Procitali ste skorije i zelite da preporucite?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tumacenje ubistva-Dzed Rubenfeld...

Zaboravite sve sto ste do sada znali o Frojdu,Jungu,Hamletu i skrivenim devojackim zeljama...

U drustvu svog tadasnjeg ucenika Karla Junga,Sigmund Frojd je 1909.godine prvi i jedini put posetio Sjedinjene Drzave i odrzao niz predavanja o psihoanalizi na univerzitetu Klark,u Vusteru i Masacusetsu.Pocasni doktorat koji mu je Klark dodelio postao je jedino Frojdovo za zivota steceno akademsko priznanje.Uprkos tome sto je poseta bila izuzetno uspesna,Frojd se narednih godina ponasao kao da je u Sjedinjenim Drzavama imao nekakvo traumaticno iskustvo.Nazivao je Amerikance divljacima.Optuzivao je Amariku za bolesti koje su ga mucile i davno pre 1909.god.Frojdovi zivotopisci nisu mogli da proniknu u ovu tajnu,i pitali su se da li se u Americi desio neki nezabelezen dogadjaj koji bi mogao opravdati njegove neobjasnjive reakcije.

Godine 1909.Sigmund Frojd je,sa svojim sledbenikom i najopasnijim protivnikom Gustavom Jungom,stigao u svoju prvu posetu Sjedinjenim Americkim Drzavama.Po povratku u Bec retko je govorio o tom putovanju,ali je sve do kraja zivota Amerikance pominjao kao ''divljake''
Sta li je to zadesilo ovog velikog genija na tim dalekim obalama.?Nadahnut tim pitanjem o kome se raspravlja sve do danas Dzed Rubenfeld je stvorio uzbudljiv triler s izvanredno vodjenim zapletom i nekim neodoljivim sastojcima,U rasponu od sekspirovskih mozgalica pa do psiholoskih zagonetki.
''Tumacenje ubistva je stivo koje se ne ispusta iz ruku,jer nas od pocetka privlaci zapletom i likovima,ali i idejama -citavom istorijom ideja.Ovo je triler koji ce vas podstaci da preispitate sve sto ste znali o Frojdu i o Hamletu.Tacnije,mozda cete ga i ispustiti iz ruku,ali samo da biste razmsljali o njemu''

Metju Perl...

Jedne vrele avgustovske veceri 1909,Kad se Sigmund Frojd iskrcava s parobroda Dzordz Vasington,u pratnji svog sticenika i suparnika Gustava Junga,na suprotnoj strani grada prelepa mlada zena pronadjena je obesena-isibana,unakazena i zadavljena.
Sledeceg dana jos jedna lepotica,buntovna naslednica koja podjednako prezire visoko drustvo i svoje avanturi nesklone roditelje,jedva je umakla ubici.
Nora Akton ne moze da se seti nicega o tom pokusaju ubistva.Pozvan da joj pomogne,mladi doktor Stratam Janger,jedan od vodecih psihoanaliticara u Americi,moli Frojda da ga provede kroz izazov rasplitanja misterije koju je pred njega postavila ova mlada zena,zrtva histerije,cija je porodicna proslost komplikovana podjednako kao i njegova.
Dok se Frojd brani od Jungove zavisti i zavere kojom je ovaj namerio da ga unisti,Janger je upleten u podjednako uzbudljivu avanturu sa spletkama,prerusavanjem i dubokim podzemnim tokovima ljudske svesti.

Tumacenje ubistva...je fikcija,od pocetka do kraja,ali takodje sadrzi brojne istinitosti.Zagonetka ubistva,koja cini srce knjige,jeste delo maste,kao i zlokobni planovi da se sprece Frojdova cuvena predavanja na Univerzitetu Klark.Skoro sve ostalo je zasnovano na cinjenicama.

Svima onima koji vole ovaj ''zanr'',toplo preporucujem da procitaju ovu knjigu !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sputnik ljubav-Haruki Murakami
Idemo da krademo konje-Per Petesun
Alijas Grejs-Margaret Atvud

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Ganfdaaaalf, pliiiz!

