|
Poslao: 23 Nov 2023 09:23
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
Fredrik Bakman - Uznemireni ljudi
Kada sam pročitao pre izvesnog vremena "Čovek zvani Uve" (pomenut u ovoj temi) nije bilo premišljanja da ću dovršiti i sva ostala njegova dela.
U ovoj priči ne postoji glavni junak kao što je Uve, gde su i svi ostali likovi građeni ponajviše da se otkrije njegov pravi karakter kojeg je skrivao ispod ljušture džangrizavog starca.
Svi likovi su podjenako važni i bitni, no i ovde se karakteri postepeno otkrivaju i ma koliko na početku delovali hladni, različiti, i otuđeni jedni od drugih, kako priča odmiče shvatamo da među njima ( kao i među svima nama) ima mnogo više sličnosti i blizine. Bakman nas svojom nevinošću i naivnošću navodi da ljudi ne moraju biti nužno loši ili zli već možda imaju loš dan, trenutak u kojem su doneli lošu odluku a koja može odrediti i promeniti ceo njihov životni put. Taj njihov dalji put neretko je otežan zbog nerazumevanja okoline i svih nas koji smo u stanju osuditi i presuditi prelako. Ovde, u ovom izvanrednom delu, vidimo ono najbolje od čovekove prirode, da stranac može pomoći čoveku u nevolji i kako jednim malim a opet nemerljivim gestom učini da jedna pogrešna odluka može biti ispravljena bez težih posledica po bilo koga.
Čitanje ove knjige mogu opisati kao upaljeni fitilj koji postepeno gori sve jače i brže da bi tek sa završetkom knjige, sa njenim poslednjim rečenicama, zasvetleo i zagrmeo istinski vatromet u nama, ili barem u meni.
Inače opis sa vatrometom nije slučajan 
"A istina? Nema je. O granicama univerzuma uspeli smo da dokučimo jedino da ih nema, a o Bogu znamo samo to da ne znamo ništa. I tako je jedino što je majka sveštenica zahtevala od svoje porodice bilo sasvim jednostavno: da damo sve od sebe. Da zasadimo jabuku čak i ako znamo da je sutra propast sveta.
I da spasemo koga možemo."
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2023 09:58
|
offline
- aleksmajstor
- Počasni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2011
- Poruke: 886
- Gde živiš: Zajecar
|
@ Zoranzota
Pročitao sam obe navedene Bakmanove knjige kao i "Moja baka vam se izvinjava", "Brit-Mari je bila tu", "Medvedgrad", "Mi protiv njih".
Od svih njih, "Uznemireni ljudi" je na mene ostavila najslabiji utisak.
Ne kažem da je knjiga loša, a i ovo je moj subjektivni utisak, ali meni je "Čovek po imenu Uve" zasada najbolje Bakmanovo delo.
Ostale navedene knjige su stepenicu ispod, a "Uznemireni ljudi" dve.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2023 10:11
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
Uve je i na mene ostavio ogroman utisak. Maestralno delo. Pročitaću svakako i ostale, "Moja baka vam se izvinjava" već stoji na polici No i pored ove dve mogu reći da je Bakman pisac koji mi leži.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Dec 2023 03:04
|
offline
- Melody
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jul 2010
- Poruke: 2484
- Gde živiš: u prostoru između dva tona u dobrom riff-u
|
Ja sam od Bakmana samo pročitala "Moja baka vam se izvinjava" i završila knjigu plačući i smejući se u kuhinji u 3 ujutru, kao ludača. Apsolutno me je izbacio iz takta na najbolji mogući način. Knjiga počinje kao naizgled jednostavna kritika malograđanštva kroz oči jednog inteligentnog i (implicirano) blago autističnog deteta, ali onda postaje nešto čarobno i daje dušu svakom liku, ispituje svačiji bol i radost, upoznaje nas sa nama samima kroz osećaj zajedništva koji se stvara između ljudi koji su godinama pokušavali da održavaju hladnu gradsku distancu među sobom...
Uzela sam "Uznemirene ljude" nedavno, očekujem sličan efekat 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2024 18:27
|
offline
- Lu
- Građanin
- Pridružio: 10 Apr 2023
- Poruke: 136
|
trenutno čitam roman isaka baševisa singera, "rob". veličanstvena knjiga, mislim da sam je otkrila u pravo vreme s obzirom na to kakve se meni misli i ideje motaju po glavi. čini mi se da svi izuzetni pisci koji pišu o pitanjima religije i vere dolaze do zaključka da je čovekovo tumačenje svetih knjiga (u bilo kojoj religiji, u bilo koje vreme) - uglavnom licemerno, svedeno na formu. i kako se u pitanjima poštovanja vere više plašimo šta će društvo reći nego bog sam. razumela sam da se naslov romana odnosi na svakog čoveka koji robuje formama, zaboravljajući suštinu. potrebno mi je da me neko, s vremena na vreme, podseti na to, naročito ako se uzme u obzir posao kojim se bavim. 
iskrena preporuka za čitanje, nebitno da li je neko verujući ili ne. roman govori o ljudskoj prirodi, a religija je samo jedan prozor.
|
|
|
|
|
|
|
|
