„Ana Karenjina je neka žešće dobra riba“

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Juče sam razgovarala sa majkom (profesorka srpskog u gimnaziji) i saznala sam sledeće podatke:

Ona sa decom ne radi "Anu Karenjinu". Kaže da se deca od šesnaest godina suviše snažno identifikuju sa likom Aninog deteta i da je zbog njegovog napuštanja osuđuju, posmatraju kao negativan lik. Prestala je da analizira ovo delo u školi odavno.

Iz drugih razloga ne obrađuje ni delo "Tihi Don". (Nadam se da prosvetna inspekcija nije među nama).

Pre nekoliko dana je deci zadala referat o životu Crnjanskog, i pripretila im da je on svetac koji ih gleda sa Neba (ovo već prevazilazi političku i pedagošku korektnost na toliko nivoa) te da moraju da se potrude oko tog rada. Nekoliko đaka se zaista potrudilo i sa zadovoljstvom je podelila petice.

Prethodni bibliotekar naše škole, fini gospodin u penziji, kategorički odbija da poseti školu i svoje nekadašnje radno mesto. Razlog? Nova bibliotekarka je dobar deo knjiga bacila kao staru hartiju


Elem, "Tihi Don" ja nisam pročitala, moj profesor je imao slične poglede na to delo izgleda. A u vezi sa mojim profesorom srpskog jezika. Imao je pik na Đuru Jakšića. Do besvesti je ismejavao stihove:

"Mi smo male,
Al' smo znale
Da nas neće
Niko hteti,
Niko smeti
Tako voleti,
Kao ti...
— Ćiju ći!"


Istovremeno se sećam gotovo sakralne atmosfere na časovima koji su bili posvećeni analizi Pandurovića i Disa. Taj isti profesor nam je naglas čitao "Liliku" Mihailovića, koja, mislim, nije u programu. Tako da ne zavisi sve od toga šta odgovara đacima, nešto zavisi i od toga šta odgovara profesorima.

Lektira je donekle zastarela, određena dela nisu adekvatna uzrastu za koji su planom predviđena, problema ima. Ali mnogo toga zavisi od profesora, a ne samo od plana koji je nametnut. Obrazovanje je proces koji traje čitav život, a lektira je samo usputna stanica na tom putu. Nije temelj, nikada lektiru nisam tako doživljavala. Lektira je deo formalnog školskog sistema i kao takva mora da ostane. Nisam za njeno ukidanje i za slobodne izbore, ali jesam za modifikaciju postojećih spiskova knjiga. Jedna mamina koleginica sa đacima radi Paola Koelja. Uz svo dužno poštovanje prema autoru, ja ne mislim da je to najbolji način da se deca privole čitanju.
Mislim da je dobra ideja dozvoliti deci da izaberu šta će čitati sa određenog spiska knjiga, to je možda prihvatljiv kompromis.

Uvek kada naiđem na nesretnog Đuru, ja se nasmešim.
A za Šolohova će uvek biti vremena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jelkica7......
Ne mogu da verujem da se deca identifikuju sa sinom Ane Karenjine,koji je sporedan lik u knjizi''donekle sporedan''..postoje tu neki drugi razlozi...Solohov..sjajan pisac a knjiga ''Tihi don'',izvanredna...
Zasto izbacuju rusku literaturu ..No,treba reci da je to preozbiljna i vrlo verovatno nerazumljiva liter. za tu generaciju...u pitanju su ozbiljni mislioci i sjajni tvorci pisane reci, a razlog izbacivanja njih i njihovih knjiga je verov.nesto drugo..Dela Tolstoja i uopste ruskih pisaca se ne mogu analizirati tokom jednog ili najvise dva casa...potebno je vise vremena za razum.takve literat...Ali,s obzirom na to,kakve su nam skole, interesovanja omladine,njihove preokupacije,bezvoljnost i nemanja pravilnog izbora za normalnu identifikaciju uz postojeci urusen,iskrivljen sistem vrednosti i savremen i ubrzan nacin zivota ...te poprilicno mutna i bleda buducnost tih generacija,koje odrastaju u haosu bombardovana lavinom informacija koje ubedjuju i onespokojavaju, jasno je da ovakva literat.izaziva efekat odbojnosti,nerazumevanja i ubedjenosti da je kao takva prevazidjena i nepotrebna...
Imalo bi efekta ,samo u slucaju da se analizi takvih dela pokloni vise sati..no,ocito se za to nema vremena...pa je bolje odbaciti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne bih sad da zamaram pažljive čitaoce i da se ponavljam jer moje mišljenje o razaranju srpskog kulturnog i duhovnog bića znate. Ono je počelo pre nego što su se pojavili giganti kulture kakvi su Saša sa ''Pinka''i njemu slični. Podsećam da je jedno od kapitalnih dela na kojem je moglo da se mnogo dozna o našem etnosu - ''Srpska triolgija'' povučeno bilo iz lektire. Ne znam da li je vraćeno, no ono svakako nije od one literature koja se čita ''pod moranje'' ili je nerazumljiva...Naprotiv.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::
a djaci bi trebalo da znaju da srednja skola sluzi, izmedju ostalog, da se nauci sta su obaveze i da se izgradi odnos prema njima. lektira se ne cita kad ti hoces, nego kad treba. a knjige koje zelis da procitas, citaj kad zelis. skola nije kafic pa da se tamo samo zabavljas - skola je skola, a kafic je kafic. i treba nauciti to uskladjivati.

