Dilucida intervalla Srbije

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Права је реткост чути како жена свира гајде, а љубав према овом инструменту определила је Станиславу Ђорђевић да се у средњој Музичкој школи одлучи свирати овај етно инструмет. У последњих десет година Станислава је друга ученица у сомборској Музичкој школи „Петар Коњовић“, која завршава етно одсек са главном предметом гајде. Иначе, у овој школи је од 2001. године само четири ученика завршило одсек гајде, од чега две девојчице.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Спасли су стотине књига које су одавно изгубиле читаоце и то чине на најоригиналнији начин: од пожутелих страница преживелих издања праве уникатна ремек-дела.
Техника бук-фолдинг (савијање књига) оживљава литературу коју је прегазио историјски тренутак.
У овом случају, то су, пре свега, "приручници" из области самоуправљања, краћи историјати ФНРЈ, Титове биографије које су у доба кабастих регала само попуњавале полице...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, amstel2, Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Скулптура Раши Попову, књижевнику и публицисти, јуче је постављена на платоу који носи његово име у Улици 27. марта у Београду.

Citat:Према речима главног урбанисте Београда Марка Стојчића, свечано отварање платоа Раше Попова и откривање скулптуре биће у суботу, 17. октобра, у 13 сати.
Скулптуру је израдио српски уметник Борис Дехељан, а састављена је од шрафова, матица, арматуре и жица, рекао је Стојчић, наводи се у саопштењу Градске управе.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Лукцасти Раша луцкаста и скулптура...

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Изложба посвећена српској православној црквеној архитектури на територији града отворена у порти Вазнесењске цркве

Citat:Поставка уприличена поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве и шест деценија од оснивања Завода за заштиту споменика културе Београда

Citat:– Јасно се препознају 93 српске цркве, од којих су 48 споменици културе, пет се налази у оквиру просторних целина, а 40 цркава ужива статус претходне заштите. Заједничко им је то што се налазе у надлежности Завода за заштиту споменика културе и СПЦ. Посебну вредност чине сеоске цркве, брвнаре и цркве из 19. века чије су иконостасе радили најеминентнији уметници тог периода – рекла је Оливера Вучковић, директорка градског Завода за заштиту споменика културе, а пренео Беоинфо.
На поставци се могу, каже она, видети сви стилови, од византијског до необарокног, националног стила и академизма.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Изложба „Свирале“ која је отворена на дан Етнографског музеја представља нам 280 музичких инструмената из музејске збирке. Од етнографских области из којих потичу, до врста материјала од којег су израђени, ови инструметни инспиришу посетиоце да открију звук прошлости.

Citat:Упркос савременом начину живота који са собом носи другачију музику, звук народних свирала и даље се негује у Србији. Стари инструменти попут гајди и фрула враћају се на сцену о чему сведоче и бројне школе музике на народним инструментима. Дијалог између прошлости и будућности отворио је и Етнографски музеј и то кроз изложбу „Свирала“ којом упућује на звук културне баштине од Влашке до Далмације.
Збирка свирала сакупљана више од 150 година

На поставциће бити приказани различити инструменти из богате музејске Збирке сакупљани више од 150 година. Међу свиралима различитог порекла налазе се инструменти од орлове кости, дечје „борије“ израђене од младе коре, рикала, свирала од трна, од гране, затим дудуци, шупељке, цеваре, кавали, зурле, гајде итд.

Citat: „Музички инструмент првобитно је представљао звучно оруђе. Као такав учествовао је у обредној пракси. Звуци који су ти инструменти производили су разна гребања, шумови, чегртање и слично. Међутим, по свом карактеру они нису производили музику, већ су били у вези са другим елементима обреда у којем песма и игра нису постојали у правом смислу речи“, објашњава Митровић.

Citat:„Касније инструмент постаје сигнална справа, односно справа за дозивање, каква је на пример дрвено клепало које је некада представљало црквено звоно. Или труба од коре дрвета чији су сигнали упућени чобанима да изведу овце на пашу, или да се дозивају, да се обавештавају“, говори он и додаје да су функцију производње музике и стварање мелодије музички инструменти задобили тек у последњој фази развитка.




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kao klincima su nam recimo, pravili na selu čentrgtaljke, tako smo ih mi bar zvali, i frulice tesali od drveta,

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..I bolje ikad nego nikad...
..jer ovde malo fali pa da ne bude nikad...

