47. Festival Beogradskih amaterskih pozorista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

STELA_NOIR ::

Žiri 47.-og BAP-a 2007-06-10 sačinjavali su
Ana Đorđević, reditelj i dramski pisac
Branko Đurić, glumac, prvak Pozorišta na Terazijama
Mirjana Ojdanić, reditelj i pisac, koja kao predsednik žirija podnosi ovaj izveštaj.

AMATERIZAM U TRANZICIJI

Jedino ana Đorđević je već ranije radila u jednom žiriju BAP-a, dok preostala dva člana nisu imala slično iskustvo, tako da se može reći da je žiri BAP-a 2007. imao izvesnu nevinost u odnosu na posao valjalo obaviti. Mada su i drugi članovi imali iskustva u žiriranju, ali uglavnom na festivalima profesionalnih teatara, ili festivalima ''deca deci'' ili pak u staleškim žirijima za godišnje nagrade profesionalnim stvaraocima. Kad kažemo ''nevinost'' avo mislimo na neopterećenost poznavanjem teških prilika u teatarskom amaterizmu i shodno tome nedostatak bolećivosti prema tim neprilikama i mladim stvaraocima koji u njima rade.


Stela, pisi dalje pa cemo komenterisati. Ovaj pocetak izvestaja nekako obecava
Mira je bez zadrske....to ce biti pravo u sustinu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nastavak izvestaja....


AKUD "SPANAC" - TEATAR DES
J.S.Popovic - ZLA ZENA
rezija: Davor Miladinovic

Opstepoznata i cesto izvodjena patrijarhalna komedija "Zla zena" bila bi dobar repertoarski potez Teatra Des,da je reditelj malo vestije i prirodnije radio sa izvodjacima i da nije sam sebi inhibirao mizanscen nepostojanjem dekora i scenske radnje(sa cijim se nedostatkom vrlo tesko mogu izboriti i profesionalci). Nemanje sredstava nije izgovor za nemanje dekora. Onda se radi ili nesto za sta ne treba dekor ili se nadje neko inventivnije resenje,jeftino a funkcionalno. Nekoliko prektikabala prekrivenih crnom krpom koji igraju sve i bracni krevet i obucarsku radionicu , a oko kojih se mizanscen vrti u dosadnom krugu ozbiljno remete moguci razvoj predstave.Ostavlja izvodjace u "hladnoj vodi" bez oslonca koji bi im omogucio prirodnost i pronalazenje pokrica za scensku igru,pa je ziri imao konstantnu potrebu da ih upozori na Hamletov govor glumcima ,"o ne cepanju strasti u dronjke i ne testerisanja vazduha rukama..."
Sve govorne radnje, koje ocigledno nisu pronasli,pokusali su da nadomeste dernjavom i tako dobili ravnu,napornu i monotonu predstavu iz koje se stice utisak da se svi muce.
Osim Pele,u izvodjenju Ive Kalabe,koja je,zbog svoje prirodnosti uvsrstena u konkurenciju za zensku epizodu(premda se ovde bas ne uklapa pojam epizode jer su ovde uloge skoro ravnopravne ). Uvodjenje "frajlica" koje komentarisu radnju bila je dobra,ali labavo sprovedena ideja,kao i uvodjenje starogradske i narodne muzike ,po asocijativnom principu.I jedno i drugo,moglo je biti dobro ,da je sprovedeno dosledno,ali nije.
Opsti je utisak da je reditelj ostavio glumce "da vise" na sceni i da je adaptacijom teksta pokusao da resi probleme koje nije resio analizom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wow... pa predstava nije bila bas TAKO losa...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TEATAR 13
Aleksandar Galin - AUDICIJA
rezija:Jovan Grujic

Jos pogibeljniji odnos prema scenskom prostoru imao je ovaj reditelj.
On je dozvolio scenografkinji da scenu pretrpa raznom rekvizitom,ali je odbio da tu rekvizitu funkcionalno upotrebi u predstavi. Nego je,opet na ustrb prirodnosti i glumackog pokrica,najveci deo mizanscena izrezirao ispred scene. Jasno je da je hteo pokazati kako nesrecne devojke cekaju izvan scene,na koju ih ne pustaju,ali onda je mogao postaviti predstavu i u foajeu ili ispred pozorista...Mozda to nosi neku rediteljsku ideju,ali ni jedna rediteljska ideja nije toliko velika,ni vazna,da bi joj se zrtvovala-cela predstava.
Iako ke situacija u kojoj se objektivno nalaze likovi iz teksta "Audicija"
stvarno mucna i ponizavajuca , ne znaci da predstava treba da bude mucna ,odnosno ne moraju se izvodjaci privatno dovesti u ponizavajucu i inhibirajucu situaciju.
Ko tu nije imao dovoljno maste da im nadje i osmisli govorne i scenske radnje koje bi im pomogle da dodju do likova ,nije na ziriju da istrazuje,ali maste nije bilo.
Iz ujednaceno razgalamljenog ansambla izdvojila se svojom prirodnoscu i priblizavanjem liku koji je tumacila Andrea Klimovic,kao Varvara Volkova,za sta je i nagradjena.
Izbor teksta jeste bio dobar,pogotovo s obzirom na cinjenicu da Teatar 13 ima zensku vecinu ansambla,ali se tekstim nisu ozbiljnije pozabavili.
Problem je nastao vec u analizi,ako je analize bilo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

STELA_NOIR ::
Problem je nastao vec u analizi,ako je analize bilo...

