Procitali ste skorije i zelite da preporucite?

• 4Ovo se svidja korisnicima: posebna, Sorelag, Ketika, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od Jovana Dučića, Blago Cara Radovana i nastavak Jutra sa Leutara, obično se mogu naći u jednoj knjizi. Štivo koje, između ostalog, govori o sreći, ljubavi, prijateljstvu, ženi, mržnji, sujeti, strahu, pesniku...

Verujem da se retko može naći osoba, barem među onima koji su članovi ovoga grada, a da nije pročitala nešto od ovog pesnika i putopisca.

Meni je promenila život, bukvalno. Oduvek sam voleo da čitam, ali posle nje sam se zaljubio u reči, i pesme koje sam prve pročitao bile su njegovih ruku delo, a već sada sam opčinjen poezijom celoga sveta...
I moj potpis je samo jedna od toliko njegovih brilijantnih misli...

Iz zahvalnosti prema njemu postaviću uvod iz ove knjige:

Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава, јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који гори. Нико не зна његове битке ни тријумфе, јер његова моћ није над војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви? Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази и његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.
Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ помрчао, и зато су га само они који су изгубили све путеве нашли на својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и људског. – Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље речи. Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на припеци, пробијају лед, буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали, превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до накрај по мојој земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који су се одрекли сваког додира са нама. Они од памтивека траже благо цара Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима; копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако ће трајати докле буде сунца и месеца.
И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у којој је благо цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина. Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. – Али знају то и мудри.
Нису само лудаци који копају за благом цара Радована. Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, људи од полета, од силе, од вере у живот у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепео би да не сја у помрачини његово неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. – Јер сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у неко место где мисли да стоји закопано благо цара Радована. Нема никог ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи лудаци.
Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га посведоче својим сопственим стварањем.
О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.
О њему сањају и Пророци , који у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу и нову обећану земљу. И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.
О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је отровао цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару.
Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон, богатији него Мидас, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар Соломон. Све очи овог света упрте су у њега.

• 2Ovo se svidja korisnicima: $elena, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svakodnevno otvaram neke knjige, meni važne, pa onako, usput (nasumično otvorim stranicu), iščitam ponešto vezano za taj dan.
Naime, otvorih Dučića (gle metonimije), "Blago cara Radovana", i osvestih misao. Koliko malo znamo i malo cenimo ljude koji su naši duhovni učitelji. Blago cara Radovana za mene ima mnogo sličnosti sa delom Antoni de Mela "Buđenje".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misterija pasijansa - Justejn Gorder

Od 7 do 77! Procitala sam je iskljucivo na proporuku prijatelja, drugacije od svega sto sam do sada citala. Mastovita i zanimljiva, prica u prici gde se preplicu sadasnjost i proslost, fantazija i realnost.
Inace, da sam procitala sadrzaj u knjizari verovatno je nikad ne bih kupila, ali ovako ... toplo preporucujem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrlo interesantna Guide to Serbian mentality
yu4you.com/items/sr/knjiga/item_4808.html
i vrlo trazena cini mi se

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Tamtitam, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Maj 2011 22:24

Božić Herkula Poaroa


Dragi moj Džems,
Uvek si bio jedan od mojih najodanijih i najpažljivijih čitalaca, i zbog toga me je tvoja kritika ozbiljno zabrinula.
Žalio si se da ubistva u mojim knjigama postaju suviše otmena - zapravo, anemična. Žudeo si za "pravim svirepim ubistvom sa mnogo krvi". Ubistvom u kome nema sumnje da jeste ubistvo!
Zato je ovo tvoja priča - priča koja je napisana za tebe. Nadam se da će ti se dopasti.
Tvoja draga snaja,
Agata



Posveta govori sve...

Dopuna: 01 Jun 2011 20:44

Crna kafa, Agata Kristi

Čita se u jednom dahu.
Radnja se odigrava u proljeće 1934. godine. Ser Klod Ejmori, najistaknutiji engleski fizičar, pozvao je Poaroa u Sari. Ejmori strahuje da neko iz njegovog domaćinstva pokušava da ukrade njegovo otkriće, jednu formulu kritičnu za odbranu Engleske. Poaro, s kapetanom Hejstingsom kraj sebe, hita u Sari, ali stiže prekasno. Ejmori je umro, njegova formula je nestala i svako u toj seoskoj kući, punoj rođaka i gostiju, mogao bi biti odgovoran za to.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Džon Grogan - Marli i ja

Perfektni svestrani roman, za sve ljubitelje pasa a i za one koji to nisu - da to postanu, ali svakako za sve čitaoce zabava. Priča o Marlijevim zgodama, o dinamičnom životu jedne porodice sa istim. i srceparajući završetak... Preporučujem svima da je pročitaju, zabaviće se i neće se pokajati.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Simke, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Jun 2011 23:47

Ako nekog zanima kontroverzni i "mračni" Mišel Uelbek, koji je inače jedan od mojih omiljenih savremenih pisaca, dobih ovaj link pa da ga podelim sa vama http://polja.eunet.rs/polja467/467-31.pdf Reč je o intevjuu sa piscem.