Ne cini li ti se Silija,da su institucije u nasem drustvu zamenile uloge i potpuno zatajile, da su ''vaspitne ustanove''i citav obrazovni sistem zajedno sa covekom zapale u apatiju, ravnodusnost i bezvoljnost.One nisu istinski ucesnici u nasoj stvarnosti,vec samo posmatraci koji ne mogu bitnije uticati na ono sta nam se desava i puki izvrsitelji onoga sto agresivno i zapovednicki namece tehnokratska moc pre svega u globalnom smislu...A,to sve zarad toga da joj se kultura podcini i kao takva postane zrtvovana produktivnosti i potrosnji.
Na sceni je ''industrija kulture'' i to vec duze vremena,koja naravno ne reprodukuje vrednosti,vec nesto mnogo opasnije ,ona rasprsuje kulturne vrednosti, donoseci nesto novo i destruktivno,sto dezintegrise covekov svet...D.K.
Sa druge strane,pitanja preopterecenosti skolskim programima i obilnost programa,koji je zaista tesko savladati, nuzno vodi u povrsnost koja kasnije postaje zivotni obrazac.U takvoj situaciji mladi ne usvajaju znanja kao nesto trajno i korisno,vec kao prividno i povrsno...da bi ostvarili cilj..( ne rade to samo oni,nego i pojedini vaspitaci,nastavnici,profesori to podrzavaju)...Rec je o ''provlacenju''kroz razrede,iluziji napretka,cije se posledice kasnije ispoljavaju...I jos, u skolama gde vlada popustljivost slicna anarhiji,tu mladi ne dobijaju nista-ni vaspitanje ni obrazovanje...
Velike zrtve postaju nadarena deca...Drugacije i mocnije...uvek je meta prosecnih koji hoce sve da ''poravnaju'',a uravnilovka u tom domenu se ispostavlja kao rusenje,cista destrukcija...
E,sada, gde je tu''skolska lektira''!?...Ma, sta je sa knjigama...ma'' ima li ih uopste''.?..Ja sve cesce gledam mlade i nekakve svescice koje nose...ili one koji motorima povremeno svracaju na neki cas...a to im je usputno do omiljenog kluba,kafica,prodavnice...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka, skroz si prosirila pricu. sto rece sorelag, "silija je sinonim za fokus". s druge strane, silija je, vec neko vreme resila da zivot percipira (a samim tim o njemu i govori na taj nacin) kroz perspektivu licnog, a ne drustvenog. ili, da konkretizujemo, govoriti o skoli kao instituciji se moze na nekom skupu koji to ima za temu i to neminovno povlaci i druge teme koje su neraskidivo povezane sa glavnom. veliki broj nas vidi sta se desava, ali mi se ne bavimo tim problemima, nije nam to ni posao ni hobi. osim toga, institucije nisu zgrade, nego ljudi. ljudi koji moraju da postuju sprovodjenje konkretne putanje prema zakonima drustva u kojem ista postoji. ja se uvek trudim da pojednostavim stvari i da posmatram sa aspekta sustine. evo jednog primera kako funkcionise institucija:

radila sam svojevremeno pri opstini (te poznajem neke ljude, u smislu kako se odnose prema onome sto rade). potom sam radila u jednoj americkoj firmi. jedna koleginica je imala sestru koja je trebalo da se upise u srednju skolu. te godine, njima umire majka i devojcica prestaje da uci i uopste vrlo tesko se bori sa tim. naravno, drma je pubertet, pa sve to vuce na pogresnu stranu. ne prolazi na listi za neku pristojnu srednju skolu. sludjena sestra (koleginica) odlazi kod nacelnice za obrazovanje (odeljenje ministarstva prosvete na lokalnom nivou) objasnjava joj situaciju i moli je da upise devojcicu u zeljenu srednju skolu. nacelnica je, inace, razumno bice, a ocito je pokazala i saosecajnost, i upisala je devojcicu u skolu koju je ova trazila.

