Stranac - Alber Kami

• 1Ovo se svidja korisniku: SlobaBgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono što mi se ne sviđa kod većine knjiga,pa skoro svih,koje se izučavaju u srednjim školama,pogotovo u gimnaziji je što govore o tome kakav život ne treba da bude,kako je tuga opšte prisutna,mislim da su mnogo mračne,retko se pojavljuju pozitivne tematike,sve je na foru: Nebitno ko si i šta si,umrećeš,patićeš,radićeš najbolje što možeš i nećeš biti uvek srećan i ostvariti želje...isto tako ne razumem: I Hamlet na kraju i Kafka i Kami i Dostojevski i mnogi tragaju za svrhom postojanja a i svi je ne mogu naći pa kažu da je besmislen život...to mi se ne sviđa.Pitam se koliko je ispravnan taj pristup i kako utiče na one što stvarno ozboljno doživljavaju knjige,jel tako da svi postanemo ravnodušni kao Merso???

• 1Ovo se svidja korisniku: SlobaBgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je taj pristup veoma dobar zato sto nas,bas kao sto si ti rekao uci kakvi ne treba da budemo,i da se ophodimo prema zivotu.Mislim da ljudi koji ozbiljno dozivljavaju ovakve knjige,pocinju da se saosecaju sa glavnim junakom,postaju depresivni i onda pocinje "Sta ce mi ovaj zivot,ja cu ionako umreti....".Na mene je licno ova knjiga ostavila snazan utisak,jer se po prvi put srecem sa tolikom dozom ravnodusnosti.Nekako me skroz izbezumila ali mi se i u jednu ruku dopala.Ja bas ne bih rekla,u kojem dobu zivota mislis da postajemo kao Merso.Da li mislis pred sam kraj zivota?

• 1Ovo se svidja korisniku: SlobaBgd
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A. ::Mislim da je taj pristup veoma dobar zato sto nas,bas kao sto si ti rekao uci kakvi ne treba da budemo,i da se ophodimo prema zivotu.Mislim da ljudi koji ozbiljno dozivljavaju ovakve knjige,pocinju da se saosecaju sa glavnim junakom,postaju depresivni i onda pocinje "Sta ce mi ovaj zivot,ja cu ionako umreti....".Na mene je licno ova knjiga ostavila snazan utisak,jer se po prvi put srecem sa tolikom dozom ravnodusnosti.Nekako me skroz izbezumila ali mi se i u jednu ruku dopala.Ja bas ne bih rekla,u kojem dobu zivota mislis da postajemo kao Merso.Da li mislis pred sam kraj zivota?

Taj pristup bi bio dobar da je manje zastupljen,ovako se po meni preteruje,a i mnoge knjige su deža vu,recimo nakon Kafke i nakon "Čekajući Godoa" ova knjiga je za mene bila deja vu jer sam se x puta sretao sa tom ravnodušnošću i besmislenim životom...

Pa da to kažem,da mladi um postane tipa depresivan,i zaista misli da ništa nije tao važno,ok naravno da sad ne treba preterivati u pridavanju pažnje nekim stvarima,tu većinski danas preterujemo jer brinemo o glupostima,ali mislim da postaju ravnodušni mladi ljudi,oni inteligentni koji su sposobni da razumeju i udube se u delo koji jako duboko "prodiru u delo".Možda ne skroz ravnodušni,ali ja mislim ravnodušniji no što je to normalno za mladu osobu...apatični. Nervira me ta apatija i ravnodušnost,mislim da je mediji unose u nas previše nije potrebna dupla doza.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kule15, SlobaBgd, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kule15 :: Nervira me ta apatija i ravnodušnost,mislim da je mediji unose u nas previše nije potrebna dupla doza.


Bilo bi dobro da su samo mediji u pitanju...

• 1Ovo se svidja korisniku: A.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oni su glavni izvor...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, DreamingStar, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne bih se složila da mediji unose ravnodušnost. Pre bih rekla da su mediji glavni izvori za negativnu energiju.

U srednjim školama program je napravljen po onome što se očekuje od jednog srednjoškolca. Dakle, oni očekuju od jednog srednjoškolca da razgraniče dobro i zlo ako je u pitanju roman zločin i kazna. Ili da prepoznaju bol i tugu Mersoa.

Zašto neko ne shvata Mersoa? Možda zato što nije kao on. Ili možda zato što nije pažljivo pročitao knjigu. Možda je počeo da je čita sa već nekom dozom ravnodušnosti ili averzije. A možda... Ko zna zašto. Uostalom. Život nije veseo. Na to treba da te pripreme ove knjige.