Trenutno, tačnije, već mesecima borim se sa Ekovim romanom Ostrvo dana pređašnjeg. Budući da se "borim", ne bi se moglo reći da je ovo preporuka, ali jeste izazov. Eko je erudita i teško ga je pratiti ako čovek ne poseduje bar minimalna znanja iz tako različitih, a isprepletenih oblasti kao što su teologija, astronomija, astrologija, geografija i kartografija, koje su bile u žiži učenih ljudi iz 16. veka.

Uporedo čitam još nekoliko knjiga, od kojih mogu da preporučim Poremećenost sveta: Kada se naše civilizacije iscrpe francuskog književnika libanskog porekla Amina Malufa. Silija je već na suptilan način pisala o ovom delu za koje je njegov autor dobio nagradu Knjiga i prava čoveka za 2009. godinu. To je svojevrsna analiza i dijagnoza našeg doba i ovog veka u koji smo, prema Malufovim rečima, "ušli bez kompasa". Maluf sebe opisuje kao zabrinutog "sledbenika Prosvećenosti, koji vidi kako njene vrednosti posrću, slabe, a u nekim zemljama su na putu da se ugase; to je zabrinutost obožavaoca slobode, koji je verovao da će se ona širiti celom planetom, a koji sada vidi na pomolu jedan svet u kojem za nju više neće biti mesta; to je zabrinutost pristalice harmonične raznolikosti, koji je primoran da nemoćno posmatra uspon fanatizma, nasilja, isključivosti i beznađa; i to je prosto-naprosto zabrinutost zaljubljenika u život, koji ne želi da se pomiri sa uništenjem što nam preti" (str.12). Glavni predmet njegove zabrinutosti, tj. racionalne i nepristrasne kritike intelektualca koji podjednako dobro poznaje i Istok i Zapad, su politički, ekonomski, etnički i ekološki poremećaji u savremenom svetu - njihove lokalne manifestacije i širi transnacionalni konteksti.

Dopuna: 15 Jun 2011 20:43

Vladimir Lorčenkov, Med i mleko
Ruska nacionalna nagrada za roman 2008. godine

Lorčenkov (r. 1979) o sebi: "Živim u Kišinjevu, to je u Moldaviji. Nemam nacionalnost. Prezirem reči 'nacija' i 'narod'. Njih su izmislili ljudožderi koji proždiru našu decu".

Satirična priča, povremeno groteskna i puna paradoksa, čiji humor pomalo podseća na Vladimira Vojnoviča i Džozefa Helera, samo što je oporiji i crnji. U Lorčenkovoj priči o Largi u Moldaviji mogli bi da se prepoznaju i drugi balkanski narodi u postsocijalističkoj tranziciji, koji teže evropskim integracijama i El Doradu na Zapadu. U ovoj fikciji, zemlja u kojoj teče med i mleko je Italija.

Siromašni seljaci iz Large hoće kolektivno da se isele u Italiju, ali ne mogu nikako da dobiju vize. Svakome treba po 4.500 evra za ilegalni ulazak u Italiju; čak i kad sakupe taj novac, svaki put ih prevare šverceri radnom snagom i robljem, pa završe u najboljem slučaju u Kišinjevu, a njihove devojke, u najgorem, u bordelima na Kosovu. Šverceri su Moldavci, Rumuni, Srbi i Albanci. U jednom trenutku, seljaci predvođeni ocem Pajsijem kreću u krstaški pohod na Rim, ali ih zaustave već u Rumuniji, koja je, kao što je poznato, u EU.

Satira inače vrvi motivima iz siromašnih zemalja u kojima je bog rekao laku noć, kao što su prodaja sopstvenih organa (bubrezi su na ceni), utopijski pokušaji maštovitih pojedinaca da pobegnu iz svog sela i nesrećne zemlje tako što će od traktora konstruisati aeroplan u stilu Braće Rajt i podmornicu sa pedalama na nožni pogon, do sumnji i negiranja da Italija uopšte postoji jer bi i to mogla biti zavera međunarodnog kapitala.

"Na jesen 2003. godine moldavski sveštenik sela Large otac Pajsije svečano objavi Prvi svetski krstaški pohod pravoslavnih hrišćana na nečasnu zemlju Italiju.