Pa samo ta prva knjiga je zasluzila citavu knjigu o sebi a ne samo naslov i pisca.
A i druga. Dobila je neke silne nagrade...a zasto?
Trecu ne poznajem. Moze li to malo da se elaborira, molim?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sputnik ljubav-Haruki Murakami

Prica o neuzvracenim ljubavima,O Japanu,zatim Haruki doda malo nadrealnog i na kraju ostanem da se pitam kako,sta,odakle.U ovoj knjizi ima dosta detalja koji su tu da nas zagolicaju i ima nedorecenog pa tako mastajuci citalac moze da zavrsi pricu ili ne izbor je svakako na nama.Pise o realnom i jednostavnom a ipak to ispadne misticno i carobno.
I tako svaka njegova knjiga koja je prevedena na srpski osim Igraj,igraj,igraj koju nisam procitala.

Alijas Grejs-Margaret Atvud

Roman smesten u 19.vek,pisano po istinitom dogadjaju.O sluskinji osudjenoj na dozivotnu robiju.O zlocinu ali ovo nije tipican detektivski roman.O patnji,borbi,ljubavi.

Idemo da krademo konje-Per Petesun

Nisam procitala do kraja....Ali toplo preporucujem.Kad procitam napisacu koji redak.

Eto dala sam sve od sebe,mada mi ovo ne ide najbolje.Pozdrav za sve ljubitelje knjige

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pola žutog sunca, roman Čimamande Ngozi Adiči

Postkolonijalna literatura spada u moje književne ljubavi. Posle romana Činue Ačebea naišla sam slučajno na roman mlade nigerijske književnice (r. 1977.), neku vrstu porodične sage, koja je smeštena u dramatični period građanskog rata u Nigeriji i proglašenja nezavisnosti Republike Bijafre (1967-1970). To je priča o najvećoj humanitarnoj katastrofi u svetu posle Drugog svetskog rata i stradanju naroda Ibo. Mnogo sam saznala o kontekstu složenih nigerijskih problema posle sticanja nezavisnosti, antagonizmu između severnih i južnih pokrajina, složenoj etničkoj situaciji, odnosima između većinskih naroda Hausa, Joruba, Ibo i mozaika manjinskih grupa, te manipulaciji unutrašnjim oblicima "tribalizma" od strane velikih sila - Velike Britanije, Francuske i Sovjetskog Saveza. Bila sam dete u vreme ovih događaja, ali pamtim strašne slike iz izbegličkih logora, naročito slike dece koja jedva stoje na štapićastim nogicama sa stomacima kao lopte. Dece sa užasno starim očima. I njihovih majki. Njihova bolest se zvala kvašiorkor - ibo izraz za glad od koje se pada u apatiju i umire.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trazila sam u biblioteci predlozene naslove,naravno nemaju nista sa spiska od desetak knjiga...I onda na polici spazim ''Roman o Londonu" od Crnjanskog,i rijesim da ga procitam nanovo.Oci mi se mute na svakoj stranici.Ljubav u njenom najcistijem obliku,bezuslovna i samodovoljna.Zamisljam stasitog kneza Rjepnina i Nadju.I taj svijetao ponos u ocima.Svaki pisac moze imati slicnost sa nekim drugim,ali Crnjanski se ne da cak ni plagirati,toliko je osoben.
Dajte jos predloga!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кад си код Црњанског.

"Кап шпанске крви"

Ако ниси прочитала, завидим ти на првом читању.