• 1Ovo se svidja korisniku: A.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

saten ::Ne bih se složila da mediji unose ravnodušnost. Pre bih rekla da su mediji glavni izvori za negativnu energiju.

U srednjim školama program je napravljen po onome što se očekuje od jednog srednjoškolca. Dakle, oni očekuju od jednog srednjoškolca da razgraniče dobro i zlo ako je u pitanju roman zločin i kazna. Ili da prepoznaju bol i tugu Mersoa.

Zašto neko ne shvata Mersoa? Možda zato što nije kao on. Ili možda zato što nije pažljivo pročitao knjigu. Možda je počeo da je čita sa već nekom dozom ravnodušnosti ili averzije. A možda... Ko zna zašto. Uostalom. Život nije veseo. Na to treba da te pripreme ove knjige.

Pa kako da mediji ne unose ravnodušnost? Ona sledi upravo od preterane negativne slike!
Ljudi samo slušaju negativno,znaju ljudi kakva su sve sr**a u državi a opet znaju da su nemoćni i da ništa ne mogu da učine...onda su u fazonu: čuju neku aferu i prevaru i kažu: PA normalno!!! Jednostavno apatija i nezainteresovanost za probleme,kako recimo francuzi mogu da se bune...mi postajemo ravnodušni prema svemu!!!
Evo danas sam na blic pratio dnevnik: od 19:30 do 19:55 : politika,kriza,havarija,negacija od 19:55 do 20:10 vremenska prognoza(i ona negativna),sport i pozitivne manifestacije...ej 25 min ja slušam o sr**ima u svetu i kod nas!!!

Pa nije baš tako lako razgraničiti dobro i zlo u Zločinu i Kazni, onaj deo : Ubiti babu i nahraniti i pružiti
budućnost stotinama siročadi ili neučiniti nikakvo zlo...a prvo ima veće dobro za cilj.

Mersoa nije lako shvatiti,po meni,on se predaje i diže ruke od života,to osuđujem...i nije prirodno za čoveka.

Život jeste veseo,samo ako znaš kako da ga iskoristiš...ti si možda tužna što te jedan muškarac odbio ili ne možeš da digneš kredit za bolji nameštaj a ono crnče je srećno da pojede jedan kolačić i gutljaj mleka ili sokića.Najbolje je reći : Život je onakav kakvim ga ti smatraš, ja kažem da je lep!A kad vidim crnče šta ima,a šta ja,pomislim kako ja ipak živim kao Lord!!! Nema veze što sam prosečan Srbin,za crnče,ja živim bahato!!!

Izvinjavam se za offtopic ali ipak smatram da je neophodan i da je vezan za temu!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kule15 ::
Pa kako da mediji ne unose ravnodušnost? Ona sledi upravo od preterane negativne slike!
Ljudi samo slušaju negativno,znaju ljudi kakva su sve sr**a u državi a opet znaju da su nemoćni i da ništa ne mogu da učine...onda su u fazonu: čuju neku aferu i prevaru i kažu: PA normalno!!! Jednostavno apatija i nezainteresovanost za probleme,kako recimo francuzi mogu da se bune...mi postajemo ravnodušni prema svemu!!!
Evo danas sam na blic pratio dnevnik: od 19:30 do 19:55 : politika,kriza,havarija,negacija od 19:55 do 20:10 vremenska prognoza(i ona negativna),sport i pozitivne manifestacije...ej 25 min ja slušam o sr**ima u svetu i kod nas!!!

Pa nije baš tako lako razgraničiti dobro i zlo u Zločinu i Kazni, onaj deo : Ubiti babu i nahraniti i pružiti
budućnost stotinama siročadi ili neučiniti nikakvo zlo...a prvo ima veće dobro za cilj.

Mersoa nije lako shvatiti,po meni,on se predaje i diže ruke od života,to osuđujem...i nije prirodno za čoveka.

Život jeste veseo,samo ako znaš kako da ga iskoristiš...ti si možda tužna što te jedan muškarac odbio ili ne možeš da digneš kredit za bolji nameštaj a ono crnče je srećno da pojede jedan kolačić i gutljaj mleka ili sokića.Najbolje je reći : Život je onakav kakvim ga ti smatraš, ja kažem da je lep!A kad vidim crnče šta ima,a šta ja,pomislim kako ja ipak živim kao Lord!!! Nema veze što sam prosečan Srbin,za crnče,ja živim bahato!!!