Bilo je mnogo razloga koji su podstakli sveštenika na taj strašan čin. Ali najvažniji razlog je, kao i uvek, bila besparica. Otac Pajsije je znao da ako sam bude skupljao novac za put, on tu Italiju nikad neće ni videti. Četiri hiljade evra seoski sveštenik parohije koju je i bog zaboravio, neće nikad sakupiti. A pošto je u Italiju nemoguće otići bez para, reši otac Pajsije, tamo onda treba stići na čelu Hristove vojske! Tim pre što je on već čitao o krstaškim pohodima u bogoslovskoj školi koju je završio sa sve samim šesticama."

Pred kraj, celo državno rukovodstvo Moldavije, na čelu sa predsednikom Voronjinom, prebegava u Italiju tako što inscenira pad aviona moldavske delegacije u italijanskim Alpima. Vasilije i Serafim u podmornici stižu do Crnog Mora, ali ih tamo granatira obalska straža i umesto u obećanoj zemlji završe u privatnom zatvoru moldavskog carinika. Deda Tudor, koji je objavio da je vera u Italiju jeres i da Italija kao takva ne postoji jer je ona "u nama", biva živ spaljen na lomači. Otac Pajsije predvodi Drugi krstaški pohod na Italiju, ovaj put sa 200 000 moldavske dece. Pošto im zapreče prolaz na zapad, Rumuni im daju lokaciju za kamp, na kojoj oni podižu novi grad - Evrograd. Evrograd se od utopijskog i eksperimentalnog mesta pretvara u najstrašnije leglo korupcije, kriminala, patologije i nemorala. Otac Pajsije u strahu od silovanja ili nečeg još goreg beži u cisterni rumunskog prodavca vina u Italiju. U Hrvatskoj ga opaze piloti bombardera sa "dve školske bombe" i radio vezom jave NATO-u da “bradati Srbi“ ponovo kreću u agresiju na Hrvatsku; NATO avijacija interveniše tako što bombarduje kolonu kamiona na hrvatskom delu teritorije na putu za Italiju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Agata Kristi, Sastanak sa smrću

Bili su na odmoru u Jerusalimu, čudna porodica vezana mržnjom prema matrijarhu - monstruoznoj i zloj gđi Bojnton. Žena bez milosti sa zadovoljstvom je gurala prelijepu mladu djevojku do ivice ludila i već je držala brata i sestru u mreži ličnog terora. Njena žeđ za osvetom i torturom bila je nezasita. Ali sada, u tamnim sijenkama pustinjske noći, gđa Bojnton leži mrtva. Nema sumnje da je ubijena niti je ijedna suza isplakana nad zločinom, ali Herkul Poaro treba da nađe ubicu u slučaju u kojem je svako sumnjiv, svaki osumnjičeni ima motiv i svaki motiv je moguća laž.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aleksandrova sifra, Vil Adams (The Alexander Cipher, Will Adams),
ako volite istoriju, misterije, avanturu, triler.

Otkrice drevne grobnice u Aleksandriji pokrece citav niz neocekivanih dogadjaja. Avanturista i pomorski arheolog Danijel Noks, koji citav zivot traga za blagom Aleksandra Velikog, uvidja da je to slucajno otkrice daleko znacajnije nego sto iko pretpostavlja, te da sadrzi znakove koji vode putem jedne od najvecih svetskih misterija sve do njenog konacnog i iznenadjujuceg razresenja. Suprostavljeni i posvadjani arheolozi, politicki zvanicnici, lokalni mafijasi i grcki nacionalisti krecu skupa u potragu za grobnicom legendarnog vojskovodje, koja za svakog od njih na poseban nacin predstavlja neprocenjivo blago. Ovaj napet i uzbudljiv roman, koji pleni snagom zapleta i lakocom pripovedanja, cita se u jednom dahu, a saznanja koja pruza daleko su od puke zabave.

• 2Ovo se svidja korisnicima: saten, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Agata Kristi, Časovnici

Očaravajuće! Samo kako Agata ume.
U kući slijepe, gospođice Pebmarš, pronađen je leš. Nožem uboden, ležao je mrtav, srednjovječan muškarac. Svaki detalj koji bi omogućio njegovu identifikaciju bio je uklonjen. Šejla Veb, stenodaktilografkinja, pozvana je u tu prostoriju da odradi posao za gospođicu Pebmarš. U sobi nalazi leš, a pored njega još pet časovnika, od kojih tri kasne, a svi su namješteni da zvone u 4.13h.
Misteriozno ubistvo sa veoma složenim sadržajem, ali kako to kaže veliki Poaro: "Iza najsloženijeg ubistva krije se ono najjednostavnije počinjeno".