora da plaća i vraća dugove, u materijalnom i psihološkom smislu. Zbog ogromnog tereta na svojim plećima (briga o majci i sestrama) i kompleksa oca, Okonkvo izrasta u hiperozbiljnog i takmičarski nastrojenog čoveka, koji prezire ispoljavanje emocija nežnosti, ljubavi i tuge kao znak slabosti. Ali zato veoma često i lako ispoljava bes i nezadovoljstvo, tuče neposlušne žene i decu za najmanju sitnicu. Pošto je ostvario materijalni položaj, moralni ugled i titulu u svom selu, on postaje žrtva svog ličnog boga, či - na pogrebu jednog od najuglednijih plemenskih staraca omaškom ubija njegovog sina.

Citat:"Bilo je sasvim jasno da njegov lični Bog ili či nije predodređen za velika dela. Čovek nije mogao da se izdigne iznad onoga što je bilo suđeno njegovom čiju. Izreka koju su ponavljali starci - da ako čovek kaže "da", to isto učini i njegov či - nije bila tačna. Okonkvo je bio čovek čiji je či rekao "ne" uprkos onome što je on uporno ponavljao."

Običajnopravna sankcija za takvo ubistvo je napuštanje sela na sedam godina. Okonkvo sa svoje tri žene i jedanaestoro dece vraća se u majčino selo i tamo, uz pomoć uglednog ujaka i rodbine po majčinoj liniji, počinje od nule. Vremenom prosperira, materijalno i moralno, ali se situacija počinje menjati iz osnove zato što pristižu belci koji šire svoju hrišćansku veru, običaje i pravila. Prisustvo i aktivnosti stranaca unose razdor u grupu. Okonkvo je predstavnik radikalne domaće struje koja želi obračun i proterivanje belaca, uništavanje njihovih bogomolja i sankcije protiv izdajnika tradicionalne vere i običaja. Odriče se svog sina koji je njegova sušta suprotnost, po Okvonkoovim merilima, slab i nemuževan muškarac, slika i prilika dede neradnika i gubitnika, i koji prilazi hrišćanskim otpadnicima iz plemena.

Posle sedam godina izgnanstva, Okonkvo se vraća u svoje očinsko selo i uočava da se stanje radikalno izmenilo. Belci su se ušančili, imaju crkvu, školu, sudske organe i stalno regrutuju domaće ljude, plaćenike, da rade za njih, a protiv tradicionalnih plemenskih interesa. Starci i plemenske starešine su pometeni i nesložni: stara moralna pravila više nisu dovoljna, istiskuju ih nove vrednosti zasnovane na trgovini s belcima - novac i nasilne metode tuđe uprave. Okonkvo se sam suprotstavlja "novom poretku", ubija jednog sudskog glasnika i okončava život na najgori mogući način - vešanjem. Samoubistvo je "zločin protiv Boginje zemlje. Čoveka koji ga počini ne sahranjuju njegovi saplemenici. Njegovo telo je nečisto i mogu da ga dodirnu samo stranci."

Postoji i site posvećen tzv. konstrukcionističkom interaktivnom učenju i književnom tumačenju ovog romana u virtuelnom okruženju sela Umuofia.

http://www.literaryworlds.wmich.edu/umuofia/umuofia.html

Činua Ačebe je 2007. dobio Bukerovu nagradu za životno delo.