Procitali ste skorije i zelite da preporucite?

• 7Ovo se svidja korisnicima: Sorelag, Dusan, lnenad, $elena, Melody, Einmana, Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

$elena ::

Da li je neko pročitao i da li preporučuje ?
http://www.laguna.rs/zn446_zanimljivost_pedeset_ni.....aguna.html

Još je nisam kupila, a u dilemi sam da li ili ...

Kako lepo kazu radoznalost je ubila macku a ni ja se nesto ne osecam dobro posle citanja ove knjige Knjiga je losa.

Likovi su jadni, radnja je jos jadnija i da se razumemo: scene seksa su ono zbog cega se ovo procitalo u 40 miliona primeraka sirom sveta.

Sta je pisac postigao? Po mom skromnom misljenju, to da citalac ima u rukama p0rn0grafiju sa radnjom (joj, sta ce dalje biti... koju sledecu SM tajnu ce mi otkriti! ) a da u isto vreme nema grizu savesti i da misli da radi na sopstvenom kulturnom uzdizanju. Ha, trebalo je i to postici.

Ja sam je citala na engleskom, pa eto, jedna od prednosti je bila sto sam usavrsila svoj dirty english... ali kad malo bolje razmislim, bas sam mogla u zivotu i bez tog umeca

Ako konacno ovu knjigu smestim tamo gde joj je mesto: medju ljubice sa mnogo elemenata plodjenja kako bi danasnja mladez to rekla, onda je vec mnogo lakse svariti je. Da budem iskrena, nije najgori ljubic koji sam citala, ponekad glavna junakinja cak biva i duhovita i zivahnog duha, i cini mi se da je upravo taj element u kombinaciji sa gorepomenutim eksplicitnim scenama i kljuc uspeha ove knjige.

Ne bih na nju trosila pare ... sacekala bih da dodje u biblioteku

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, $elena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Sep 2012 15:59

$elena ::Da li je neko pročitao i da li preporučuje ?
http://www.laguna.rs/zn446_zanimljivost_pedeset_ni.....aguna.html

Još je nisam kupila, a u dilemi sam da li ili ...

Nisam još pročitala, a verovatno ni neću. Pošto meni Laguna redovno na mail šalje obaveštenja o novim izdanjima, zainteresovah se pre nekih dva meseca i odoh pravo u knjižaru. Uzmem knjigu, pročitam tekst na klapni i steknem dojam da je reč o ljubavnom "Vikend" romanu - ona mlada, neiskusna, nevina, on visok, markantan, zgodan, bogat i uspešan. Upitam za mišljenje prodavačicu, koja me pomalo poznaje budući da redovno kupujem kod njih, i devojka mi odgovori: "Koliko sam primetila, vi čitate normalne knjige, a to je (film-za-odrasle)-ografija bez književne vrednosti, autorka nema stila i ponavlja se". Kada sam čula da knjiga košta 1 200 din, odustala sam od kupovine. Nisam stipsa kad su knjige u pitanju, kupujem ih i previše, rekoh sebi zašto da bacam pare na trash.
Svi su poludeli za njom (izašli su i nastavci, ako se na varam), uopšte mi nije jasno zašto.

Možda je odgovor ovde. http://globus.jutarnji.hr/kultura/50-teza-protiv-50-nijansi-sive

Dopuna: 20 Sep 2012 16:08

Tamtitam ::$elena ::

Da li je neko pročitao i da li preporučuje ?
http://www.laguna.rs/zn446_zanimljivost_pedeset_ni.....aguna.html

Još je nisam kupila, a u dilemi sam da li ili ...

Kako lepo kazu radoznalost je ubila macku a ni ja se nesto ne osecam dobro posle citanja ove knjige Knjiga je losa.

Likovi su jadni, radnja je jos jadnija i da se razumemo: scene seksa su ono zbog cega se ovo procitalo u 40 miliona primeraka sirom sveta.

