offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
,,Okorela zemlja čuda i Kraj sveta", Haruki Murakami
Zamislite da postoji jedan savršen svet, gde svako ima svoje mesto, sve radi i postoji u savršenom skladu, gde nema prepirki, svađa ili mržnje. U ovom romanu se naizmenično prepliću dva sveta. Ovaj naš, nesavršeni i taj savršeni. I u jednom i u drugom vode se strašne bitke, ali ne one bitke gde se sastaje po hiljade ljudi s mačevima u ruci, već se vode bitke jednog čoveka za sebe samog, iako on to jako dugo ne shvata. Glavni lik je doveden u situaciju bez njegovog znanja o kojoj pojma nije imao, a iz koje ne može da se izvuče. Naime, ponuđen, na neki način večni život i trajni odlazak u onaj savršeni svet koji ipak nije tako savršen bez jedne, suštinske stvari ipak ne izgleda kao dobra ideja. Šta je zapravo vredno življenja? Da li je život koji je do sada vodio vredan spasavanja?
Veoma intesenatnan roman s krajnje zanimljivim početkom. Naime, dobrih prvih dvadesetak stranica se odnosi na putovanje liftom i koračanje hodnikom.  Malo ga je teže opisati jer ako se mnogo otkrije može da se upropasti taj osećaj neizvesnosti do samog kraja, do poslednje stranice. Negde do polovine knjige niste zapravo sigurni ni o čemu se zapravo radi, iako možete da naslutite, pa kad vas recimo sestra pita: ,,O čemu se radi?", vi zapravo ne možete da date precizan odgovor na to pitanje 
Evo jednog citata koji će vam neće mnogo otkriti, ali je uspeo da nasmeje jednu moju koleginicu:
Citat:,,Jesi li sve ovo sam pravio?"
,,Jesam", rekao sam. ,,Ako si gladna, posluži se. Mada, nisu to neka jela."
,,Nije tako. Obožavam ovakvu hranu."
Poređao sam jela na sto i divio se gledajući kako ih ona briše. Ima smisla pripremati hranu ako će neko s takvim apetitom da je pojede. U veliku čašu sipao sam sebi old krou s ledom, na jakoj vatri ispržio kriške tofua i stavio preko namaz od rendanog đumbira i u međuvremenu popio viski. Ona je jela, ne progovarajući ni reč. Ponudio sam joj piće, ali je rekla da ne želi.
,,Možeš li da m dodaš taj prženi tofu?" rekla je. Ćušnuo sam onu preostalu polovinu prženog tofua ka njoj i samo popio viski.
,,Ako hoćeš, ima i kuvanog pirična i ukiseljenih suvih šljiva, a i miso supu mogu za čas da spremim." rekoh reda radi.
,,To bi bilo odlično", rekla je.
Od jednostavnog bujona napravljenog od sušene šarene tune pripremio sam miso supu sa algama i vlašcem i uz to izneo kuvani pirinač i umeboši. Sve to je za tili čas slistila. Kad je sa stola zbrisala sve osim ono nekoliko odbačenih koštica suvih šljiva, konačno je uzdahnula.
,,Hvala na večeri. Bilo je odlično" rekla je.
To mi je bilo prvi put u životu da vidim jednu vitku lepoticu da jede tako halapljivo. Ali, opet, skidam joj kapu na tom apetitu.Kad je završila s jelom, samo sam odsutno gledao u nju, napola zadivljen i napola zgranut.
,,Je li, je l' uvek tako dobro jedeš?" ispalio sam.
,,Aha, uvek ovako", rekla je ravnodušno.
,,Ne bi se reklo po tvojoj liniji."
,,Imam prošireni želudac", rekla je. ,,Mogu da pojedem koliko hoću i opet se ne ugojim."
,,Hm", uzdahnuo sam. ,,Mora da mnogo trošiš na hranu." Sama je smazala svu hranu koja bi meni potrajala do sutrašnjeg ručka.
(...)
Još jednom sam joj ponudio alkohol. Rekla je da hoće pivo. Izvadio sam pivo iz frižidera i za probu u tiganj propržio dve pune šake kobasica. Nisam verovao, ali osim dve kobasice koje sam pojeo ja, sve je ona slistila. Tim lavovski silnim apetitom rušila je svepred sobom kao teška artiljerija neki ambar. Pred mojim očima nestajala je sva hrana koju sam pokupovao za celu nedelju. A tako sam se radovao jednom kiselom kupusu s tim kobasicama.
 Inače, uopšte nije komedija, da se razumemo
|
.
Par nagnječenja - šta je to za njega! Idemo odmah na put!