Izvinjavam se za offtopic ali ipak smatram da je neophodan i da je vezan za temu!!!

Onda je život veseo i za to crnče koje spominješ? Idi kod njega i kaži mu: "Život je veseo ako znaš da ga iskoristiš. Možda nemaš hrane za sutra, ali gledaj to sa vedrije strane, imaćeš vitku liniju. Možda ćeš postati i svetski model." (ironija prošarana crnim humorom) Rekla sam da život nije veseo, baš zbog toga što svako od nas u sebi nosi neku tugu. Ne moram da budem crnče pa da se sutra pitam da li ću nešto imati za jelo. Imaš toliko primera sirotih ljudi i kod nas. Gde roditelji nemaju kako da prehrane bebu, pa joj daju svoje parče hleba. Ti i ja živimo bahato ne samo za to crnče, nego i za neko gladno dete koje mora da se snalazi.

Po mojoj nekoj logici ravnodušnost ne treba da sledi iz neke negativne slike. Zar se ne osetiš agresivno nakon svih tih negativnih vesti? Da li ti se desi da opsuješ i da se izvičeš na televizor? Ako ti se desi, to po meni nije ravnodušnost.

Nisam rekla da je lako odlučiti se na ispravan korak (konkretno kad je u pitanju "Zločin i kazna"), ali se od jednog srednjoškolca očekuje da se postavi u toj situaciji i pokuša da je reši na taj način. Što bi rekla moja profesorka UVoda u teoriju književnosti: "Znate, ja sam zajedno sa Raskoljnikovim prolazila kroz sve situacije, čak sam i temperaturu imala dok sam čitala njegove muke pri donošenju odluke." Poenta nije da imaš temperaturu dok čitaš neku knjigu. Nego da se saživiš sa glavnim likom i prođeš kroz njegove nedaće.

Smatrala sam i dalje smatram Mersoa bezdušnim likom. Ja u njemu ne vidim trunku ljudskosti. Ta njegova ravnodušnost mene ubija. Ne mogu da se pomirim sa tim.

• 1Ovo se svidja korisniku: saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

saten ::
Onda je život veseo i za to crnče koje spominješ? Idi kod njega i kaži mu: "Život je veseo ako znaš da ga iskoristiš. Možda nemaš hrane za sutra, ali gledaj to sa vedrije strane, imaćeš vitku liniju. Možda ćeš postati i svetski model." (ironija prošarana crnim humorom) Rekla sam da život nije veseo, baš zbog toga što svako od nas u sebi nosi neku tugu. Ne moram da budem crnče pa da se sutra pitam da li ću nešto imati za jelo. Imaš toliko primera sirotih ljudi i kod nas. Gde roditelji nemaju kako da prehrane bebu, pa joj daju svoje parče hleba. Ti i ja živimo bahato ne samo za to crnče, nego i za neko gladno dete koje mora da se snalazi.

Po mojoj nekoj logici ravnodušnost ne treba da sledi iz neke negativne slike. Zar se ne osetiš agresivno nakon svih tih negativnih vesti? Da li ti se desi da opsuješ i da se izvičeš na televizor? Ako ti se desi, to po meni nije ravnodušnost.

Nisam rekla da je lako odlučiti se na ispravan korak (konkretno kad je u pitanju "Zločin i kazna"), ali se od jednog srednjoškolca očekuje da se postavi u toj situaciji i pokuša da je reši na taj način. Što bi rekla moja profesorka UVoda u teoriju književnosti: "Znate, ja sam zajedno sa Raskoljnikovim prolazila kroz sve situacije, čak sam i temperaturu imala dok sam čitala njegove muke pri donošenju odluke." Poenta nije da imaš temperaturu dok čitaš neku knjigu. Nego da se saživiš sa glavnim likom i prođeš kroz njegove nedaće.

Smatrala sam i dalje smatram Mersoa bezdušnim likom. Ja u njemu ne vidim trunku ljudskosti. Ta njegova ravnodušnost mene ubija. Ne mogu da se pomirim sa tim.

Ajmo s brda nadole
Prvo slažemo se oko Mersoa...u potpunosti.

OK,za Raskoljnikova je lako pokušati ali je teško zaista doneti odluku,pa čak iako nisi pod pritiskom kao on(realan život u pitanju iako je roman,mislim roman je ali sigurno da ima identičnih situacija u stvarnosti) jer i tad je moralna dilema,ja bi npr. rado ubio tu babu da pomognem 100 siročadi!
Ali i ta baba koliko god bila štetočina,i ona zaslužuje život i svoje mesto u svetu,iako je to negativno,negativno mora postojati,e sad naravno da ga treba suzbijati...teška je to dilema koliko god da imaš razvijenu empatiju...teška i za filozofe i za mudrace...

