offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
copy/paste
12. oktobar 2005.
Meningitis
Gost: dr Predrag Kon, epidemiolog
Novinar: Danica Vučenić
B92: Hajde da krenemo od ovog meningitisa, mada ste Vi juče na konferenciji za novinare delimično objašnjavali razloge, uzroke i izlečenje i virusnog i bakterijskog meningitisa. Da razjasnimo još jednom, postoje virusni i postoje bakterijski meningitisi.
Kon: Da, postoje meningitisi, to su upale moždane ovojnice koje mogu biti izazvane bilo bakterijama, to su tri najpoznatije bakterije – meningokok, pneumokok i taj hemofilus influence B, koji se dogodio u Nišu, i deset posto sve ostale bakterije takođe mogu biti.
B92: Izvinite što Vas prekidam, znači to je taj opasniji meningitis, taj bakterijski.
Kon: To je meningitis koji izaziva gnojne upale tih moždanica, pa posle toga ostavlja i određene posledice, a nažalost može dovesti do tragičnog smrtnog slučaja.
B92: Kod nas postoji vakcina na jednu od tih bakterija, ona nije obavezna.
Kon: Kod nas postoje vakcine za sve tri bakterije, samo što nažalost... Znači, postoji i za meningokok, i za pneumokok, i za hemofilus influence B. Međutim, vakcina protiv hemofilusa influence B je savremenije tehnologije, to je tzv. konjugovana vakcina koja se može davati deci već i u uzrastu od dva meseca života, kada je dete zaista i najviše ugroženo. Deca su najviše ugrožena u prve dve godine života. Dok pneumokokna i meningokokna vakcina postoji, ali je ona polisaharidna i daje se tek kada dete navrši dve godine i kad je starije od dve godine.
B92: Ali, koliko ja znam iz sopstvenog iskustva i iz iskustva mojih kolega koji imaju decu, preporučuje se vakcina, u Domu zdravlja uvek kažu na tu jednu... Sad ću ja da Vam pročitam.
Kon: ACT HIB, to je ta...
B92: Tako je. Koji je taj?
Kon: To je ta hemofilus influenca B, koja se daje u uzrastu već kad dete ima dva meseca, znači kad počne redovnu imunizaciju, paralelno sa tim ide imunizacija...
B92: A zašto nam ne preporučuju ove druge dve? U čemu je tu problem?
Kon: Pa, postoji razlika... Najveći rizik od obolevanja od meningite je upravo u te prve dve godine života. Nažalost, ove vakcine koje imamo ne mogu se dati jer ne izazivaju stvaranje imuniteta, bila bi greška umeća davati te vakcine. Ne mogu da škode, ali ne mogu ni da pomognu. Govorim za meningokoknu i polisaharidnu pneumokoknu. Te vakcine ne postoje...
B92: Čemu služe onda?
Kon: One služe za putnike koji idu u meningitična područja Afrike, za one koji su imali povredu slezine pa je operisana slezina, planira se koštana transplantacija. Znači, za jačanje imuniteta služi normalno i kod dece starije od dve godine koje često imaju upale disajnih puteva, pa i donjih disajnih puteva, a posebno za starije, to bih posebno naglasio, za dijabetičare i za hronične plućne bolesnike, kojima po najnovijim ispitivanjima znatno produžuje život ukoliko se kombinuje sa vakcinom protiv gripa.
Dopuna: 17 Okt 2005 2:58
B92: Virusni meningitis. Imamo nekoliko slučajeva u Kragujevcu obolele dece, ima i u Beogradu takođe, koliko znam, nekoliko.
Kon: U Beogradu svake godine registrujemo između 50 i sto, nekad taj broj ide i nešto malo više ili nešto malo niže, ali se održava. Nismo imali do sada neko grupisanje i pojave nekih malih epidemija. U principu, virusni meningitisi se i javljaju tako sporadično ili u vrlo malim epidemijama.
B92: A kako da ih prepoznamo? Kako roditelji mogu da prepoznaju?
Kon: Teško mogu da se razlikuju, uključujući tu i vrlo stručna lica, pa i infektologa, možda eventualno kod onih koji imaju jako puno iskustva da mogu odmah da prepoznaju. Ali, uglavnom sve to počinje naglim glavoboljama, povraćanjem, da svetlost smeta, ukočenošću vrata, počinje i kod jednog i kod drugog. Kod virusnog ide ipak blaže i sporije, dok kod bakterijskog ide daleko naglije. S druge strane, razvoj te kliničke slike je vrlo nagao kod bakterijskih, dok znatno usporeniji kod virusnih. Ono što je najosnovnije prilikom pregleda likvora, znači kada već dođe osoba u bolnicu, vrlo jasno se na osnovu nalaza likvora konstatuje da li jeste bakterijski ili je virusni meningitis.
