... неколико наших медија је то већ објавило као готово, позивајући се на Тринкијеријев твитер профил, где је постављен грб КК Партизан као профилна слика...
... док на званичном сајту Партизана, фејсбук или твитер страници клуба и даље нема никакве потврде.
Тринкијери би, уколико се информација покаже тачном, био први странац на клупи црно-белих. Према ономе што се о њему може пронаћи и што се о њему пише и говори, Андреа Тринкијери би у овом тренутку био идеално решење за клупу Партизана као неко ко добро познаје југословенску школу кошарке и ко, што је врло битна ставка, познаје језик. Оно што би нашем Романтичару могло бити интересантно јесте информација да му је баба родом из Котора (!), што је он и сам потврдио током једног интервјуа 2012. године
Лично, не знам шта бих рекао... ко год да седне на клупу Партизана пред собом ће имати тежак посао. Оно што ми се не допада јесте да смо по други пут за две године током сезоне променили тренера. Прошле године смо га, истини за вољу, најурили, ове године човек се повукао сам (било је чак и неких полуинформација да Чанак и приватно има проблема), што ипак не мења чињеницу да тренутно немамо стабилност у струци...
Што рече Павац, да ипак сачекамо да стигне и званична потврда из клуба...
... у међувремену, пораз од Турк телекома 72:77 у мечу од којег, верујем, нисмо ништа посебно ни очекивали. Тих -5 заправо је још и добар резултат пошто смо добрим делом утакмице били у двоцифреном заостатку...
... Дуле кратко и јасно о Тринкијерију:Citat:... odluku rukovodstva crno-belih pozdravio je i najtrofejniji trener u istoriji Partizana Duško Vujošević... čelnici Partizana konačno shvatili da bez dobrog trenera ne mogu da izvedu dobar projekat.
„Pozdravljam gest Trinkjerija, koji je došao u Partizan, klub sa velikom tradicijom i želim mu da to tradiciju sačuva“... https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/vujosev.....enu/310472
Dopuna: 03 Nov 2018 7:00
... Дулетова изјава у целости:
... посао новинара јесте, између осталог, и да појасни нечију изјаву тако што је скратити и уобличити, али овај са Моцартспорта баш се потрудио да је скрати...
... екипа је, у првој Тринкијеријевој утакмици, позитивно реаговала и савладала у гостима екипу Меге резултатом 81:74
Ниједног тренутка домаћин није имао никакво, ни минимално вођство. Партизанова предност постала је двоцифрена већ у првој четвртини. Црно-бели су, практично, све до 33. минута контролисали резултат и дешавања на терену када су имали и максималних 74:57. Уследио је пад, који домаћин срећом није казнио, иако је у неколико наврата пришао на -5.
Не сећам се да сам до овог тренутка икада поставио линк конференције за новинаре након утакмице, али овај пут ћу то учинити. Одлична и духовита, али ипак пре свега критика игре Партизана...
... Тринкијери је током читавог меча видео неке ствари које је већина нас видела тек у финишу... ја први... тек, победа је уписана, али екипа не сме да полети. Био је то тек први корак са новим тренером...
Победом сам задовољан, игром тешко... овде сам чак и ја видео неке детаље које до овог тренутка нисам запазио, а које је можда најбоље одсликавало зајапурено лице Партизановог тренера у 2/4 када се први пут топило +15. До истоветне предности стигли смо још једном у 4/4 и још једном успели да је лако испустимо. Били смо значајно бољи у скоку, у минус су претили да нас гурну лош однос освојених и изгубљених лопти, што можда и јесте карактеристично за младе тимове, али и нешто лошије издање појединих играча од којих се ипак више очекивало...
Све у свему - слатка, али и тешко извојевана победа... само још један корак на врло дугом путу...
Шта се дешавало у првих седам минута, то најбоље зна Тринкијери који ће чупати уши на тренингу... све остало, изузев мањег пада у игри почетком 3/4 када смо дозволили ривалу да се врати у меч и поведе, било је феноменално!...
Партизан - Цибона 86:67
... иако је почетак био, благо речено, ужасан. 0:12, па 8:23 и онда је уследио - Партизан... серијом 25:0 црно-бели су се, до краја 1/4 не само вратили у меч, већ су и у наставку остварили двоцифрени плус. Цибона је до полувремена успела да преполови тај заостатак, а у 24. минуту и поведе 51:50. Уследио је још бољи период Партизанове игре од оних претходно поменутих 25:0. Наиме, од половине трећег периода и вођства гостију, на терену је до краја постојао само црно-бели тим. До краја периода већ је било 69:56, а на минут и по до краја утакмице и максималних +21. Оно најфасцинантније јесте чињеница да је Партизан одличном одбраном у периоду од 25. до 37. минута онемогућио Цибону да постигне поене из игре!!!... све поене гости су у том периоду постигли са пенала...
Ипак, и ова итекако драгоцена победа само је још један корак за овај тим. Већ следе нова искушења: најпре Зенит у Еврокупу, а онда и подгоричка Будућност, обе утакмице у гостима...
Иако то, вероватно, и није био меч од којег се превише очекивало, Партизан је одиграо добро прво полувреме и завршницу, али га је победе кошао лош период од неких десетак минута у већем делу треће и почетком последње четвртине.
Црно-бели су, иако и даље некомплетни, а у Санкт Петербургу и додатно ослабљени неиграњем једног од бољих играча Радета Загорца због повреде, решили прво полувреме у своју корист 44:40. У једном тренутку било је и +9, а на старту 3/4 било је и +8, 48:40. Од тог тренутка креће пад у игри који је домаћин искористио да се потпуно врати у меч. Кључним се, иако је то тренутак који је био далеко од завршетка меча, показао период средином друге половине 3/4 када је Партизан и даље имао минимално вођство, али је пропустио неколико пута прилику да поентира, у пар наврата чак и из контранапада... Зенит је преузео вођство и у уводним минутима 4/4 стигао чак и до +13. Тек тада се Партизан пробудио, успео да приђе у финишу и на 71:73, али је у лоше организованом нападу шанса за нови преокрет пропала.
Штета је, не толико због бодова, колико због чињенице да је екипа пропустила прилику да и играчки и психолошки додатно ојача. Следи гостовање у Подгорици...
Dopuna: 18 Nov 2018 22:09
Као у неком лошем вицу, пораз у Подгорици идентичним резултатом као пре пар дана у Санкт Петербургу, 71:75
Били смо и у двоцифреном минусу, били смо и на једну лопту, али ипак не и довољно близу. Нема ту неке велике филозофије, идемо даље...