Sta je pisac postigao? Po mom skromnom misljenju, to da citalac ima u rukama p0rn0grafiju sa radnjom (joj, sta ce dalje biti... koju sledecu SM tajnu ce mi otkriti! ) a da u isto vreme nema grizu savesti i da misli da radi na sopstvenom kulturnom uzdizanju. Ha, trebalo je i to postici.

Ja sam je citala na engleskom, pa eto, jedna od prednosti je bila sto sam usavrsila svoj dirty english... ali kad malo bolje razmislim, bas sam mogla u zivotu i bez tog umeca

Ako konacno ovu knjigu smestim tamo gde joj je mesto: medju ljubice sa mnogo elemenata plodjenja kako bi danasnja mladez to rekla, onda je vec mnogo lakse svariti je. Da budem iskrena, nije najgori ljubic koji sam citala, ponekad glavna junakinja cak biva i duhovita i zivahnog duha, i cini mi se da je upravo taj element u kombinaciji sa gorepomenutim eksplicitnim scenama i kljuc uspeha ove knjige.

Ne bih na nju trosila pare ... sacekala bih da dodje u biblioteku

Moja sestra, u čiji književni ukus duboko verujem, je gotovo istim rečima opisala svoj doživljaj tog
loše napisanog štiva, koje na bizaran način kombinuje SM fantazije, konzervativizam ženskih ljubića i popularnu paraliteraturu.

• 1Ovo se svidja korisniku: $elena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda pomogne i komentar sa Laguninog sajta (kako im je "promakao" nije mi poznato) :

suzzan ::Pedeset nijansi – Siva,
13.09.2012.
Verovatno se objavljuju samo dobri komentari ali vredi pokušati. Knjigu sam pročitala do pola i mučim se da li da je nastavim. Mislim da nije vredna nijednog potrošenog minuta, jeftini ljubavni vikend roman koji nije ni za tinejdžerke. Pridružujem se onom razočaranom delu čitalaca i da dodam ,,marketing je čudo,,

• 2Ovo se svidja korisnicima: Srki94, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Sep 2012 18:21

Sorelag ::
Svi su poludeli za njom (izašli su i nastavci, ako se na varam), uopšte mi nije jasno zašto.

Verovatno odgovor čuči u odličnom marketingu i privlačnom dizajnu korica knjige.
Naslov i nije neki koji bi mogao da privuče.
Nije bilo potrebno mnogo da bih odlučila da odustanem od mogućnosti da je kupim
Pročitala sam kritike.
Ja sam takođe član kluba čitalaca izdavačke kuće "Laguna" i zbog popusta koji daju često prelistavam šta imaju u ponudi.
Činjenica je da se na top listi najčitanijih knjiga "Lagune" ,i to u samom vrhu top liste, može ugledati trash literatura.

Na kratko, u iščekivanju Siriusove dugo očekivane analize romana „Južno od granice, zapadno od sunca“, vratiću se H.Murakamiju .
"Norvešku šumu" vredelo bi čitati i da je svedena na sledeću, genijalnu, rečenicu:
" Ipak, kad sam se te noći vratio u svoju sobu, pomislio sam: od tada je prošlo dve i po godine, a on još uvek ima sedamnaest."

"Otmenost jeza" , Mjuriel Barberi, je knjiga koju treba imati u sopstvenoj biblioteci i povremeno joj se vracati, trazeci crvenom olovcicom obelezene redove .Kada bih je prepricala, zazvucalo bi jeftino, kao najobicnije podilazenje citaocu sa cisto komercijalnim motivima. Kad se setim ove knjige, pomislim na nekakav vatromet, bastu punu raznovrsnog cveca, lep dan, radost zivota. Ma kako zvucalo ljigavo, pateticno i kicasto, optimizam ovog romana ima pun kredibilitet, a sve tuzno i tesko sto se u njoj desi je prepuno nade, uzvisenosti i plemenitosti. Ova prica je pobeda istine i lepote i bas mi je prirasla za srce.

