offline
- RRefreshh
- Građanin
- Pridružio: 11 Apr 2008
- Poruke: 88
|
Cvetin ::Ko je pobedio ?
Ne znam nije me interesovalo , ali verovatno ONI ...
Evo, ja sam "nabavila" deo izvestaja predsednika zirija Tibora Vajde. Prvi deo mi fali 
1. mesto: „Vodka story“
2. mesto: „Dođavola“
3. mesto: „Da je višnja trešnja“
Na sednici održanoj 30-og maja 2008. godine u Apatinu, žiri je doneo i sledeće zaključke:
- Apatin se i ovoga puta, iako je to tek druga manifestacija koja se u ovom mestu održava, ponovo pokazao kao odličan organizator. Stvoreni su uslovi za optimalan rad i učesnika i žirija.
- Tehnički uslovi nisu baš idealni, ali uz izuzetan napor stvorena je mogućnost svima da svoje predstave izvedu u približno istim uslovima u kakvim su je igrali i na matičnoj sceni. ( To je ponekad imalo za posledicu kašnjenje u odnosu na unapred objavljeni početak, što je imalo za posledicu nestrpljenje gledalaca, a to bi svakako trebalo izbeći, jer se Festival ne organizuje samo zbog dodele nagrada, nego pre svega zbog posetilaca. Uz minimalno ulaganje, svetlosni park sale i ozvučenje mogli bi se dovesti u stanje, koje bi omogućavalo izvođenje i najsloženijih scenskih ostvarenja.
- Ako smo kod problema, ozbiljan je hendikep nepostojanje bočnih bina, koje bi jedna ovako dobra scena morala imati.
Kvalitet većine predstava, prikazanih na ovom Festivalu, veoma je visok. Žiri je došao do zaključka, da se termin „nekonvencionalno“ poistovećuje sa: interesantnim, zanimljivim i osmišljenim. Kao da to nije imperativ za sva scenska dešavanja, koja se vode pod terminom „pozorišna predstava“. Bili smo u situaiji da konstatujemo da je definicija profila ove manifestacije ograničila stvaranje repertoara ostalih festivala. Predstave „Dođavola“, „Da je višnja trešnja“, „Tajni život pčela“ i „Ruma, Ruma...“ u domenu negovanja teatra pokreta, sa malo izgovorenih reči uz muziku i tonske efekte, na vrlo sofisticiran i suptilan način izražavaju jasnu ideju, koju su autori u te predstave ugradili.
U drugu grupu, ( ne po vrednosti ) spadaju predstave „Arena Mars“ i „Vodka story“. U ovim predstavama izgovorene reči ima količinski više, pa je samim tim veća njena uloga i značaj. Reditelji ovih predstava na jasno definisan, ironičan pa i ciničan način su tretirali osnovne probleme na čijim su analizama gradili ideju i poruku svoje predstave. Posebnu pohvalu zaslužuje kultivisani scenski govor kompletnih ansambala.
Pregršt pohvala je izrečeno na razgovorima u okviru takozvanog „okruglog stola“, pa se ispostavilo, da za razliku od ostalih festivala, ovde su nagrađene one predstave koje su više hvaljene, a ne one koje su manje kuđene.
3.
Posebno je poglavlje ovog festivala predstavlja „Gospođa ministarka“ Branislava Nušića u izvođenju istoimenog amaterskog pozorišta iz Šida. Pojava te predstave stavila je na tapet nekoliko veoma bitnih pitanja. Pre svih, koliko autor, pa makar i amater, može da sakati drugog autora, koji je u ovom slučaju hendikepiran i time što nije više u stanju da reaguje
( S druge strane možda je to i neka prednost u odnosu na nas, jer ne mora da otrpi sve ono što se pod firmom „nekonvencionalna pozorišna predstava“ natura nedužnim prisutnima.)
Da je u najavi predstave naznačeno da je to performans, koji se bazira na elementima, ili je rađen po motivima navedenog Nušićevog teksta, pa hajde, čovek bi i progutao, jer smo se već nagledali svega i svačega. Ovako, ta zloupotreba teksta, uz razna dopisivanja, spada u domen rada agencije za zaštitu autorskih prava.
Scenska realizacija, koja traje neopravdano dugo ( a po nedokučivoj rediteljskoj koncepciji može trajati u nedogled) suvislu potku koja daje pozorišnu osnovu za najduže jedan sat trajanja, reditelj razvlači na cca. dva i po sata, „obogaćujući“ Nušića ulošcima na takvom nivou, prema kojima „španske sapunice“ postaju nedohvatljiva visina umetničkog doživljaja. Predstava je, kontraproduktivna, čak i ako sa mnogo dobre volje, sve što se na sceni dešava, prihvatimo kao karikaturu današnjeg nivoa kulturnih prohteva „širokih narodnih masa“.
Svestan sam toga da ova predstava ne zaslužuje ovoliko reči, ali pošto zbog zgusnutosti programa Festivala i iznurenosti svih:od izvođača, preko publike, do žirija (koji nema pravo da se buni, jer je jedini plaćen za ovo što se pre nas povezivao samo sa Tantalom), nije održan „okrugli sto“, morao sam da kao predsednik stručnog žirija iznesem stav prema ovoj pojavi koja je narušila, ne pravila, jer „nekonvencionalno“ upravo izbegava pravila, nego praksu koja podrazumeva prisustvo osećanja mere, koje reditelj, ma koje vrste on bio, mora da poseduje.
Nagrada za glavnu žensku ulogu, koja je uprkos reditelju, dodeljena nosiocu glavne uloge, daje posebnu težinu verifikaciji neospornog talenta, koji ta glumica poseduje.
Kao zaključak ovog izveštaja o svemu doživljenom na Festivalu nekonvencionalnih pozorišnih formi, mogu formulisati misao, da je ovo bio Festival sa zdravom atmosferom, bez zatrovanosti primarnom i jedinom željom da se pobedi, i da je to rezultiralo veoma ugodnim druženjem sa svim učesnicima i domaćinima, uz žal što svi učesnici ne mogu prebivati u Apatinu tokom čitavog trajanja Festivala.
2.6.2008 predsednik žirija
Novi Sad Tibor Vajda
|
) već oni što su se bavili zveketanjem. Tako ti je to, danas čovek ne može pošteno nekog ni da prebije, a da mu se ne obije o glavu. 
