Procitali ste skorije i zelite da preporucite?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sorelag, jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одмах да ти кажем, драги мој - ако ниси читач, не почињи. Ако црвениш пред библиотекарком кад враћаш књигу, ако си заборавио где је одељење ''за одрасле'', ако ти у чланској карти пише да је датум враћања последње књиге коју си позајмио истекао још 2009.(да не кажем - 2008-), онда немам шта да ти препоручим за читање.
Још ако ниси из речника, енциклопедија и осталих ''дебелих'' књига (Ана Карењина, Рат и мир, Америчка трагедија..) повадио одавно, одавно осушене листове које си још у основној школи скупљао за хербаријум, ако ти је култура још увек ''друштвена надградња'', а не база, е па онда - не читај ни следеће редове.
Не читај и ако си САМО ЧУО за Маркеса! То је као да си ЧУО да је 2. светски рат завршен, да постоји рупа на саксији, да у Букурешту има Румуна и у Београду избеглица.
Ако си прочитао неку Маркесову књигу, а неким случајем ти промаче ''Хроника најављене смрти'', запитај се знаш ли шта је модерно књижевно дело. Ја дело читах преведено као ''Кроника најављене смрти''.
Маркес не само да је разбио макроструктуру дела, већ је у дефабулацији отишао дотле да је довео у питање установљене норме класификације књижевног дела по књижевним врстама. Наиме, дело је роман колико и приповетка, па и збирка приповедака. Без било које приче дело би било нехомогено, иако је, наизглед, све речено првом причом.
Маркес је опричао једно убиство и, рекло би се - завршио.
Е сад, онеобичавање је остварио тако што је причу ставио ад акта, оставио само ''костур'' од ње, а тај ''костур'', у наредним причама, осветлио перспективом ликова који су актери прве приче.
Сваки лик у делу има своју визуру и своју причу, сваки је био наратор и имао ''пет минута славе'', свако је изнео своје тумачење догађаја, став о злочину, осуду или оправдање. Е тек кроз визуру осталих ликова сазнајемо све околности под којима је извршено убиство, сазнајемо етичка начела, социјалне односе, разне менталне склопове, како појединаца, тако и, што је још важније, шире заједнице.
А ликови?
Ех, ликови. Сви ликови су и споредни и главни баш због оних ''пет минута славе''. У делу се чин афирмише као лик, па је убиство окосница, а уједно и најбезначајнији догађај. Маркес тек у низу прича остварује вишезначје, полифоност.

Композицију бих могао упоредити са композицијом неког музичког комада; и то не макар каквог комада, већ симфоније код које би сваки инструмент свој део интерпретирао посебно: прво, рецимо, само трубе, па после само бубњеви, па само виолине, па само кларинет и тако редом, а да то и даље одлично звучи. Е такав је Маркес и таква је Хроника.

Да препричавам...не пада ми на памет! Ако ниси, прочитај.
Ја је и нисам баш скоро прочитао, али ето, прозборих нешто надве-натри као препоруку.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ninja-erik van lustbader(erotski triler)
mnogo jaka stvar...

• 2Ovo se svidja korisnicima: jelkica7, CCKO
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pjer Bajar, Kako da govorimo o knjigama koje nismo pročitali?

Znam, znam - ako se po naslovu (još nepročitana) knjiga poznaje, prva asocijacija Vam je na priručnike "kako da postanete (bogati, pametni, elokventni, poslovno i erotski uspešni itd.) preko noći". E pa knjiga se po naslovu ne poznaje, bar ne ova knjiga. Pripada književnoteorijskom žanru, izvanredno je duhovita, zanimljiva i lekovita. Autor je psihoanalitičar terapeut, književni teoretičar i univerzitetski predavač. Na jednostavan, ali ne i simplicistički način izlaže teoriju čitanja. Autor nas vodi glavnom uvidu - da je razlika između čitanja i nečitanja mnogo fleksibilnija nego što se misli, kao i da mi neprestano govorimo o knjigama koje nismo pročitali, bilo da su ih drugi čitali umesto nas, bilo da smo ih paušalno prelistali, selektivno čitali, odnosno pročitali jednom davno i naprosto zaboravili, a u najboljem slučaju (i onom valerijevskom smislu), od celokupnog njihovog sadržaja i mnoštva značenja ostala je samo jedna ideja.

Sva poglavlja su veoma zanimljiva i instruktivna na svoj način. Recimo, Bajar izlaže Valerijevu teoriju tumačenja koja je odstranila pisca (čuvenu nameru pisca u tumačenju smisla i značenja njegovog dela), a potom i njegovo delo, kroz konkretne Valerijeve tekstove povodom smrti Marsela Prusta, Anatola Fransa i Anrija Bergsona. Ispostavlja se da Valeri nije čitao Prusta osim eventualno jedan tom Izgubljenog vremena, ali mu to uopšte ne predstavlja nikakvu smetnju da autoritativno govori o Prustovom romanesknom svetu. Anatola Fransa je toliko prezirao kao lakog pisca koji se svima sviđa upravo zbog svoje površnosti i neupitanosti o bilo čemu relevantnom, da mu je bilo ispod časti da javno izjavi, makar i u nekrologu, kako poznaje bar jedan njegov naslov. Bergsona je proglasio za poslednjeg velikog francuskog mislioca koji pripada prošlom vremenu.