ne znam sta je bilo posle, ne znam da li je to dete zavrsilo tu skolu i kakve je probleme imalo. ima li ovde krivaca? ne znam. da li bih uradila to isto? ne znam. sta bih uradila ? ne znam. da li je ovo prica o institucijama ili ljudima?

izvinjavam se sto smo se malo pomerili od lektire, ali danka me pitala, pa joj odgovorih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sramota...ja sam upravo dobila domaci od mladje sestre,da prepricam 'Bracu Karamazov'.Kad sam joj rekla da to nije bas uputno prepricavati,odbrusila je da ''manje filozofiram,i napisem to na 2 nacina,jer treba i drugarici''...eh.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam do detalja upućena u to koja se sve književna dela sada nalaze u izboru za školsku lektiru, ali u jedno sam sigurna. Ono najbolje što je civilizacija iznedrila, jednostavno mora ući u školski program. Nema tu povlađivanja generaciji koja je sve više naviknuta na instant konzumiranje svih životnih sadržaja. Slava Bilu Gejtsu, slava svemu što nam život pojednostavljuje i čini lakšim, ali ne radi li se upravo o tome da su se ljudi pre nas trudili da osmisle uređaje, aparate i mašine možda baš zato da bi imali više vremena za kvalitetno slobodno vreme? Knjiga može biti i elektronska, ali mora biti - knjiga.
Ne čita se više angažovana književnost socijalizma, pa je tu sigurno otvoren veliki prostor za neka savremena književna dela u kojima preovlađuju tematika i forma koje bi bile u skladu sa interesovanjima današnje omladine, bar se nadam da je tako. Međutim, klasici se ne bi smeli izuzimati, jer to je pitanje opšte kulture, to je esencija ljudske mudrosti i lepote izraza koju svako ko se smatra građaninom sveta mora da nosi u sebi.
Verujem da je kod nas školski sistem okoštan, teško promenjljiv, da su metode zastarele i "smaračke". Drugačiji pristup tim delima možda bi promenio mnogo. Užasnuta sam činjenicom da neko izbegava "Anu Karenjinu"! Pa to je nepresušan izvor pitanja, dilema, pred koja se deca mogu postaviti baš tada, u srednjoj školi, da bi mogli razumeti toliko prisutan problem razvedenih brakova, da bi otškrinuli vrata života koji nije uvek nasmejan i lep, da bi shvatili da "dobra riba" može iznutra biti napaćena duša, da nam izbori uglavnom zavise od morala sredine, da se nemirenje s njima nekad graniči s heroizmom, a nekad sa glupošću, da ljubav nisu roze podvezice, avioni kamioni...
Ma hiljade pitanja se mogu, na osnovu ovog dela, postaviti i potražiti se najsavremeniji, najurbaniji odgovori.
Utoliko opravdavam mlade, a krivim školski kadar. Možda drugačiji pristup analizi dela ne bi učinio čuda, ali sam ubeđena da bi se poražavajući procenti (ne)čitanja kod mladih, bar za izvestan procenat promenili u pozitivnom smislu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Juče sam razgovarala sa majkom (profesorka srpskog u gimnaziji) i saznala sam sledeće podatke:

Ona sa decom ne radi "Anu Karenjinu". Kaže da se deca od šesnaest godina suviše snažno identifikuju sa likom Aninog deteta i da je zbog njegovog napuštanja osuđuju, posmatraju kao negativan lik. Prestala je da analizira ovo delo u školi odavno.


Meni ovaj podatak koji navodi jelkicina majka izgleda značajan. Inače se pitam da li populacija u uzrastu od 16 i 17 godina može da razume veoma složenu problematiku koju obrađuju dela Tolstoja, naročito pomenuto, Dostojevskog, Kafke ili Kamija. Nemam nikakav pametan niti koristan predlog, ali mi se čini da bi oni koji sastavljaju spiskove lektire za populaciju mlađih adolescenata morali da se rukovode i psihološko-pedagoškim, a ne samo književnim parametrima.