B92: Kako se prenose, recimo u obdaništu?
Kon: Da vam kažem, skoro da ne postoji virus koji ne može da prođe hemeto-encefalnu barijeru i da izazove, uključujući tu čak evo sad i...
B92: A šta je ta barijera?
Kon: Ta barijera podrazumeva da postoji nešto što prirodno zaštićuje mozak i moždanice od infekta. Tako postoji i placentalna barijera koja štiti plod. I postoje mikroorganizmi virusi recimo, uključujući čak i influencu koja zna da probije i da izazove i meningitis i encefalitis, ali je to izuzetno retko, uključujući i morbile. Ali, najčešći uzrokovači virusnih meningita su enterovirusi. To je čitava jedna grupa crevnih virusa, ima ih oko stotinak, nešto manje, tu su i ehovirusi, pa i rotavirusi. Znači, postoji jedan...
B92: Kako ih deca dobiju?
Kon: Šta to znači enteralno? To znači da je moralo kroz usta da uđe u organizam, da li prljavim rukama, teoretski može i namirnicama, teoretski može i vodom. Ali, do kraja i vrlo retko su enterovirusni meningiti potpuno objašnjeni, koji su bili putevi širenja, nego se uglavnom tačkastim pojavama na jednom određenom području gde vidite da ih ima više nego što ih uobičajeno ima, onda se kaže da se pojavila epidemija na tom području. To se dešava, činjenica, u zemljama i na područjima gde je sanitacija slabija, znači gde komunalni uslovi, gde je uklanjanje i tečnih, i čvrstih i otpadnih materija slabije rešeno, tada na tim područjima se češće dešavaju i virusni meningiti.
B92: Kod nas se to pojavilo u obdaništima, dakle u ustanovama sa decom. Te ustanove kada ovako pogledate one su očišćene, tetkice očiste i podove i WC-e itd. Kakvi su sad to uslovi u kojima mi treba da živimo?
Kon: Ja kao epidemiolog nikad ne bih smeo sebi da dozvolim taj luksuz da kažem da su se oni pojavili u obdaništima. Oni su u obdaništima uočeni, zato što deca dolaze u obdaništa, tu borave i onda se uoči. A da li je baš izvor infekcije bio u samom tom obdaništu, pravo da vam kažem, vrlo sumnjam u to. Ali, s druge strane, obdaništa jesu mesta kolektiva, gde je jako bitno zato što postoji uzajamno komuniciranje i kontakti. Kad su deca sasvim mala ona imaju vrlo bliske kontakte u igri, pa je moguće na taj način da dođe do prenosa ako je neko dete već obolelo. Kod virusnih meningita mora da postoji opet neki period inkubacije, pa da vi vidite da je od jednog deteta to prešlo na drugo itd, što se uglavnom, sad govorim za Beograd, u Beogradu mi to nismo imali, bar ovih poslednjih deset godina što ja to intenzivno pratim, a mislim da ni ranije nije bilo registrovanih epidemija virusnih meningita kod dece.
B92: Normalno je da se preporučuje pranje ruku ali da li su dobri antibakterijski sapuni. Da li treba samo te sapune da kupujemo da bismo se zaštitili, ne samo od virusa meningitisa?
Kon: Mnogo je lakše nabaviti antibakterijski sapun koji će stajati neupotrebljen nego ’naterati’, naučiti, možda bolje rečeno, to je ono što sam zaista mislio, naučiti da se sapun koristi. Antibakterijski tečni sapuni, sve je to tačno. Način na koji se može koristiti, tečni sapuni su svakako bolji, papirnati ubrusi takođe su bolji.
Dopuna: 17 Okt 2005 3:00
B92: Od peškira koji vise u kolektivima.
Kon: Sve je to tačno. Međutim, najteže od svega je nekoga naučiti upravo u tom uzrastu kad je sasvim malo dete da mora da pere ruke pre jela, posle nužde, i pre nužde. Pre nužde uglavnom se ne pominje, a moramo i to pominjati zbog toga što se različite genitalne infekcije mogu isto tako dobiti dodirivanjem prljavim rukama. Prema tome, ima ono: „Pre i posle jela treba ruke prati“, to je neverovatno, taj stih je zaista evo više od sto godina, i dan danas potpuno istu vrednost ima kao što je imao i tada.