CITAT:
U pocetku je citanje iskusenje, jer nije tako ocekivano magneticna kao sto govore vasi prijatelji. Mada, od tog istog pocetka se vec nailazi na mudre misli i razmisljanja (recimo, "Sta znaci obrazovati? Neumorno nuditi kamelije na mahovini, za skretanje paznje s nagona vrste, posto on nikad ne prestaje da deluje i neprestano ugrozava krhku ravnotezu ostanka")
Prekretnica se desava pri polovini citanja. Pomalja se ono sto zeli jedna od junakinja
("Ja preklinjem sudbinu da mi udeli srecu da vidim dalje od sebe i susretnem nekoga")
A ko je na prekretnici? Dve glavne junakinje. Rene, kucepaziteljka jedne otmene zgrade u Parizu i Paloma, devojcica, jedna od stanarki. A ko dolazi? G. Ozu. Njegov dolazak, dolazak Japana, dolazak mira, dolazak pruzene ruke pravi pometnju u mislima i planovima. Njegov dolazak otvara, nudi, smiruje, golica, ulepsava.
Spisateljica suptilno prenosi svoje ideje i misli i "kupuje" citaoca svakim sledecim korakom.



http://blog.b92.net/text/8655/Otmenost-jeza-Mjuriel-Barberi/
Ovo je knjiga koja, kroz igru razotkrivanja, govori o umetnosti uopste, o umetnosti zivota, ima nekoliko divnih definicija i odeljaka o umetnosti ("Cemu sluzi umetnost? Tome da nam podari kratak ali blestav privid kamelije, otvarajuci u vremenu emocionalnu pukotinu koja se, izgleda, ne moze svesti na zivotinjsku logiku. Kako nastaje umetnost? Radja se iz sposobnosti duha da vaja podrucje oseta. Sta za nas radi umetnost? Ona uoblicava i iznosi na videlo nasa osecanja, a time im stavlja pecat vecnosti, koji nose sva dela kadra da, kroz odredjenu formu, otelove univerzalnost ljudskih afekata").

Za razliku od "Otmenosti jeza", "Lovac na zmajeve", Haleda Hoseinija je siv, turoban i jeziv kao ratom opustoseni gradovi, prekinut i zabranjen zivot. I meni smeta taj antiruski ton ovog romana koji mu je sigurno pomogao da postigne veliki uspeh u Americi i u ostatku neslobodnog sveta, ali ako bismo to zanemarili, sve je napisano vrlo ubedljivo i snazno. Jedino bih izuzela jednu bitnu scenu obracuna da tako kazem "glavnog junaka- pozitivca" i "glavnog negativca" (koji je takodje jedan proamericki klise) koji je veoma efektan, ekspresivan, ali mu bas to umanjuje uverljivost i cini da strci u odnosu na ostatak romana, koji je izuzetno realistican.
Na mene je Hasanova ljubav ostavila snazan utisak i uhvatila sam sebe vise puta kako se vodim njegovim primerom, kako ga postavljam kao ideal i pokusavam da mu se bar malo priblizim. Zao mi je zbog tih jeftinih, holivudskih i propagandnih momenata u romanu, koji mozda u filmu (koji postoji, ali ga nisam gledala) nalaze svoje mesto i svoj smisao, jer bi bez njih ili sa njima, ali nekako realisticnije prikazanim, roman bi bio savrsen. Jednostavno, ne volim price u kojima su negativci Rusi i plavokosi nacisti,dijabolicne ubice. Kada je delo ovako kvalitetno, mogu da napravim izvestan otklon, da zanemarim jeftinu propagandu, ali ona je ipak tu i kvari pricu. Moglo je i bez toga, jer prica je snazna, univerzalna i sustinska, nabijena najdubljim osecanjima, patnjom, krivicom, iskupljenjem i ljubavlju koja sve to vezuje.
Ukoliko se spremate da pročitate jednu od ove dve knjige ili obe, pripremite maramice, ogromnu količinu maramica ... jer ne poznajem nikog ko je čitao ove knjigu i nije liio potoke suza.

p.s.

