Za nekih 10 godina ostaće upamćeno da je jedan Premijer uz pomoć nekog udbaša iz Železnika iz navijačkih pobuda gurao jedan privatni klub koji nosi ime kao jedan klub koji je ugašen, i hteo je po svaku cenu da bude šampion. I to je ok, mnogi u Srbiji su sada srećni posle 17 godina, iako još nije gotovo, mi smo spremni da čestitamo. Ipak, ovo finale iako bude izgubljeno imaće možda i veću vrednost od titule. Zašto? Zato što će neki mladi ljudi koji navijaju za Partizan a koji do sada nisu čuli za Danila Kiša pročitaće Grobnicu. A kada pročitaš Grobnicu, ne možeš da ostaneš glup, iako si to bio. I upravo zato je KK Partizan institucija i akademija života koja pobeđuje i kada gubi. Stanje duha koje uveliko prevazilazi okvire sporta.
- Momci iz GTR-a.
У ''Партизану'' нема ко више да игра...Свела се књига на три-четири слова. И опет смо јаки. Него, ја сам сујеверан због оних тринаест титула. Лепо би било да падне и 14. па нек онда ''ЦЗ'' наследи мало...Али, мало...
Sinoć je došlo do sukoba između kapitena i Saleta. Nije dugo prošlo...
Inače nešto sam razmišljao, ono Grobarski, optimistično
Ako ih dobijemo nekako ovu treću, oni opet dolaze u Pionir, zasigurno u njegovom paklu ( i ja ću biti prisutan, to je dovoljno ) i možemo doći do 2:2. U zadnjoj sve je moguće. Ajde, nema predaje !
AHhahahahahahahahahahahaha, pa ovo je nerealno ! Ciganizam uzima maha, definitivno. Uporno pokušavaju da u našim srcima probude mržnju. Ali... Partizanova ljubav je jača od svega. DA napomenem pljuvanje u facu Duleta, pogodak kaišem, stolicom... ubacivanje upaljača i ostalog.. ali oni su bez kazne. Eh, Srbijo.
Kazne i nisu toliko sporne... Samo, nešto se ne sećam da su kazne nakon dešavanja u prošlogodišnjoj finalnoj seriji bile izrečene tako brzo... Ali, dobro... Iznenadio bih se da je bilo drugačije...
Što se tiče tih ''dešavanja'' u ekipi nakon finala, samo oni koji nisu nikad potrčali za loptom, makar i ispred zgrade, i ono koji veruju u ono što pišu objektivni srpski mediji misle da u ekipi i oko nje uvek moraju da lete i cvrkuću ptičice, miriše cveće i slično. Sasvim je normalno da dođe i do sukoba manjeg ili većeg intenziteta, kao i u porodici. Bitno je ono što sledi nakon svega toga i način na koji se problem rešava...
Idemo, momci... Spasa nam nema, ali propasti ne možemo!...
misle da u ekipi i oko nje uvek moraju da lete i cvrkuću ptičice, miriše cveće i slično. Sasvim je normalno da dođe i do sukoba manjeg ili većeg intenziteta, kao i u porodici. Bitno je ono što sledi nakon svega toga i način na koji se problem rešava...
