|
Sirius ::Precizno rečeno, no pod tom pozorišnom ''moravskom školom'' podrazumevam i Veliku Planu, Krnjevo, Osipaonicu, Staro selo...uz Moravu u širem smislu reči. A i lepa je paralela, složićeš se. O starim majstorima je reč.
Naravno da se slažem!
Aca je prvi put osetio čaroliju scene 1939. godine, kao učenik prvog razreda Učiteljske škole u Aleksincu (rodjen je 1924, sin Mike Kajgane, obućara, boema i čoveka sklonog umetnosti).
Toma Mitrović je, u knjizi o Aci i Ljubici "Kad klikće kos", zabeležio Acinu priču o tom početku:
"... slučajno sam prisustvovao probi komada koji su stariji učenici (četvrte i pete godine) spremali. Kako im glumac koji igra Smarlamu u komadu "Dva cvancika" nije došao na probu, reditelj Mika Terca me pozva na pozornicu i reče: ’Stani ovde i zamisli da si na vašaru. Narod prolazi a ti prodaješ robu i hvališ je.’ Ja sam to verovatno dobro radio tako da sam tu ulogu odigrao i na premijeri. Od tada sam postao član dramske sekcije škole u kojoj sam radio sve do juna 1944. godine, kada sam diplomirao i napustio Aleksinac."
Po završetku škole rasporedjen je na mesto učitelja u selu Goloboku, u opštini Palanka, gde je postavljao Nušićeve jednočinke, u kojima je i igrao.
Pešačio je svakodnevno po 12 kilometara u jednom pravcu, ali mu to nije smetalo i da u palanačkom amaterskom pozorištu priprema ulogu Marka u komadu "Iza prošća i vratnica", koji je režirao Velimir Živojinović Masuka, vrsni intelektualac i jedan od najboljih poznavalaca pozorišne režije toga vremena. Igrao je potom i u "Krčmi na glavnom drumu", takodje u Masukinoj postavci. Uloga Merika i rad sa Masukom opredelili su Acin radni i životni put ka pozorišnoh magiji.
Godine 1946, od Masuke, koji je u Niškom pozorištu postavljen za dramaturga, dobio je pismo:
"Dragi Aco,
Pre nedelju dana sam Vam pisao i molio da u nedelju, tj. juče, budete u Nišu. Hteo sam da porazgovaram sa Vama o vašem angažmanu u Narodnom pozorištu, tj. ako biste Vi bili voljni i ako upravniku bude izgledalo da ćete biti od koristi. Zato sam Vas molio da ponesete nešto od onoga što ste već igrali ili recitovali, da biste to mogli izneti na audiciju...
Srdačno pozdravljam,
Velimir Živojinović,
Niška Banja, 24. 6. 1946"
Posle audicije pred upravnikom Slavkom Repakom i Masukom, postao je stalni član drame, ali zbog neregulisane vojne obaveze nije nastavio sa radom.
|