Odoh da čitam

Dopuna: 02 Apr 2013 2:04

Ovde nastade tišina... pa neću mnogo da vas davim

Pročitala sam Direnmatove "Fizičare" i toplo ih preporučujem.
Drama.
Komedija.
Ludnica. U njoj - tri fizičara . "Ajnštajn", "Njutn" i Mebius.
Tri mrtve medicinske sestre. Zadavljene kablom.

Da li je čitav svet ludnica i da li još jedino u ustanovi za mentalno obolele "leži" spas ?

Ako pročitamo, možda shvatimo kako i zašto je nastao "Let iznad kukavičjeg gnezda"...

• 1Ovo se svidja korisniku: Srki94
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Alan Carr - Lak nacin da ostavite pusenje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Vojna tajna", Dušan Jovanović
Zoolingvistički mirakl u tri niza i dva predaha.

• 1Ovo se svidja korisniku: mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pismo gospođe Vilme - Jelena Bačić-Alimpić

Iskreno, ovako dobar roman nisam ocekivala sa njene strane. Mislila sam da je to samo jos jedna prazna knjiga nekoga ko ne zna šta će sa sobom,međutim uverila sam se u suprotno. Profesor iz Amerike kreće u uzbudljivu potragu za svojim pravim korenima i na kraju završava u Novom Sadu. Čitajući dnevnike svojih predaka, klupko sudbine se sve vise odvija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Konacna Teorija - Mark Alpert

Knjiga je fenomenalna. Ukoliko se malo razumete u fiziku ili astronomiju, a zelite da procitate neku knjigu na tu temu sa primesom naucne fantastike, toplo je preporucujem

Evo ukratko radnje, sa poledjine romana

Citat:Stari fizičar, jedan od poslednjih živih Ajnštajnovih kolega, brutalno je mučen i ostavljen na samrti, jer nije hteo da otkrije ono što zna o dugo skrivanoj tajni – rešenju Ajnštajnove Teorije ujedinjenih polja.

Dok ga život napušta, stari naucnik prenosi Dejvidu Sviftu, profesoru na Univerzitetu Kolambija, misteriozan niz brojeva, zapanjen time sto ova teorija nije otkrivena toliko dugo, dejvide ipak nema vremena za razmisljanje. Ubica iz Rusije i FBI vec su u potrazi za njim, pa mu jedino preostaje da se udruzi sa bivsom devojkom Monik REjnolds, brilijantnom naucnicom ssa Prinstona, kako bi otkrio sokantnu istinu pre nego sto oboje budu ucutkani...zauvek

• 1Ovo se svidja korisniku: Snorks
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gomora - Roberto Savijano

Pre neku godinu naišla sam u Politici na članak o knjizi Gomora italijanskog autora Roberta Savijana. Zapamtila sam da to treba da pročitam, jer mlad čovek piše protiv italijanske mafije. Ovih dana slučaj je hteo da ta knjiga dodje do mene.