Možda bi lektira trebalo da bude opcionalna: ima mladih ljudi koji su ne samo u stanju da razumeju, već imaju razvijenu potrebu da čitaju i štaviše, inkliniraju "težim" naslovima i sadržajima, i ima onih koji od takvih tema "beže".

Kako naći pravu meru? Da li je propis po kojem svi treba da čitaju sve što im serviraju sastavljači programa održiv ako u praksi čitaju samo malobrojni učenici, a ostali se provlače sa dajdžest verzijama i sastavima koje skidaju sa interneta?

Sećam se mog pok. prof. srpskog iz XII gimnazije Zorana Mitića koji nije insistirao na pisanju sastava već na živoj reči i diskusiji. Njegovi časovi su bili posebno živi i zanimljivi upravo zbog tih diskusija i polemika u kojima je svako od nas mogao da iznese svoje mišljenje. Često se događalo da se uključe i "ćutolozi".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaki profesor ima svoj pristup delima, i na neki način ga nameće učenicima. Ja ne dam na sav školski kadar (majka mi je školski kadar, kao i moj dragi profesor C. ) ali se slažem da problem nije samo u đacima. Veliki broj profesora je nezainteresovan da decu obrazuje. U zbornici se raspravlja ko je podelio više jedinica, takmiče se da tako kažem. Ne pišu pripremne planove, ne pripremaju se za čas. Nepoštovanje prema đacima ne može a da se ne odrazi kroz nepoštovanje prema profesorima.

Pitanje analize dela je složeno, utoliko što podrazumeva dvosmernu komunikaciju. Nama je naš profesor časove književnosti umeo da učini izuzetno interesantnim. Ali neka dela nije voleo i to se moralo odraziti na kvalitet tih časova. A opet, na osnovu sopstvenog iskustva, može se doći do zaključka da na neka dela deca ne reaguju kako bi tebalo, jednostavno ne reaguju. Zar onda nije bolje preskočiti aktivnu analizu, održati samo čas predavanja o knjizi, i na neki način preskočiti to delo? I to nisu ista dela za iste profesore. Sistem lektire, doslovno shvaćen, je veoma nefleksibilan, a naročio u današnje vreme. I nije moguće održati identičan program, koji je aktuelan više decenija. Generacije se menjaju. Kad već spominjemo tehnička dostignuća, danas škole imaju video nadzor.
Opet, ne mislim ni da je ubacivanje nekih popularnih naslova na račun klasika rešenje, ne mislim da je čitanje samo sebi cilj. Klasici se moraju obraditi, ali je pitanje kako, koliko i kada. A plan koji je aktuelan, više ne odgovara 'stanju stvari'.

I još nešto. Mislim da je moguće završiti gimnaziju i ne saznati za Miltona, Prusta, Džojsa. Nisam sigurna, ali mislim da je tako.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::danka, skroz si prosirila pricu. sto rece sorelag, "silija je sinonim za fokus". s druge strane, silija je, vec neko vreme resila da zivot percipira (a samim tim o njemu i govori na taj nacin) kroz perspektivu licnog, a ne drustvenog. ili, da konkretizujemo, govoriti o skoli kao instituciji se moze na nekom skupu koji to ima za temu i to neminovno povlaci i druge teme koje su neraskidivo povezane sa glavnom. veliki broj nas vidi sta se desava, ali mi se ne bavimo tim problemima, nije nam to ni posao ni hobi. osim toga, institucije nisu zgrade, nego ljudi. ljudi koji moraju da postuju sprovodjenje konkretne putanje prema zakonima drustva u kojem ista postoji. ja se uvek trudim da pojednostavim stvari i da posmatram sa aspekta sustine. evo jednog primera kako funkcionise institucija:

radila sam svojevremeno pri opstini (te poznajem neke ljude, u smislu kako se odnose prema onome sto rade). potom sam radila u jednoj americkoj firmi. jedna koleginica je imala sestru koja je trebalo da se upise u srednju skolu. te godine, njima umire majka i devojcica prestaje da uci i uopste vrlo tesko se bori sa tim. naravno, drma je pubertet, pa sve to vuce na pogresnu stranu. ne prolazi na listi za neku pristojnu srednju skolu. sludjena sestra (koleginica) odlazi kod nacelnice za obrazovanje (odeljenje ministarstva prosvete na lokalnom nivou) objasnjava joj situaciju i moli je da upise devojcicu u zeljenu srednju skolu. nacelnica je, inace, razumno bice, a ocito je pokazala i saosecajnost, i upisala je devojcicu u skolu koju je ova trazila.