Prvi put kompletan prevod posle 800 godina, prvog, takoreći, srpskog Ustava:

Citat:Законоправило или номоканон који је пре осам векова написао Свети Сава практично је први српски устав – документ, на основу кога Србија постаје правна држава. Први, комплетни превод на савремени српски језик, сарајевског преписа Законоправила, објавила је Издавачка кућа Митрополије дабро-босанске "Дабар", уз помоћ две владе – Српске и Србије.

Citat:"У то вријеме, сматрали су да су црква и држава, у ствари, два дијела истог организма, и једнако је било на снази и једно и друго правило: рецимо, када се прави кућа, или неки објекат, па се мора рачунати да не затвориш видик или поглед комшији или тако нешто, значи, до таквих детаља се ишло, онда можете мислити колико су биле уређене неке важније ствари и односи у друштву", рекао је Серафим, јеромонах манастира Свети Николај у Добрунској Ријеци.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::..I bolje ikad nego nikad...
..jer ovde malo fali pa da ne bude nikad...

Prvi put kompletan prevod posle 800 godina, prvog, takoreći, srpskog Ustava:

Citat:Законоправило или номоканон који је пре осам векова написао Свети Сава практично је први српски устав – документ, на основу кога Србија постаје правна држава. Први, комплетни превод на савремени српски језик, сарајевског преписа Законоправила, објавила је Издавачка кућа Митрополије дабро-босанске "Дабар", уз помоћ две владе – Српске и Србије.


Хајде још неку реч...Законоправило или Номоканон или Крмчија (гр. номос – грађански закон, канон – црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века.Први је српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику.
Сачувано је више преписа Савиног Законоправила.

Иловачки препис из 1262.г. који се чува у Загребу настао је у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, данашњи манастир Светих Арханђела код Тивта, где се налазило седиште Зетске епископије. Писан је на пергаменту и има 398 листова.
Током Другог светког рата усташе су га украле и од тада се чува се у библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу.
Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова. Чува се у Историјском музеју у Москви.
А код нас се чува,као по добром обичају велико НИШТА.

Сад мало ведрије вести...

На ушћу реке Љиг у Колубару, недалеко од Ибарске магистрале, археолози су, наиме, пронашли остатке раскошне виле и многобројне објекте газдинства чији је власник, по свему судећи, био велепоседник, а комплекс се простире на више од 40 хектара.
Уз то, у Анинама је пронађена колекција новца ...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 5Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, amstel2, Skywhaler, Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izgleda je neko čitao teme iz ovog potforuma.

Počinju polako da izvlače iz depoa Beograda, i paučine istorijsko arheološko kulturno bogatstvo


Citat:Музеј града Београда баштини археолошку, историјску и уметничку збирку, а распон артефаката које чува обухвата 8.000 година. У организацији сталне поставке примениће се хронолошки и тематски принцип.



Citat:„У приземљу кренућемо са археологијом. Волели бисмо да покажемо и мамута који се чува у нашем депоу. Имамо богату археолошку збирку која датира из времена неолита са колекцијом из гвозденог доба и келтским налазима за које су врло заинтересовани чак и стручњаци са Универзитета у Единбургу. Историјска збирка покрива период до 2000. године. Изложићемо и фотографије која сведоче о историји Београда. Ту значајно место заузимају колекције Анастаса и Константина Јовановића. Збирка слика свакако је најатрактивија и она ће заузети добар део простора, а надамо се да ћемо у наредне три године допунути ту целину”, објаснила је Медаковић.

Citat:Планирано је да музеј поседује велику читаоницу и да богата библиотека постане доступна грађанима.

I još mnogo toga...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Ooooooo, 'falim te Bože!

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, natrix, Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::

Ooooooo, 'falim te Bože!

Јеси чукнула у дрво три пута и померила са места ?Ја јесам ..и прекрстио се лево и десном

Ево још лепих вести.Јес да је Курир,али се деси и њима да оману,па објаве добру вест.

Археолошким истраживањима Мале и Козје пећине, надомак села Близне у општини Мајданпек, прикупљени су докази о животу пре 40.000 година кад је модерни човек почео да насељава Европу, а нађени су и докази да су и код нас живели неандерталаци.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Очишћен прилазни пут до утврђења Марково кале. Радници комуналног предузећа очистили су прилазни пут до утврђења Марково кале, која је део културно – историјског добра на територији града.
Према речима Изабеле Савић, прилазни пут до некадашње тврђаве био је запуштен, у веома лошем стању, са неколико дивљих депонија у подножју самог утврђења.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]