Kontejner je podrhtavao dok ga je dizalica prebacivala na brod. Kao da pluta u vazduhu, njegovo podrhtavanje nije uspevao da ukroti ni spajder, mehanizam kojim se kontejner pričvršćuje za dizalicu. Loše zatvorena krila kontejnera naglo su se otvorila i iz njega se prosu na hiljade tela. Izgledala su kao lutke. Na zemlji su se pak glave razbijale kao prave lobanje. I bile su lobanje. Iz kontejnera su ispadali muškarci i žene. I poneko dete. Mrtvi. Zaledjeni, poslagani jedno preko drugog. Zbijeni, poredjani kao haringe u konzervi. Bili su to Kinezi koji nikad ne umiru. Večiti Kinezi koji nasledjuju dokumenta jedni od drugih. Eto gde su završavali. Tela za koja su najmaštovitiji pretpostavljali da završavaju skuvana u restoranima, da su sahranjena u fabričkim krugovima, bačena u usta Vezuva. Bili su tu. Ispadalo ih je na desetine iz kontejnera, s imenom zapisanim na kartončiću vezanom uzicom oko vrata. Svi su oni odvajali novac da budu sahranjeni u Kini. Uzimali su im po deo plate, a zauzvrat su im obećavali povratak u Kinu, kad umru. Nešto prostora u jednom kontejneru i jednu rupu negde u kineskoj zemlji. Dok mi je vozač dizalice to pričao, pokrivao je lice rukama i gledao me kroz proreze prstiju. Kao da mu je ta maska od ruku ulivala hrabrosti da govori. Video je kako tela padaju i nije smeo da pusti glasa, nikome da ispriča. Samo je spustio kontejner na tlo i desetine ljudi koji su izmileli niotkuda ubacili su poispadala tela unutra i potom ceremonijalno očistili ostatke. Tako je to išlo. Još uvek nije mogao da veruje, nadao se da je to halucinacija prouzrokovana preteranim prekovremenim radom. Spojio je prste pokrivši potpuno lice i nastavio da priča, plačnim glasom, ali nisam više uspevao da ga razumem.

Ovako počinje uznemirujuća priča o kriminalnom svetu Kamore, napolitanske mafije, danas Sistem, koja je svoje pipke raširila po čitavom svetu i u kojoj je nemoguće povući granicu izmedju finansijskih operacija i krvlju zaradjenog novca. Dokumentarni roman koji smelo i u tančine govori o svakodnevici i principima života na jugu Italije, surovo slika realnost uz imena, prezimena i nadimke ljudi koji postoje ili su postojali. Autor je mlad čovek, rodjen 1979. g. i ponajpre se zapitate odakle mu snaga da objavi ovakvu knjigu sa 27 godina. Priča o italijanskoj mafiji i borcima protiv nje nije nepoznanica i ravnopravno su u serije i filmove ušli i kriminalci i karabinjeri i sudije. Ipak, ovde je dokumentarnost potpuna uz književni pristup priči. U drugoj polovini knjige, autor će i sam dati odgovor na ovo pitanje. Roberto Savijano je, naime, dečak rodjen i odrastao u Napulju, u kraju kojim vlada Kamora. Nagledao se ubistava dece, tetka ga je u pubertetu maltene izbacila iz kreveta uzimajući beli čaršav ispod njega da ga zaveže za prozor kao znak žalosti zbog ubistva sveštenika koji se borio protiv mafije, otac, lekar, dobio je teške batine, jer je spasio život mladiću koji je trebalo da bude ostavljen na ulici i umre posle pucnjave. Ipak, naučio ga je da je čovek čovek tek kad ima i diplomu i pištolj. Savijano kaže: Ja znam i imam dokaze. Ja znam gde je poreklo ekonomije i odakle joj miris. Miris potvrde i pobede....... Nemam kompromitujuće video-snimke skrivene u kućicama na neprohodnim planinskim putevima. Niti imam dokumenta tajnih službi. Dokazi koje imam ne mogu se pobiti jer su subjektivni, uhvaćeni dužicom, ispričani rečju i izbrušeni osećanjima, koja su se kalila na gvoždju i drvetu. Ja vidim, naslućujem, gledam i govorim i tako svedočim, što je ružna reč koja može još nešto vredeti ako se šapne: Nije istina u uši onih što slušaju uspavanke s uzastopnom rimom koju pevaju mehanizmi moći. Istina je subjektivna, ako bi se mogla svesti na objektivnu formulu, onda bi bila kao hemija. Ja znam i imam dokaze. I stoga pričam. O ovoj istini. ................ Znam kako je podignuto pola Italije. I više od pola. Znam ruke, prste, planove. I pesak. Pesak pretvoren u palate i oblakodere. Četvrti, parkove, vile. ................. Ja znam ko je sagradio moju zemlju i ko je gradi i danas. Znam da noćas polazi voz sa stanice u Redjo Kalabriji koji će stati u Napulju petnaest minuta iza ponoći, na putu za Milano. Biće prepun. Na stanici će kombiji i prašnjavi automobili punto preuzeti dečake za nova gradilišta. Emigracija bez mesta boravka kojom se niko neće baviti niti je ubeležiti u statistike, jer će ostati otisnuta samo stopama u prašini i nigde više. Ja znam šta je pravi Ustav moga vremena, šta je bogatstvo preduzeća. Znam koliko je svaki stub u stvari nečija krv. Ja znam i imam dokaze. Ne uzimam taoce. Sledi priča o donu Pepinu, svešteniku koji je odlučio da se posle studija vrati u rodno mesto i rečju bori protiv Kamore. Izdao je proglas, organizovao povorke i proteste, pokretao na suštinsku borbu. Ubijen je u crkvi, u 36.-oj godini, sa nekoliko hitaca u glavu i vrat dok se spremao za jutarnju službu. Dečak Roberto postao je novinar i pisac koji svojom rečju reže žile Sistema. Već su pokušali da ga ubiju na putu.