Zanimljivo je i poglavlje o Ekovom romanu Ime ruže, a meni je posebno duhovito ono u kojem se antropolog Lora Boanan na etnografskom radu među Tiv u Nigeriji upušta u nemoguću misiju da muškarcima iz ovog plemena prepriča sadržaj Hamleta . Starci, čuvari tradicije u plemenu, počinju da tumače Šekspirove likove u skladu sa sopstvenom tradicijom i da polemišu s Lorom - ne, taj pokojni poglavar (Hamletov otac, kralj) nipošto nije mogao biti duh (Tiv ne veruju u duhove pokojnika i predaka), to je mogao biti samo zombi iza kojeg stoji neki jako moćan vrač. Zašto Horacije da tumači volju pokojnika? Ne ide to, to može samo neki starac iz plemena, na primer, kraljev brat. Da li su Hamletov otac i stric imali istu majku? Rodoslov je veoma važan. Zašto je Gertruda čekala tako dugo da se preuda? Dve godine - što je mnogo, mnogo je. Itd.

Šta bi Bajar rekao na tumačenje "Amleta" u Mrduši Donjoj? Eh, da je samo znao za nju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pročitao sam juče Tolstojev Rat i Mir. Ukratko: izvanredna knjiga. Mislim da je najsloženiji i sadržinski najpotpuniji roman koji sam imao prilike da držim u rukama. Veliki broj likova, opisivanje ,do u sitne pojedinosti, stanja Rusije u periodu od 1805 - 1813 godine, kritika pristrasnih istoričara, osvrt na sve dimenzije tadašnjeg života - političku, filozofsku, psihološku, ekonomsku, vojno - borbenu, moralnu, makro i mikro socijalnu, duhovne promene i duševne rane itd, sve je to Tolstoj veštom rukom potanko opisao i pretočio u izvanredan roman.

Ovo književno delo je velika osuda rata.

• 1Ovo se svidja korisniku: NoOneEver Dreams
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Preporucujem: "Hajduk u Beogradu", Gradimir Stojkovic

Knjiga je stvarno super, za uzrast od 9 do 99..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nabavio sam i ''progutao'' dvotomno izdanje ''Jezičkih doumica'' Egona Feketea. Nije beletristika, ali je izvanredna naučno-popularna knjiga kojom ovaj sjajni autor razrešava mnoge jezičke nedoumice i dileme. Obavezno nabavite , pročitajte i obnavljajte.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je neko već preporučio Mihizovu "Autobiografiju o drugima".

Bilo da ste je čitali bilo da niste, tek - srdačna preporuka za "Knjigu zadušnica" Brane Crnčevića (Izdavački grafički atelje "M", Beograd, 2006). Poseban je Branin način predstavljanja duše takvih ličnosti kao što su: rečeni Mihiz, Branko Ćopić, Zoki Radmilović, Miloš Crnjanski, Duško Radović, Slobodan Aligrudić, Mika Antić, Brana Petrović, Mira Trailović... Kada Brana ustvrdi, u poglavlju posvećenom Borislavu Mihajloviću Mihizu, sledeće: "Rak duše, to je naša boljka", onda nad tim zaista vredi da se zamisli i promisli...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav,ako je neko ljubitelj dela Dostojevskog,volela bih da cujem sta mislite o pripovetci ''Dvojnik'',i ako neko moze da mi kaze sajt gde mogu da citam kritike svih njegovih dela.Za mene je,sto se njegovih pripovedaka tice,''Dvojnik'' na prvom mestu,ali za njom su odmah tu i ''Bele noci'',''Ujakov'' san,''San smesnog coveka'' i ''Kockar''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fernando Trijas de Bes, Aleks Rovira, Šta je sreća?

Bajkovita priča-pustolovina o potrazi za magičnom detelinom sa četiri lista koja tačnije predstavlja potragu, stvaranje i uslove za sreću, kroz nekih deset pravila sreće...
Priča o sreći nikad ne dolazi slučajno..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mihajlo Pantic - Ako je to ljubav i Ovoga puta o bolu

obe knjige su zbirke prica koje ce vas zabaviti, razneziti, oplemeniti. to su price iz vremena koje zivimo poslednjih decenija, prepoznacete sopstvene situacije i osecanja, ali i svoje prijatelje i komsije, likove koje tek srecete na ulici. naucicete da se i u nasim ludim vremenima (a koja to nisu?) moze ziveti normalno ako se drzimo ljudi.

neke od mojih omiljenih recenica: ljubav se dise.
isli smo da gledamo reku kako tece.
idemo da slusamo kako fijuce vetar.