B92: Da li postoji mogućnost neke sistemske edukacije stanovništva u tom kontekstu?
Kon: Da vam kažem, preko Crvenog krsta...
B92: Mislim, malo je onako i blam da u 21. veku oboljevamo od bolesti prljavih ruku.
Kon: Mi smo imali puno aktivnosti po tom pitanju, čak smo se i predstavili na jednom svetskom kongresu vezano za to, i to sad deluje... Radili smo tiho. To se preko Crvenog krsta organizovalo po raznim gradovima Srbije, gde su aktivisti Crvenog krsta učestvovali, oni su bili i nastavnici, i profesori, vaspitači iz Srednje škole. I praćeno je bilo čitavim akcijama, pravljenjem slika vezano za zdravlje koje su deca radila u obdaništu, pa Azbuka prljavih ruku itd. To su stvari koje treba neprekidno raditi i neprekidno animirati prvenstveno male, najmlađe, jer se navike tada stiču. Kasnije mi znamo, iako znamo i dalje ne činimo ono što smo potpuno svesni, neka greška, što ja kažem, u našem ponašanju uvek postoji. Znači, apsolutno je najvažnije naučiti nekog da mu to bude sastavni deo buđenja, kao što treba da nauči da pere zube, tako mora da mu treba taj sapun, da mu fali, da ako ga nema da se oseća jako loše. E, to se stiče u najmlađem dobu u kući, ali i u edukaciji. A pogledajte naše škole. Evo i danas, nisam dugo bio, ali sam siguran da u većini škola nije regulisano pitanje da ima tople vode, sapuna...
B92: Čak i toalet papira.
Kon: ... i papirnih ubrusa. U takvim uslovima ne možemo pričati o edukaciji stanovništva, a i Ministarstvo prosvete... Mislim, sasvim svejedno, ne ministarstvo, pojedini direktori škola, ne prozivam nikog posebno. Ali, ako nema to u svojoj kući, onda ne može da očekuje da će zdravstveno vaspitanje da deluje. Ta prostorija mora da ima izgled kakav zaslužuje škola.
B92: I samo još poslednje pitanje u vezi sa meningitisom. Koliko traje otpornost posle primanja ove vakcine kod deteta?
Kon: Vidite ovako, kod konjugovane vakcine te tzv. HIB, što je pominjete, hemofilus influence B...
B92: Ovo što deca dobijaju?
Kon: Jeste, to zavisi od uzrasta. Kad su deca do šest meseci ona su s jedne strane najosetljivija, jer imaju najmanje razvijen imuni sistem i potreban je veći broj doza, tada oni primaju tri doze u razmaku od šest nedelja. Ako iz bilo kog razloga nije primilo dete vakcinu do šest meseci nego počinje sa šest, onda mu nisu potrebne tri doze, već je dovoljno dve doze u razmaku od najmanje mesec dana, obično šest nedelja, a može da bude i više. Ako dete iz bilo kog razloga nije primilo vakcinu do godinu dana i ima već punih 12 meseci, znači razvijen imuni sistem, onda je dovoljna samo jedna doza.
B92: I do kad je imun, do koje godine?
Kon: I imun je, praktično time je zaštićen kompletno, jer deca do pete godine života sasvim sigurno dolaze u kontakt sa tom bakterijom. Treba shvatiti da je bakterija široko rasprostranjena, nje ima svuda, hemofilus influence B je bukvalno svuda oko nas. Mi kad bi uzeli i radili briseve evo i ovde, našli bi kod nekoga hemofilus.
B92: Ali su odrasli imuni...
Kon: Em su imuni, em nemaju nikakve tegobe, kao što i većina uopšte nema nikakve tegobe. Problem i jeste u tome, zato je to tzv. tačkasto širenje, što znači da tek kad se pojavi značajniji broj obolelih na manjem području možemo da sumnjamo da se pojavio neki soj koji je invazivniji, i tada se radi zaštita kontakta, ne radi njihove neposredne zaštite nego da se to ne bi dalje širilo.
|
ali ono nikad se ne zna... nadam se da necu da se razbolim, pa sad.. sta bude!