Danas živi na nepoznatoj lokaciji, ima doživotnu policijsku pratnju, a moguće je i da je napustio Italiju. I dalje piše za novine i piše knjige. U Gomori govori o proizvodnji tekstila i modnoj industriji, dilovanju droge, gradjevinarstvu kao izvorima života i smrti. Priča o sahranama dečaka koji su sa 15 godina odlučivali da zaradjuju pištoljima, o cenama tih ubistava, o tome kako su i sami bivali ubjeni. O trineastogodišnjoj devojčici nastradaloj u uličnoj pucnjavi, jer je izašla sva doterana, u nadi da će, baš tog dana, sresti momka svog života. O ženama koje ćute i trpe, o ženama koje su supruge mafijaša ili postale bosovi posle ubistava muževa. Piše o ratovima klanova o kojima se ćuti, plastično slika ubistva da vam se utroba prevrne. Mozak je prosut kao sadržaj jajeta, telo se na prednjem sedištu automobila okrenulo naopako od rafala, noge su otišle u vazduh, a glava se zaustavila na sedištu, neka druga glava je odsečena testerom, neka usta i nos su napunjeni peskom žrtvi vezanoj za stolicu na plaži, da joj se disajni putevi zacementiraju od mešavine peska i pljuvačke.

Svestan šta živi, on kaže: Na globusu na kome su ubeležena žarišta nema južne Italije. To je srce Evrope, noseći stub ekonomije, srce tržišta. ... Čovek se stidi ili ponosi mestom odakle potiče zavisno od trenutka.

Knjiga je neobična i snažna, strastvena i brutalna, kako piše na zadnjoj korici. Savijano je dobio narade, Umberto Eko ga je proglasio narodnim herojem, nekolicina Nobelovaca su javno stali na njegovu stranu. Mateo Garone je već 2008. g. snimio film. Knjiga je izdata 2006. g., kod nas prevedena i objavljena u izdanju Geopoetike 2010. g.

Ovo je knjiga koja se mora pročitati, ne zato što će vam ispričati priču o mafiji jedne zemlje, već zato što će vam otkriti tajne stvaranja novca u društvu modernog doba i suočiti vas sa realnim životom našeg vremena u najsurovijem i najdubljem smislu. Zato što će vam vratiti nadu u ljude ako ste je izgubili živeći na našem prostoru i u ovom vremenu. Zato što ćete osetiti puls života i, na kraju krajeva, gutati stranice kao da čitate neku avanturu. Ovo je priča o realnom životu koji je, iznad svega, poetika i avantura, koji veliča Čoveka u njegovoj snazi i vrlini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pročitah nedavno knjigu Mati pirinča - Rani Manika, utisci divni, no to je vrlo individualno ali mene je odušeila.

Uzela sam da čitam , Sto Jada od Emira Kusturice, o utiscima kasnije...