Naravno da ne treba da sledi tako,mada ja mislim da naša ravnodušnost (na nivou nacije) sledi iz nemoći da nešto promenimo...ne kao reakcija na negativno...naravno da poludim kad čujem pola sata negacije i samo 5,max 10 min pozitivnih stvari! Kažu npr. da je verovatnoća da će padati kiša 30%. Zar nije lepše reći da je verovatnoća da će biti lep i sjajan,topao sunčan dan 70% ?

Izvini ali tuga je sastavni deo života...ne možeš da se odrekneš tuge jer da nema nje,nebi imala ni sreću...ok,to crnče npr je dobilo najlošije karte u igri pokera,ali to ne znači da ne može bolje da prođe.Kad poraste,koliko god bilo teško i nerealno pobeći iz svog mesta u bolje krajeve,ne mislim na SAD pri tome,nego,recimo,neki drugi civilizovaniji deo Afrike,MOŽE da prođe svakako bolje.
Jako je teško to u praksi ali je MOGUĆE!!! Zato što je čovek sam kovač svoje sreće...
banalan primer ali: Ljudi i u kamenom dobu nisu ništa imali pa su ipak nekako opstajali,ovo današnje crnče možda nema ništa,ali nije u ništa lošijem položaju od onoga koji ima sve! Jer takav nema poentu života,pogledaj pola holivuda: Heroin,trava,met,itd,itd. Nisu oni ništa srećniji od tog istog crnčeta ma koliko miliona imali na računu jer im je život podjednako bedan!

A što se Srbije tiče,uvek ima para za osnovno prehranjivanje,para čisto da preživiš uvek ima!
Sem ako napraviš 10 dece,ali koliko je to realno? Uvek može d se nađe posao čisto za 'leba.

• 3Ovo se svidja korisnicima: jelkica7, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni se knjiga dopala, ovo je moj školski sastav na temu 'Stranac' a ujedno i moje shvatanje pročitane. A usput može pomoći i onima koji guglaju sastave, naravno, ukoliko im se dopadne

STRANAC

U čovekovoj prirodi je da sve što mu je strano ili nerazumljivo karakterište kao pogrešno. Oduvek nam je bilo teško da prihvatimo različitost, bilo u mišljenju, govoru ili izgledu.
I vođeni tom potrebom da se priklonimo gomili gubimo onog pravog sebe. Koliko zapravo poznajemo svoje najbliže? Ili bolje pitanje, koliko zapravo želimo da ih poznajemo? Zasnivamo odnose na površnim istinama, jer je tako lakše. Potiskujemo svoja osećanja i zanemarujemo tuđa, sopstvena mišljenja pretvaramo u ona prihvatljiva. Retko te neko pogleda, i u tvojim očima vidi bilo šta osim sopstvenog odraza. U ovom sivom svetu, oduvek smo zahtevali sve crno na belo...suštinu, nepoznavajući okolnosti, propisanu iskrenost, skrojenu istinu po našoj meri!
Zapravo, retko ko i sam sebe zaista poznaje. Kako ceo život upotpunjuje tu masku prihvatljivu svetu, polako zaboravlja da je skine i kada ostane sam. U ovom svetu nalik na pozorište svako igra određenu ulogu, i čini se da svima tako odgovara.
Naravno, postoje i izuzeci. Jedan je prikazan u romanu „Stranac“.
Merso je bio netipičan čovek i kao takav potpuno odbačen od društva.
Završivši na sudu zbog ubistva po prvi put je trebao da objasni svoje postupke, osećanja i potrebe. Trebao je da laže, opravdava se i moli. Trebao je da se kaje, ali nije. Niko to nije mogao da prihvati. O ubistvima su se naslušali, ali nepojmljiva im je bila njegova ravnodušnost i iskrenost. Zašto nije plakao na sahrani svoje majke kada SVI plaču? Čak i oni koji priželjkuju smrt svojih najbližih plaču na sahrani, makar zbog ostalih prisutnih. Zašto nije osećao potrebu da se opravda? Koliko moraš biti bezdušan, da bi bio toliko iskren.
Okarakterisali su ga kao monstruma bez trunke ljudskosti. Ne zato što je ubio čoveka, već zato što ga nisu mogli razumeti. Zato što nije bio sličan njima, a to je bio veći zločin od ubistva.