Vratih se sad na prve komentare vezane za ovu temu
Da vidite kako su odusevljenje i zaprepascenje rasli iz utakmice u utakmicu, a nada uvek bila prisutna
Izgubismo u polufinalu,posle produzetka 80-83. Rasic promasio poslednji sut za drugi produzetak...
Imali smo +2 na 6 sekundi do kraja,Teodosic promasuje ceo kos ali onaj cupavi crnac pogadja onako,alijub i izborise produzetak
Rasic koji je trojskas pogodio samo 1-9, zao mi je, mogli smo da dobijemo, pa cak i u produzetku bez Kecmana i Bozica, ali imali su ovi malo i srece posebno onih par napada u kojima su promasili cetiri puta i svaki put uhvatili loptu
Nista,bili smo otpisani jos na pocetku ali najskuplji evrope(12 puta skuplji od nas, 37 naspram 3 miliona) nas je dobio u polufinalu na jadvite jade, nakon produzetka
Četiri puta za redom lopta pada u ruke grčkih igrača i to u produžetku. Tako je moralo biti i to je to. Meni je to bio dovoljan znak da ne može baš sve i uvek da nas služi, pa ni sreća. Čestitam Olimpijakosu i želim mu da pobedi, osećaću se , pa ne baš kao da smo mi pobedili, ali biće mi malo lakše...
Iskreno, pribojavao sam se da se "Olimpijakos" u startu ne odlepi na oko 10 koševa razlike, pa da onda iskusno čuva razliku, mahom sa linije slobodnih bacanja.
Ostaje žal za propuštenom šansom. Odličnoj igri Mekejleba, Kecmana i Veselog trebalo je pridružiti i nešto boljeg Marića u fazi odbrane, a pogotovo šuterski raspoloženog Rašića.
Ipak, u meni je i dalje veliki ponos zbog dostojnog reprezentovanja naše klupske košarke na "turniru najjačih".