U ovoj recenici je sustina,iako moram priznati onoliko koliko pratim rad kolege Jankovica(kao i vecina amaterkih pozorista),Teatar 13 gaji tradiciju,bitno je pobediti a ne ucestvovati...
Shodno velikom ansamblu pojavljuje se zelja ili potreba da se izbor teksta prilagodjava glomaznom sarolikom ansamblu,nebili svako ponesto "odglumio"....
Kao sto primecuje koleginica Ojdanic to nije samo problem Teatra 13 vec gomile "skolica""studija" glume,koje na ustrb kvaliteta rade iskljucivo na masovnosti,materjalnom interesu i komercijali...
Onda je sasvim normalno da Vlasnik te skolice koji je polaznicima svakog meseca uzimao 50 eura mora da im nadje mesto u predstavi,i mi onda dobijamo pozorisni amaterizam u tranziciji...

Dopuna: 13 Jun 2007 16:43

Siguran sam da se kolega Sirius sa nostalgijom seca vremena kada smo iz zadovoljstva glumili,rezirali druzili se i bili amateri sa amaterima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PIGMALION


Citat:Siguran sam da se kolega Sirius sa nostalgijom seca vremena kada smo iz zadovoljstva glumili,rezirali druzili se i bili amateri sa amaterima.

Baš tako. Takodje se dobro sećam prvog razdora, odnosno prve svadje u našem pozorištu. Nije bila zbog glume ili količine teksta, nisu je počele vodonoše ili ''zvezde'' pozorišta, pošto se, bogu hvala, iskonski iskreno znalo ko šta može da odglumi. Kad je upravnik Doma za jedno gostovanje odredio dnevnice trojici glumaca koji su trebalo da fizički pomognu ekipi profesionalnih tehničara. Smesta je počeo razdor i dugo je trebalo da se taj šav prikrpi...

Inače, i ono gore navedeno , za ''učinak po glavi stanovnika'', odnosno dece čiji roditelji kupuju mesto u predstavi, sasvim je tačno, no je još jedna u nizu gorkih priča i tiče se, pomalo, i karaktera ljudi...Kvarljiva roba.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

idemo dalje s izvestajem...

Dramski studio ALISA
LJ. Razumovska DRAGA NAŠA PROFESORKA


Ova predstava je imala najviše relevantnih teatarskih elemenata.
Dobar izbor teksta i njegova dobra analiza i to na psohološkom i na scenskom planu.
Solidan dekor, koji je na prvi pogled ostavljao utisak markiranog, ali kad se odgleda cela priča, shvatamo da se upravo radi o osiromašenoj, usamljnoj i (životom) poniženoj profesorki, koja je uprkos svemu uspela da sačuva svoje moralne kriterijume i kvalitete. Zbog te funkcionalnosti ova je scenografija nagrađena, mada je kao što rekosmo na prvi pogled izgledala kao markirana. Jasno je takođe da je scenograf Darko Katić (koji je uradio i izbor muzike, takođe uspešno) sa rediteljkom dobro sarađivao, dogovarao se, promišljali su zajedno, što je urodilo plodom.
Raditeljka je dobro osmišljen prostor upotrebila sasvim funkcionalno, napravivši, doduše realistički, ali ipak maštovit mizanscen koji je pomagao izvođačima na opstanu na sceni, blizu ili čak sasvim u likovima koje su tumačili. Konačno, komad i pripada realizmu. Našla je scenske i govorne radnje uz pomoć kojih je solidno i dosledno ispričala priču o krizi moralnih vrednosti kod mladih i o sukobu generacija.
Očigledno je, zajedno sa ansamblom, napravila preciznu i promišljenu analizu teksta. Izvođači su dosezali do tačke do koje im je dozvoljavao (ili nije) talenat ali nisu ostavljeni na cedilu i nisu smetali. U trenucima kada nisu mogli da dosegnu kreaciju – vršili su tačnu funkciju, čto je u amaterizmu dozvoljeno (talenat tu nije obavezan uslov!).
Najveći domet ostavila je Maja Aćimović u ulozi Jelene Sergejevne, dakle u ulozi koja je prilično udaljena od njene privatne ličnosti (odnosno, starija je barem duplo što je uvek zahtevno i komplikovano za igranje), zbog čega je i nagrađena.
Najprirodniji i najuverljiviji bio je Miloš Lazović u ulozi Peđe, koju je ostvario sebi dostupnim sredstvima precizno i čisto, za šta je nagrađen. Ponovo žiri nije bio siguran u pojam ''epizode'' koji u suštini znači nešto drugo (manji i efektniji lik koji se je provlači kroz ceo komad), a ne skoro stalni boravak na sceni, ali pošto je takvu nagradu iamo na raspolaganju, nju je i dodelio.
Zbog navedenih postignuća predstava je dobila i nagradu za režiju i proglašena je najboljom predstavom BAP-a 2007.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo. Sad je sve na svom mestu. A tako če biti, nadamo se, i 18. i 21. juna

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Lepo. Sad je sve na svom mestu. A tako če biti, nadamo se, i 18. i 21. juna

Nisam bas sigurna da je tako

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

STELA_NOIR ::Sirius ::Lepo. Sad je sve na svom mestu. A tako če biti, nadamo se, i 18. i 21. juna

Nisam bas sigurna da je tako

Ni ja, ali zato svi navijamo za tebe. Sad je Boškov u Beloj Palanci isto izvodio egzibicije, postrojavao žiri i štimovao rezultate prema broju diploma i povelja koje je imao ili poneo. Bojim se da će tako biti i u Kuli. Odigraj ti da ekipa bude zadovoljna i ugasi tamo svetlo. I to je to.