ne znam sta je bilo posle, ne znam da li je to dete zavrsilo tu skolu i kakve je probleme imalo. ima li ovde krivaca? ne znam. da li bih uradila to isto? ne znam. sta bih uradila ? ne znam. da li je ovo prica o institucijama ili ljudima?

izvinjavam se sto smo se malo pomerili od lektire, ali danka me pitala, pa joj odgovorih.
@silija...
Ti govoris o skoli kao instituciji ''koja visi u vazduhu''i koja u takvom lebdecem stanju obavlja svoje duznosti!Oprosti,ali stvari se tako ne dogadjaju...U zivotu je sve zaista jako povezano...Kazes,'' institucije nisu zgrade ,nego ljud''i(ins.su i zgrade i ljudi i jos mnogo sto sta ..)...Mi uporno hocemo da verujemo da zivimo u jednom zdravom harmonicnom i progresivnom drustvu,(sto je jako lepa zelja)ali ortodoksna neistina i puka imaginacija!Zbog toga je neminovno uzeti u obzir mnoge okolnosti...Ovde se govori o pojedinacnim problemima vezanim za odredjenu situaciju u datim okolnostima..nemoguce je tako posmatrati stvari...Naime ,mi mozemo na taj nacin da pokusavamo ra razmisljamo o stvarnosti,ali istina ce ostati uskracena za celokupnu svoju sustinu,jer se mnoge okolnosti nece uzeti u obzir...Mi imamo jedno bolesno drustvo sa bledom i nedefinisanom budusnoscu i nekakvim ''jalovim''napretkom ka prigusenoj svetlosti koja preti da sasvim nestane...
O cemu mi ovde govorimo...Skole su jednom dobile svoje lektire ,birane knjige po nekoj skali vrednosti,i nije se mnogo razmisljalo ko moze to da savlada ,a ko ne!Primaran je bio kvalitet(mada se nije bas vodilo racuna o psihickoj spremnosti i zrelosti da se takva materija donekle i usvoji)...Ali,nekada su postojala pravila ,kakva takva i bilo ih je nuzno postovati...pa je i ta knjiga ''isla nekako''Sta se danas dogadja?Sta su danas modeli ponasanja,uzori mladih i njihove preokupacije...Pa kako tu pricu mozemo izbeci?Institucije su ljudi..ti ljudi imaju nekakve porodice,te porod.cine rodit i deca.ta deca su ucenici u nekim skolama! I ti profes.imaju svoje porod.cija deca opet uce neke skole...
Ali,gde su nase porodice danas,kakva je uloga majki,oceva,kakva je njihova komunikacija, da li ti ljudi rade,kakve su im plate,kakva mesta njihova deca zauzimaju u drustvu, imaju li novaca za svoje potrebe,kuda ide njihova masta i sta je njen sastavni postulat ,sta su njihove zelje?
Sve to ,i jos mnogo sto sta karakterise tu decu ,kada su na nastavi,kada odgovaraju,kada se igraju,na kraju kada su u svojim porodicama...!Ne mozemo stvari posmatrati izolovano,nije moguce...Mozemo ,ali to onda nema veze sa istinom(skole sacinjavaju ljudi koji prilikom ulaska u zgradu , sa sobom redovno ''donose svoje zivote'',probleme ,frustracije,stresove,ali i deca takodje...)
Znamo mi svi ,sta bi skole trebale,i profesori,ali ovde se uporno pise (ponavljam jos jednom) kao da je ovo neka uredjena drzava sa svim svojim zakonitostima,pravilimai cvrsto izgradjenim institucijama...
Smatram da nije moguce stvari gledati iskljucivo kroz perspektivu licnog......ako zelimo stici do nekih istinitih saznanja...

Savremena kultura danasnjice je po mnogo cemu kicerska,neumerena,agresivna,nepostupna i ne daje pravu sansu coveku da se kultivise i razvije svoje potencije.Tako i kultura i sama ucestvuje u neprimerenom rastu mladih ljudi i izuzetno dobro pogoduje razvoju stresnih stuacija...Skola bi zato trebala ostvariti stvaralacku recepciju i uspostaviti odgovarajucu komunikaciju s tradicijom i njenim vrednostima.
(Mladi danas malo paznje polazu na ucenje i temeljno znanje,jer glavni motiv njihovog inace malog truda je ucenje ''za ocenu''.Ne uce da bi nesto saznali,produbili znanja i trajno ih zadrzali...Sta onda sa lektirom,koja je i inace smatrana uvek necim sporednim...?)