Dopuna: 10 Apr 2009 21:56

Баш је добра; уколико ово 'баш је добра' има икаквог смисла у вредновању.
Ово 'баш је добра' ме подсети на један случај који ми се догодио у библиотеци. Наиме, једна старија госпођа, бакица такорећи, чувши ме како од библиотекарке, ретко образоване жене са којом врло често коментаришем прочитане књиге, дакле, чувши ме како по ко зна који пут потражујем Црњанског, прокоментариса како ми млади, притом не знам из ког разлога се ја осетих прозваним, не знамо да ценимо Црњанског! Бакица је притом заузела такав славодобитан став да сам помислио да ми је то рекао сам Црњански лично. Ма, да је ти био неко млађи, па свашта би му рекао, али овако... Разоружала ме је и њена љубав према великом Црњанском. Морам да признам да сам био и затечен бакицином изјавом. Питам бакицу, а да та моја љубопитљивост не изгледа непристојно, да ми каже какав је у ствари Црњански, зашто је толико добар, а бакица ми рече :"Црњански је тако...тако... тако диван!" И још одужи акценат на И преко сваке мере.
Е сад, да не бих и ја дао једну такву штуру оцену Црњанског, рећи ћу ти шта је то што Црњанског чини оним што он јесте - велики песник. Ово песник има посебно значење.
Црњански је један од ретких писаца који је прикупљање књижевне грађе схватио као тежак рад, што он и јесте. Није довољно познавати историју у тој мери тек да знаш да је постојао тамо неки Лудвик и да га само на основу тога уведеш у дело, или да знаш да је ту и ту постојао, или још постоји дворац у којем је тај Лудвик I живео. Мајстор као Црњански познаје и киселкаст мирис коњске балеге у штали краљевске ергеле која тако воња зато што се коњи напасају искључиво детелином посебне сорте чије је семе у ствари поклон лорда, неког тамо, кој је Лудвиков даљи рођак по очевој линији.
Не може мајстор као што је Црњански да дозволи себи да Maria Dolores Poris y Montez, његова хероина, не буде лепотом достојна Њ.К.В. Лудвика I. Остварио је, у карактеризацији лика Марије, веома занимљиву именску карактеризацију - Maria Dolores Poris y Montez. Чак и да не знаш како се изговара, име делује моћно, краљевски. Спој га ако можеш са неким Милорадом из винограда, чик!
Социјалну карактеризацију је Црњански остварио на један суптилан начин, индиректно, јер каква то може бити особа, која својом појавом изазива страхопоштовање, која је спремна на бестидну манипулацију, макијавелистички однос према свему и свакоме, без имало скрупула, без изузетка. То је неизречно од других, то се види у ставу којим остали ликови прилазе Марији. Хладан кип од алабастера, дијамант који исијава лед, проклето лепа, неко ко се жели без потребе поседовања. Потребу искључује страх. У перцепцији читаоца се лик Марије Монтез остварује у убеђењу да она презире и самог читаоца, она буди мазохизам у читаоцу. Атмосфера која прати лик Марије је bizarre коме је компатибилна једино naif младог Валерштајна. Тај однос је метабизаран јер је бизаран самој Марији, она ни њега не воли. Директну карактеризацију Црњански остварује тенденциозно, али с мером, у нивоу приказане предметности. Маријин пас је пасмине дога (Фројд би имао штошта да каже у вези тога), она носи нож, јаше као мушкарац, све указује на амазонски тип жене, са дозом егзотичности што даје суматраистичку димензију. Номад је, сама, а опет рањива, али само кад она то хоће. Спремна је да се жртвује, али не за идеју; њена жртва има смисла само у прагматичности. Типично женски.
Ето, ово ти је само део онога што вреди код Црњанског. На неком часу анатомије ово би било сецирање само малог ножног прста, нокта, заноктице тела књижевног проседеа Милоша Црњанског. То тело је Колос у књижевности којем се приступа са страхом и трепетом.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da,citala sam.Da ne znam da je on pisac,pomislila bih da to mora biti zensko,otkuda takav uvid u Mariju Montez?Inace,TiSi,podsjeti me na moju davnu zelju-da mi neke omiljene knjige neko obrise iz pamcenja,pa da ih opet,po prvi put,citam.Eto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Оно беше минијатура, цртица, осврт на лик Монтезове на основу елемената који су у ствари један од метода карактеризације неког лика. Ето, онако; нешто што би заинтересовало потенцијалног читаоца. Што би га навело, да не кажен приморало, да прочита дело. Књигољубље је порив који се не може сузбити, само је понекад потребно га каналисати (ово 'каналисати' је несрећно изабран, потпуно непоетичан израз). Надам се да се слажеш са мном кад кажем да читаоци не бирају књиге, већ књиге бирају читаоце.
Ето ме доцније. Oбавезе!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po ko zna koji put prelistavam ....Pamfleti i pisma...Žan Pol Kurije.Mislim da to uvek čitam kad sam u nekom svetu koji nam čini nepravdu,čini nas nesretnim,neda nam da odahnemo,da dahnemo,sa svih strana samo nas proganjaju i samo nešto traže.Eto onda malo skoknem do tih groznih ponekad nerazumnih redaka Kurijerove knjige.Moguće da u podsvesti postoji želja da sebe još više izmučim nebi li ponešto još shvatila.